Усамљени победник

Тек када прође победничка еуфорија, Александар Вучић и напредњаци ће схватити да апсолутна победа на свим изборним нивоима собом носи и бреме хегемоног владања јер у Парламенту једва да има опозиције

Ако би се тражило кратко тумачење тек минулих избора у Србији, најбоље би их објаснила анегдота још с почетка деведесетих година прошлог века. Тада је грађанин, упитан на једној провинцијској пијаци од стране опозиционог политичара, пред ТВ камерама, хоће ли гласати за њега на предстојећим изборима, одговорио: Хоћу, када и ти будеш на власти! Разлика је само утолико што је данас, у односу на те изборе пре тридесетак година, актуелна власт постигла резултат који се не памти у историји Србије и њеног парламентаризма.
Од социјалиста 1990. године ниједна партија и ниједан лидер од Слободана Милошевића није имао контролу над полугама власти у Србији као што их данас имају Српска напредна странка (СНС) и Александар Вучић. Убедљива изборна победа напредњака донеће им око 190 од 250 мандата у Скупштини Србије.
Према незваничним резултатима (у време писања овог текста) од којих неће бити значајних одступања ни у званичним, владајућа странка освојила је више од 62 одсто гласова, односно поменутих око 190 посланика у републичкој скупштини. Листа Ивица Дачић – СПС – ЈС – Драган Марковић Палма 10,6 одсто, односно 32 мандата. Цензус је још прешла и листа Александар Шапић – Победа за Србију са 3,8 одсто, односно 11 мандата. У парламент Србије улазе и листе Савез војвођанских Мађара (СВМ) са 2,5 одсто или 9 мандата, Академик Муамер Зукорлић – Само право са 1 одсто освојених гласова или 4 мандата, као и Албанска демократска алтернатива са 0,9 одсто, тј. 3 мандата и СДА Санџака са 0,7 одсто или 2 мандата.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

3 коментара

  1. Unutrašnji dijalog

    Najbolji, najsnalažljiviji pobedjuju na izborima. Tome su i mnoge okolnosti doprinele: Patriotska opozicija pasivna i razjedinjena nije imala adekvatnu kampanju i plan, pomoć svim gradjanima od sto evra pred izbore u velikoj meri doprinela popularnosti vladajuće stranke, poziv ministra inostranih poslova Albanije Preševu, Medvedji , Bujanovcu i svim Albancima u Srbiji da kolektivno izadju na izbore (objavljeno u medijima) – zna se za koga će glasati, uzima se u obzir i Briselski sporazum kojim je Kosovo dobilo sve atribute države, poseta predsednika AV Saandžaku i euforičan doček pred izbore – pretpostavlja se za koga će glasati, isto i direkno obraćanje romskoj zajednici pred izbore (finansijskim podsticj radjnanja kroz dečji dodatak po “po broju dece” a ne “po bračnom paru” najviše koristi Albancimaa, Romima… a kod Srba vlada bela kuga), o svakodnevnom obilasku-otvaranju fabrika, puteva, renoviranje škola, bolnica, vrtića… stiče se ogromna popularnost… naprotiv pasivne-nedelotvorne opozicije.

    IZBORI I NACIONALNI INTERESI Postavlja se pitanje koliki je procenat glasača Srba na dva miliona dobijenih glasova SNS (možda pola nisu Srbi), a pola gradjana sa pravom glasa nije izašlo na izbore? I da li su na taj način adekvatno zaštićeni nacionalni interesi Srbije? Imamo primer sadašnjeg predsednika S. Makedonije Zajeva koji je uz koaliciju sa dve velike albanske stranke srušio predhodnog predsednika Ivanova i preuzeo vlast, nakon čega je usledila albanska Tiranska platforma koja nije u skladu sa nacionalnim interesima Makedonije. Sličan je primer i ustavnih promena-amandmana iz 1974 god kada ja Srbija imala tri glasa protiv (veto) da izglasava skupštinske odluke. Zbog toga se pretpostavlja – koliko će vredeti euforične pobede na izborima našeg predsednika AV ako on sutra dobije ubedljivu PODRŠKU da potpiše sa Tačijem pravnoobavezujući sveobuhvatni SPORAZUM (kroz kompromis o normalizaciji) – da Kosovo postane član UN, Unesko, Interpol? …

    5
    2
  2. Unutrašnji dijalog

    Nastavak…

    PRINCIPI ZA ZAŠTITU IZBORNOG SISTEMA od zloupotrebe i nepravilnosti:
    Kada je u pitanju zaštita nacionalnih interesa Srbije trebalo bi izborni sistem da sadrži adekvatne principe. Na primer da se na ličnim kartama, glasačkim listićima i u izbornim spiskovima naznači, pored ime i prezime, i “nacionalna, manjinska” pripadnost glasača, da se omogući statistički pregled-uvid (preko Zavoda za statistiku) – koliko procentualno pojedinačno glasaju nacionalne, manjinske pripadnosti? To ide u prilog svima da znaju svoje pozicije i glasačku snagu na izborima. Na taj način bi i srpska nacija-Srbi imali uvid koliko su procentualno izašli na izbore? – Evo, neka to bude pitanje koje traži odgovor?
    NAZNAKA nacionalne, manjinske pripadnosti na ličnim kartama je vrlo važna i po nekim drugim osnovama (zloupotrebe), ali to je druga tema. Hvala na ustupljen prostor. …

    4
    3
  3. Vaso Petković

    Gledam sve šta se događa,o čemu se priča,piše,kako se ljudi nedostojno ponašaju,šta sve naopako rade,pa se ne mogu oteti utisku da nam se majka Srbija ,po Božijoj kazni,pretvorila u kolektivnu ludnicu !!!!!!!!.
    Dvadeset opština potopljeno i katastrofalno porušeno,ljudi u očaju a na drugog strani “slavlje”,slavi se “pobjeda” ,samo ne znam čega i igra se kolo !!
    Samo nije-KOZARAČKO !!!
    Pada mi na um jedna misao Vladike Nikolaja :”RADI GRIJEHA VLADARA BOG KAŽNJAVA ČITAV NAROD”.
    Kakva je to ludačka borba za vlast koja ruši sve pred sobom,kao da je tuđa,neprijateljska,kojoj je cilj da uništi narod i državu ???.
    Gdje su ti čuveni srbski domaćini ???!!!!.Neka nam je dragi Bog na pomoći !!!!!

    7
    2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *