Др Дејан Жујовић – КАД ПРОГОВОРЕ ЂЕДОВИ У НАМА

Због чега – да бисмо сачували ментално и физичко здравље „упркос свему“ – најпре треба да почнемо да се смејемо, у разговору за „Печат“ тумачи пулмолог и начелник дневне болнице у Градском заводу за плућне болести и туберкулозу у Београду, који је у јеку пандемије вируса корона после неколико дежурстава (поред личне заштитне опреме) и сам постао жртва заразе

Др Дејан Жујовић, пулмолог и начелник дневне болнице у Градском заводу за плућне болести и туберкулозу у Београду, по задатку је у јеку пандемије вируса корона из матичне установе отишао у КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ и после неколико дежурстава и поред личне заштитне опреме и сам постао жртва заразе. Срећом, великим залагањем својих колега, и уз помоћ скупе антивирусне терапије, после десетак дана је излечен. Из перспективе стручњака за плућне болести, а онда и пацијента, први је упозорио јавност на недовољан број респиратора у српским болницама. А онда се с двојицом својих колега, лекара, првога дана протеста пред Скупштином придружио огорченом народу да искаже незадовољство због најаве могућег поновног увођења полицијског часа.
Повода за разговор с храбрим и у много чему необичним др Жујовићем има напретек, нас је интересовало шта мисли о најактуелнијим темама.
„Ситуација је много озбиљнија него што мисли већина народа коме Кризни штаб и мејнстрим медији пласирају лажи и полуинформације. Нападнути смо вирусом који није природан већ произведен у лабораторији, и док број заражених свакодневно расте, наши ресурси за одбрану су све упитнији. Јер организација здравственог система Србије наметнута нам је од саветника председника Србије који је дошао из Енглеске и пре тога уништио здравствену заштиту у својој земљи. Последице су несагледиве како у погледу броја оболелих и жртава заразе, тако и на свеукупном економском плану. Народ је то, видим, схватио, и одлучио да ствар узме у своје руке, а ја ћу му и лично помоћи јер смо стигли до црвене линије преко које не може даље. Вирус корона је почео да буди наше ђедове у нама. Ја сам пробуђени Шумадинац родом из Краљева који зову ђедова не одолева. Морамо да избегнемо још једно међусобно проливање српске крви и спречимо биолошко нестајање нације“, рекао је на почетку разговора за „Печат“ др Жујовић.
Докторе, не изгледате као неко ко је прележао опасну болест! Како сте успели да „фасујете“ вирус?
То што сам као доктор оболео од короне и није ми важније животно достигнуће. И не би требало да ме одређује, јер моје животне ставове, моје политичке, емотивне, људске и комшијске ставове не одређује то чиме се бавим. Заразио сам се када сам из матичне установе премештен у КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ као стручна помоћ због потребе службе. Дежурао сам сваку другу-трећу ноћ од 22.30 до осам ујутро под скафандером и комплетном личном заштитном опремом. Све док једном нисам отишао да посетим колегу анестезиолога кога нисам познавао, дивног младог човека, мог Шумадинца родом из Крагујевца. И поред све прописане заштите, време контакта је учинило своје. После четири дана, непосредно пред последње дежурство, пробудио сам се с јаком дрхтавицом и невероватним покретима тела, а након сат добио температуру 39 степени. Позвао сам колегиницу која је била задужена за бригу о медицинском особљу и на њену иницијативу урадио скенер, што је показало упалу комплетног десног плућног крила. Срећом, због добре кондиције нисам осећао замор ни имао друге компликације. Следећих десетак дана био сам пацијент својих колега. Кад су дошли у визиту, питали су ме шта ће ми парфеми које сам донео из куће, а ја им одговорио да се пред Сварога иде чист и миришљав. Убрзо сам почео да радим склекове на тераси трудећи се да ментално не подлегнем лошим мислима или депресији. И уз заиста велику помоћ људи који раде у КБЦ „Драгиша Мишовић“ релативно брзо сам излечен.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *