Докона нагађања

Политичка и страначка сцена Србије

Што је председник Србије загонетнији о питању формирања нове владе, то у јавности бујају „поуздани“ наводи о њеном устројству, коалиционој комбинаторици и персоналним решењима, све уз страначка комешања, кавге и чистке

Д ок се „копља ломе“ око новог таласа пандемије короне, Кризног штаба, добрих намера и грешака, у њиховој сенци ништа мање активан се одвија политички живот Србије чију значајнију активност ћемо видети тек на јесен. Наравно, уколико корона дозволи или изгуби примат прве вести. Ни после више од месец дана од избора на свим нивоима нити је конституисана Скупштина Србије, нити Влада и ресорна министарства, нити има јасних назнака које све политичке комбинације би могле доћи у обзир. Једино су видљива страначка комешања, кавге, чистке и престројавања, што у Србији и није нека новост.

[restrict]

Председник Србије Александар Вучић, који по функцији даје мандат за премијера, тек половином јула је почео консултације са странкама које су ушле у Парламент, наговештавајући да се с формирањем владе неће журити, што је касније и потврдио наводећи да ће покрајински парламент бити формиран до 1. августа, а републички парламент до 3. или 4. августа, док формирање нове владе очекује тек крајем августа.

ЋЕЛИЈСКА ДЕОБА ОПОЗИЦИЈЕ И док време тече за формирање званичних државних институција, опозиција не седи скрштених руку. На иницијативу неколико универзитетских професора најављено је формирање тзв. Скупштине слободне Србије, са идејом свих који су незадовољни влашћу и који нису хтели да изађу на изборе. Иако би она била алтернативно тело за бољу, демократску Србију, до њених чланова би се долазило, изгледа, арбитрарно, а не неким демократским изборима, што целу идеју чини прилично нетранспарентном и супротном управо циљевима за које се њени оснивачи залажу.

То је тешко објашњиво као и укидање опозиционог блока Савеза за Србију, групације опозиционих странака које су бојкотовале изборе. Нови опозициони блок би могао да се зове Српска бојкот опозиција којој би се придружили мањи покрети. Мало чудно, с обзиром на то да у овом блоку тврде како је бојкот успео. Ако је тако, чему промена. У ствари, дошло је до још једног распада опозиције и њеног уситњавања. Народна странка Вука Јеремића одлучила је да напусти Савез за Србију и у Скупштини града Београда наступи самостално. Овој одлуци се супротставио део чланства, међу којима је и Никола Јовановић, потпредседник Народне странке и шеф одборничке групе у Скупштини града, који своју будућност и даље виде у савезу који предводи Драган Ђилас.

Ако смо код потреса, они су задесили и Шешељеве радикале, који су доживели тотални дебакл, остајући испод цензуса. А поводом писања медија да су Немања Шаровић и Божидар Делић изразили незадовољство дела функционера и чланства Шешељевим поступцима, подршком сад већ осуђеном Милутину Јеличићу Јутки, и како наводе, трошењем новца не на кампању већ на возила, лидер радикала одговара у свом стилу – да сви који се оглашавају у медијима сами себе искључују из странке.

Ту су и уобичајени гафови Сергеја Трифуновића на Ђиласов рачун, овај пут да је ишао код владике Григорија да га наговара да буде кандидат за председника, као и да ће отићи код новинарке Раде Ђурић да је наговара да буде кандидаткиња за градоначелницу Београда. Ипак, таква опозиција сигурно није разлог зашто још нема владе и назнака о њеном саставу.

ВРЕМЕ ОДЛУКЕ Дежурни политички душебрижници и нагађачи ће рећи да дужина процеса формирања владе лежи у неодлучности мандатара око потенцијалних коалиционих партнера, као да их је у парламенту толико да не може да се одлучи. Додуше, говорио је да у обзир могу доћи и људи који нису изборили цензус и ушли у парламент. Наводно, недоумица је у избору појединих људи за конкретна места у власти због баланса између потребе задовољења своје странке и „освежења“ која се најављују (докона јавност ту помиње многе – од Ненада Чанка до Чеде Јовановића). Најдаље је отишао немачки „Дојче веле“ на српском са спекулацијом да је проблем како задовољити Москву и њену жељу да се сачува досадашњи однос који би се, ето, видео и кроз руске експоненте у новој влади.

На страну што нова влада почиње да ради у периоду економске кризе, епидемије, у време кључних политичких процеса, пре свега оног о Косову и Метохији. Додуше, председник Вучић је још почетком јула најавио другачији изглед Немањине 11, али како би се дошло до што ефикасније владе, што захтева значајне промене и у влади и у министарствима, као и промене у законима. Сасвим довољно за персоналне спекулације, форсирања па и лобирања појединих кандидата. Да ли ће премијер бити поново Ана Брнабић или ће то бити Јоргованка Табаковић или Бранислав Недимовић, да ли ће Марија Обрадовић постати министар одбране, а Милош Вучевић наследити Небојшу Стефановића…

„Енергичан, вредан и борбен“, то су кључне речи које је шеф државе и Српске напредне странке употребио упитан на РТС-у за фото-робот, кад већ не жели о именима, будућег премијера. Подсетимо да је председник Србије ипак посебно похвалио напоре премијерке Ане Брнабић, која је отишла у Нови Пазар усред ескалације вируса корона и разговарала с грађанима, па и противницима режима, истичући да кад је тешко, „сви се некако склоне“, а Брнабићева се бори и то највише цени код ње.

Што се тиче министарстава, медијске спекулације и назнаке иду за тим да би нови сазив три министарства могла да дочекају измењена, односно подељена на мање целине. То би се, наводно (према сазнањима „Блица“), односило на Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Министарство трговине, туризма и телекомуникација. Тако би сектор који сада води Зорана Михајловић могао да буде подељен на барем два: Министарство грађевинарства и инфраструктуре и Министарство саобраћаја, којем би биле додате и телекомуникације. Ресор Младена Шарчевића би био подељен тако што би поред Министарства просвете било оформљено и Министарство за високо образовање, науку и технолошки развој.

И раније је било најава да би министарство Зоране Михајловић могло да буде подељено, јер је ово садашње преобимно. У њему има чак девет сектора, седам државних секретара, седам помоћника министара, док, рецимо, Министарство за ЕУ има четири сектора. Саобраћај би тако постао посебан ресор у коме би се нашле и телекомуникације, које су сада неприродно везане за туризам. Тако би се на неки начин та недовољно природна веза туризма и телекомуникација прекинула, односно створило би се ново министарство које би имало функционалну повезаност са свим сегментима саобраћаја укључујући и телекомуникациони. Једино се заборавља да изглед и састав владе умногоме зависи и од могућих коалиционих споразума с партијама које би чиниле власт са СНС.

Други пак разлог за одлагање формирања владе везују за садашњи нови налет короне и критику Кризног штаба, па би и нека нова или стара именовања у влади била врло деликатна са становишта прихватања у јавности. То се нарочито односи на Министарство здравља, за које је већ била лицитирана чланица Кризног штаба Дарија Кисић Тепавчевић, али у оном првом и сузбијеном налету короне, док би с оживљавањем пандемије то име могло бити баласт.

ШТА СУ ДОНЕЛЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ? Не хајући, ваљда, за поменуте спекулације и „анализе“, Вучић је консултације кренуо „од позади“. Прво се састао с представницима изборне листе „Албанска демократска алтернатива – Уједињена долина“, управо онима који су у први пут после 18 година у Бујановцу формирали једнонационалну власт коју чине четири албанске партије, без представника Срба, што би могло да изазове нову нестабилност на Југу Србије, а представља и провокацију упућену званичном Београду. Дрчности, изгледа, није фалило ни у Београду па је, по речима градоначелника Прешева Шћиприма Арифија, делегација албанских странака на састанку код председника Србије поднела захтев да добију место министра локалне самоуправе, помоћника министра економије, државног секретара у Министарству просвете и председника Координационог тела Владе Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа.

Уследили су и састанци са свим странкама које су освојиле мандате на изборима, осим са странком СДА Санџака Сулејмана Угљанина, који је одбио да дође на консултације.

Наравно да су за јавност најинтересантнији састанци били с лидером Српског патриотског савеза Александром Шапићем и лидером социјалиста и актуелним коалиционим партнером Ивицом Дачићем. Ако ни због чега другог, оно хоће ли, уопште, и бити опозиције. У тој спекулацији најдаље је отишао „Демостат“ предвиђајући, можда, и концентрациону владу, како је, подсећају, Војислав Коштуница некада говорио за владу народног јединства. То би, наводно, дошло у обзир уколико се зараза буде брзо ширила, а здравствени систем био под све већим притиском. У том случају, не само да би у Владу ушао неко из Српског патриотског савеза Александра Шапића већ чак и он ако би некоме препустио место председника општине Нови Београд. Ова теза иде по трагу искључења Владана Глишића  из Шапићеве странке и посланичког клуба и то још пре полагања посланичке заклетве. Овај бивши  функционер „Двери“, пренаглашене патриотске оријентације, али са „репом“ несолидног савезника, рећи ће да је дошло до „разилажења у концепту“, ма шта то значило, што „Демостат“ тумачи као формирање владе не само за борбу против пандемије короне већ и за могући договор о КиМ. 

Када су у питању СПС и Дачић, који су, са изузетком од 2001. до 2004, константно у власти, проблем се појавио с „неконтролисаним“ искакањима неких чланова СПС-а (оних који су учествовали на протестима) и оштрих вербалних испада Дачићевог потпредседника Ивице Тончева, иначе апсолутног владара сурдуличког краја. Суочен с перманентним опадањем рејтинга, Дачић је консултације искористио за „пеглање“ односа с напредњацима, чиме је трговина, коју је наслутио испад Тончева, пала у други план, нарочито после подсећања напредњака на вероломност СПС-а у време избора градоначелника Београда 2008. године. Дачић не престаје да понавља да је убеђен да је коалиција СПС-а с Александром Вучићем у интересу Србије. „Ја да радим против Вучића нећу. Ако партија буде већински хтела то да ради, ја у томе нећу учествовати, а ако је циљ да ојачамо Србију, па и Вучића, онда треба да ојачате Дачића“, казао је лидер социјалиста.

Овде се поново у везу доводи спољни утицај, пре свега руски и то преко тржишта енергената где су главни партнери углавном били социјалисти, мада је то „танак“ разлог за Вучића, с обзиром на назнаке да преговори с Приштином нису извесни у скорије време, па да би довели у питање односе с Русијом. Интерес је, очигледно, обостран јер уколико би СПС изостао из Владе, СНС била изложена ризику да Ивица Дачић, који је популаран лидер, у опозицији додатно ојача и узме напредњацима део бирачког тела. С друге стране,  Дачић и СНС би и даље вукли бенефите које доноси заједничка власт.

За десетак дана би требало да уследи нови круг консултација, а о досадашњим наводима и нагађањима о томе ко ће чинити будућу Владу Србије, Вучић је у Дневнику РТС-а рекао да су информације које су се последњих дана појавиле у медијима „буквално све лаж до лажи“. Самим тим само је отворио врата за нове наводе и нагађања. А у недостатку правих информација, тога је напретек.  

[/restrict]

Један коментар

  1. Meni se čini da nema posebnog razloga da formiranje Vlade traje ovoliko dugo, posebno imajući u vidu rezultate parlamentarnih izbora. Mislim da je u pitanju urođena sklonost ka drami, sklonost koja se teško ili nikako može eliminisati.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *