Бурад барута

Наоружавање Балкана је претња коју Србија не сме да игнорише

Д ржава Србија има два снажна разлога да се наоружава и јача своју одбрану, а то су разлози које немају друге државе на Балкану. Прво, велики део њеног наоружања на превару је уништен и мора се куповином обновити, и друго, Србија је одлучила да буде потпуно независна и војно неутрална држава која сама планира и организује своју одбрану, док се други ослањају на заштиту НАТО-а.

ВАТРЕНА МОЋ Баш зато што никоме није сметало када је српско оружје уништавано, сада се око сваке „шупље цеви“ и ракете коју Србија набави диже велика прашина, поготово ако је то наоружање купљено од Русије или Кине. Наравно да Србија размишља само о одбрани, али је медијском манипулацијом вешто наметнута клима да Србија постаје јака војна сила и претња у региону која се мора обуздати. За то време друге државе на Балкану се наоружавају неометано и у тишини, иако нису угрожене, па је тешко проникнути у праве разлоге због којих то раде.

[restrict]

Да ствари стоје другачије, показује и истраживање агенције Global Firepower за прошлу годину која рангира све државе на планети по војној моћи. По овом истраживању Србија је на 79. а Хрватска на 70. месту, девет места испред Србије, а нико јој не приговара да се наоружава него је обасипају донацијама респективног оружја. И друге државе из нашег окружења много су боље рангиране од Србије, Грчка је 28, Бугарска 49, Мађарска 55.

НАОРУЖАВАЊЕ ХРВАТСКЕ Управо они који нас највише упозоравају, па и прете, сукцесивно наоружавају наше потенцијалне противнике, посебно Хрватску. На пример, само САД су Хрватској донирале или по мизерној цени продале 16 хеликоптера „Кајова вориор“ ОХ-58Д, два нова борбена хеликоптера „Блек хок“ УХ-60 вредна 55 милиона долара, 220 оклопних возила типа МРАП, 16 вишецевних бацача ракета М270 (МЛРС) који могу бити преправљени за лансирање балистичких ракета домета 300 км којима су претили да могу гађати Београд, беспилотне летелице, 162 „Хамера“ које су користили у Авганистану, 400 возила различите намене, посебно санитетска возила и ко зна шта све не, тешко је то и побројати.

Ипак, сматра се да су Хрватској најмоћније оружје дали или продали по ниској цени Немци – 16 ремонтованих али моћних хаубица ПзХ 2000. За то време управо Хрватска највише показује прстом на Србију и панично тражи од својих ментора да се наоружавање Србије заустави.

СРБИЈА СЕ ОПОРАВЉА Наш државни врх одавно је схватио да намерно и брзо слабљење одбрамбене моћи Србије за време неких прошлих влада за циљ може имати потпуно потчињавање страним интересима или територијално угрожавање наше земље. Направили су реалне планове и за релативно кратко време успели да ојачају нашу одбрану. Опоравак је био могућ уз претходни економски напредак, јачање наше наменске индустрије, и јак ослонац на поуздане моћне пријатеље и партнере, Русију и Кину. Србија се опоравља, не само кроз наоружавање него и кроз организационе елементе јачања одбрамбене моћи и инсистирање на правим вредностима у смислу морала и мотива за одбрану земље.

Одлука САД да, попут Русије и Белорусије, и они нешто донирају Војсци Србије само је продубила уверење у њихову необјективност и пристрасност. Они су Србији, наиме, поклонили 19 возила „Хамви“, али без икаквог наоружања. Види се да су водили рачуна да ни за промил не појачају ватрену моћ српске војске. Поређења ради, такозваној Војсци Косова САД су донирале много тога, али само поменутих возила „Хамви“ укупно 51, од тога 27 као донацију и 24 која ће наводно платити.

ДЕСТРУКТИВНА УЛОГА НЕМАЧКЕ Многи су доживели као велико изненађење вест да Немачка, док заговара преговоре Београда и Приштине, истовремено незаконито наоружава Албанце на КиМ, као непријатно и неочекивано понашање државе која је кључна у европским институцијама и која снажно утиче на ставове ЕУ, па тако и на ток преговора.

Нашим представницима је од почетка све јасно, тако да је понашање Немачке само још једна потврда да се у Бриселу коректно решење не може очекивати. Код неких је неверица била толико јака да су наивно питали „да ли Ангела Меркел уопште зна за трансакцију са косовским Албанцима“. Наравно да зна, и нема сумње да је то управо њена одлука, без обзира на то што су такве продаје редовно покривене одлукама којекаквих комисија како би се штитила личност канцелара. Није спорно да је један од разлога новац и немилосрдна глобална борба за тржиште оружја, међутим, разлози су, бар када је Немачка у питању, много дубљи и профит је тек врх леденог брега.

Антисрпска политика Немачке не дешава се „намах“ и тренутно да би могла бити изненађење, него она има свој континуитет, па и традицију. Нема потребе враћати се у светске ратове који то недвосмислено доказују, довољно је расветлити немачко антисрпско деловање током распада Југославије. Немачка улога као подстрекача да САД крену у такву операцију била је кључна и то су постигли преко америчког амбасадора у СФРЈ Ворена Цимермана, пореклом Немца, који је у ствари заступао немачке интересе.

Наоружавање српских противника није никаква новина јер су својевремено имали важну улогу код наоружавања хрватских паравојних формација. Када Немци наоружавају, онда то није „офрље“ него је избор оружја заснован на упоредној анализи, како би се неутралисале предности противника. На пример, још пре оружане побуне хрватским паравојним снагама су прошверцовали врло ефикасне ручне ракетне бацаче „Амбруст“, којима су уништени бројни тенкови и оклопна возила ЈНА. Тајно су им дотурили и ПВО системе са инструкторима којима је оборено неочекивано много авиона и хеликоптера. У периоду 1991–1992. година оборене су укупно 32 летелице, многе од њих захваљујући немачком прикривеном мешању. Дали су им најквалитетније снајпере који су допринели да сукоби добију подмуклу и прљаву црту јер су њима гађани и цивили. Међу првима су признали нову хрватску независну државу и најснажније лобирали да то учине и други.

И данас су Немци педантни и аналитични. И те како воде рачуна које ће оружје донирати или продати „Војсци Косова“ како би у случају оружаног сукоба нанели што веће губитке Војсци Србије. Исто тако бирају оружја којима се српски цивили на северу Косова не могу супротставити, не би ли се Србија натерала да свој народ брани оружјем, што би послужило као повод за нову агресију НАТО-а. Зато и на „Косово“ (као некада у Хрватску) убацују лаке ракетне бацаче „Амбруст“, а преговара се и о артиљеријским оруђима па и тенковима „Леопард 2“. Немачка се спрема да испоручи Приштини нову туру одличних аутоматских пушака Г-36 „Хеклер и Кох“ које Србији нису хтели да продају.

Нема ту ништа чудно и нема изненађења. Оружану побуну Албанаца на КиМ, заједно са Американцима, подстакли су Немци. Били су присутни од првог дана припреме и реализације оружаних акција. Идеја о стварању лажне државе Косово је немачка исто колико и америчка, с тим што су је војном силом реализовали Американци. И чему се ми сада чудимо ако је континуитет у антисрпском деловању тако јасно изражен.

Не треба да нас заварају неспорно велике немачке инвестиције у Србији и завидна трговинска размена. Немци то раде из сопственог интереса, користећи повољности које им је понудила наша влада. Међутим, то неће променити њихову давно дефинисану политику; они су последњи који би одустали од косовске независности. Зато свесно крше међународне законе и Резолуцију 1244, па и сопствене законе када приликом продаје оружја „Косово“ третирају као државу чланицу НАТО-а.

РАЗЛОЗИ ИНТЕНЗИВНОГ НАОРУЖАВАЊА САД инсистирају да државе НАТО-а купују искључиво њихово оружје. Децидно тврде да све произведено ван њиховог савеза није компатибилно и да није безбедно са становишта шпијунаже и саботаже. НАТО државе на Балкану и оне којима је циљ улазак у НАТО принуђене су да то поштују.

Колико је Америци важно да се оружје купује баш од њих видело се када су Хрватској забранили куповину ловаца Ф-16 „Барак“ од Израела. Да су могуће јаке уцене и условљавања, види се и на примеру Турске која, зато што је купила руски ПВО систем С-400, као НАТО чланица не може да купи америчке авионе Ф-35, иако су учествовали у финансирању тог пројекта. Могло би се рећи да због „руске опасности“, како то они виде, постоје и неки геостратешки разлози наоружавања садашњих и будућих балканских чланица НАТО-а. „Руска опасност“ је оно чиме се најчешће правда став да сви други треба да се наоружавају, а Србија не.

Ипак, државе и парадржаве на Балкану, поготово у нашем окружењу, имају свака своје разлоге зашто се наоружавају. Искључиво одбрамбене разлоге за наоружавање имају само Србија и Грчка (због сталних тензија с Турском). Већина других се наоружава или због сопствених дугорочних агресивних стратешких планова, или због своје улоге у агресивним плановима НАТО-а. Зна се да офанзивне НАТО планове диктирају САД, док се мале балканске државе у својим територијалним претензијама надају да ће своје тежње уклопити у планове Алијансе и желе да војно спремни дочекају тај историјски тренутак.

Проблем Србије је у томе што се ти планови и претензије углавном односе на територије на којима живе Срби. Албански балистички и хрватски усташки покрет који званично не постоје, али се њихово деловање и те како осећа, чак имају нацртане географске карте којима теже да заокруже своју државност – „Велику Албанију“ и Хрватску у границама бивше НДХ. Те карте су постале национални симболи којих се ни будуће генерације неће одрећи.

РЕГИОНАЛНА ПРЕТЊА Бошњачки лидери наоружавају Војску БиХ, али је све тешко наоружање на територији бошњачко-хрватске федерације. Имају договор с Турском да се у наредних пет година њихова војска опреми савременим турским наоружањем. Наравно да постоји јака сумња да ће ово оружје бити употребљено за унитаризацију БиХ и гашење Републике Српске под оптужбом да је то „геноцидна творевина“. Мали су им изгледи да то учине „законима“ и „декретима“ и чекају погодан тренутак да то учине силом.

Забрињава став Турске јер су поред „Војске Косова“ и БиХ одлучили да наоружају и Црну Гору. На министарском нивоу прошле године је потписан договор о војнофинансијској подршци Црној Гори. Овде нису у питању територијалне претензије, али постоји бојазан да Црна Гора припрема етничко чишћење Срба по узору на Хрвате и Албанце на Косову које Србија неће моћи да гледа скрштених руку. Македонци су под константном уценом Албанаца који им бирају владу и политичка гарнитура на власти учиниће све против Срба и Србије како би се додворили Албанцима. Због тога што антисрпске планове у Македонији праве Албанци, у складу с добро познатом „Тиранском платформом“, и наоружавање македонске војске за Србију представља потенцијалну опасност.

ОДВРАЋАЊЕ АГРЕСИЈЕ То је ситуација која ултимативно условљава наоружавање Србије и јачање одбрамбене моћи. Види се да наш државни врх прати наоружавања у окружењу и јача факторе одвраћања од агресије. Србија је одлучила да купи чак 20 америчких ловаца-бомбардера који треба да попуне простор између могућности наших модернизованих ловаца Миг-29 и домаће авијације за подршку копнених снага. Резервна варијанта је куповина руског авиона за подршку „Сухој-25“, ако Американци не желе да нам продају авионе. И по томе се јасно види наша независност и војна неутралност јер се не руководимо политичким разлозима, нити туђим интересима, него авионе купујемо и на Истоку и на Западу у складу с нашим потребама и ценом у односу на квалитет.

Добра су ова дугорочна размишљања и јачање Војске Србије на дуге стазе јер ће и опасности по Србију сигурно дугорочно опстати. У овом тренутку треба актуелизовати прелазак на модел редовног служења војног рока. Ми нисмо држава која може финансирати довољно јаку професионалну војску у складу с опасностима које нам прете. Само редовно служење војног рока може обезбедити убедљив фактор одвраћања који чине редован и резервни састав оружаних снага.

Од оружја потенцијалних агресора морамо се више плашити дипломатских превара и подвала које су постале стандардно оруђе антисрпског деловања са Запада. Они то не зову превара, него „креативна двосмисленост у дипломатији“. Јер тако шизофрена логика да Србија мора прихватити и испунити све а друга стране не мора ништа, постаје нормална. По тој „креативној двосмислености“ је логично да, када неко са Запада каже да наоружавање Балкана треба зауставити, мисли само на Србију. 

Хеликоптерска ескадрила на Косову

САД, Немачка и Турска не само да донацијама опремају „Војску Косова“ него и обучавају њихове будуће пилоте и кадрове за коришћење тешког наоружања. Шта из тога можемо закључити него да намеравају да их тим средствима наоружају. Приштина већ има формирану и обучену хеликоптерску ескадрилу, и само треба да им се дотуре хеликоптери како би била у функцији.

[/restrict]

2 коментара

  1. Unutrašnji dijalog (glas naroda)

    Pod uticaj najjačih država EU – EU sprovodi stratešku geopolitiku Amerike da regionalizuje ceo svet i stavi ga pod svoju Nato kontrolu. Na red su došle Balkanske i baltičke države. Treba naglasiti da Amerika “proizvodi” i “koristi” krizna žarišta u svetu za svoje strateške ciljeve. Na Kosovu je iskoristila krizno žarište (nije ga proizvela) kada je uvidela da odgovara ciljevima – iako je u startu okarakterisala OVK kao terorističku, preokrenula politiku protiv Srbije jer joj je na ruku išao i unutrašnji srpski faktor tzv peta kolona pod vodjstvom lidera VD i drugih antipatriota.

    Trenutno aktivizirano naoružavanje pojedinih balkanskih država sprovodi se iz dva razloga: Prvi razlog je zastrašivanje (pretnja) Srbiji da požuri sa predajom teritorije KiM albanskim muslimanima – da potpiše pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa sa Albancima – finalizuje veleizdajničkog Briselskog sporazuma – da Kosovo dobije članstvo u Ujedinjene nacije. Drugi razlog je “standardna vojna strategija SAD” po potrebi.

  2. Unutrašnji dijalog (glas naroda)

    Usmeravana politika

    Verujem da je Aleksandru Vučiću u velikoj meri poznata američka politika (drugi po instrukcijama završavaju posao). U tom kontekstu su i Dačić i Vučić (koji je više puta u govoru rekao da je u startu 2013 potpisao Briselski sporazum jer je smatrao da će Kosovo dati Srbiji Zajednicu srpskih opština(!)) – na početku potpisali Briselski sporazum – čime su dali obećanje SAD i EU da će sve izvršiti-sprovesti iz veleizdajničkog BS? Gde to ima u svetu da se na početku potpisuju dokumenti, pogotovu medjunarodni akti, a da se nakon toga vrši usaglašavanje stavova-dogovora? Svi dokumenti se potpisuju na kraju kada se usaglase dogovori-sporazumi obe strane. Zbog toga su danas nastali svi politički i bezbednosni problemi na srpskom KiM i u Srbiji!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *