Усамљени победник

Тек када прође победничка еуфорија, Александар Вучић и напредњаци ће схватити да апсолутна победа на свим изборним нивоима собом носи и бреме хегемоног владања јер у Парламенту једва да има опозиције

Ако би се тражило кратко тумачење тек минулих избора у Србији, најбоље би их објаснила анегдота још с почетка деведесетих година прошлог века. Тада је грађанин, упитан на једној провинцијској пијаци од стране опозиционог политичара, пред ТВ камерама, хоће ли гласати за њега на предстојећим изборима, одговорио: Хоћу, када и ти будеш на власти! Разлика је само утолико што је данас, у односу на те изборе пре тридесетак година, актуелна власт постигла резултат који се не памти у историји Србије и њеног парламентаризма.
Од социјалиста 1990. године ниједна партија и ниједан лидер од Слободана Милошевића није имао контролу над полугама власти у Србији као што их данас имају Српска напредна странка (СНС) и Александар Вучић. Убедљива изборна победа напредњака донеће им око 190 од 250 мандата у Скупштини Србије.
Према незваничним резултатима (у време писања овог текста) од којих неће бити значајних одступања ни у званичним, владајућа странка освојила је више од 62 одсто гласова, односно поменутих око 190 посланика у републичкој скупштини. Листа Ивица Дачић – СПС – ЈС – Драган Марковић Палма 10,6 одсто, односно 32 мандата. Цензус је још прешла и листа Александар Шапић – Победа за Србију са 3,8 одсто, односно 11 мандата. У парламент Србије улазе и листе Савез војвођанских Мађара (СВМ) са 2,5 одсто или 9 мандата, Академик Муамер Зукорлић – Само право са 1 одсто освојених гласова или 4 мандата, као и Албанска демократска алтернатива са 0,9 одсто, тј. 3 мандата и СДА Санџака са 0,7 одсто или 2 мандата.

[restrict]

ШАПИЋ ИЛИ УСПЕХ НЕКОНФЛИКТНЕ ПОЛИТИКЕ У неку руку изненађење је Александар Шапић, мада не и за аналитичаре који су његов успех приписали неконфликтној политици ни против власти ни против опозиције. Уочљив успех, мада замало није прешао цензус, имао је Покрет обнове Краљевине Србије, Монархистички фронт и његова листа За краљевину Србију – Жика Гојковић.
Иако је у изборној трци наступила 21 листа, на републичком нивоу није прошло њих 18. Чак ни смањење цензуса са пет на три одсто није помогло бројним странкама, нити коалицијама створеним како би прешле цензус.
„Ми имамо пропорционални изборни систем и када неко у европским условима у пропорционалном изборном систему добије 40 одсто гласова, то је сјајан резултат, то је изборни цунами и не знам да ли уопште неко у Европи може да оствари такав резултат. Ако имате у виду да је СНС добио преко 60 одсто гласова, ми практично на следећим изборима, с обзиром на то да њихов број гласова расте, идемо ка неком севернокорејском или кинеском резултату на изборима“, за Јавни сервис је прокоментарисао успех СНС-а Слободан Зечевић, научни саветник Института за европске студије, истовремено доводећи у питање сам изборни систем.
Многи од оних које смо четири године гледали у Парламенту Србије у новом сазиву неће имати прилику за вербалне и друге егзибиције којима су скретали пажњу на себе.
Пре свих ту неће бити оних који су се определили за бојкот, попут „Двери“ и њиховог лидера Бошка Обрадовића. Ни Демократска странка, која је од почетка парламентаризма била у скупштинским клупама и у једном периоду владајућа странка, нема своје представнике, а међу њима су Александра Јерков и Балша Божовић, упркос супротном ставу о изборима у односу на своју странку. Или, рецимо, Гордана Чомић, некада посланица ДС-а, сада није успела да се домогне парламента у оквиру листе Уједињена демократска Србија. Још један кандидат који је често скретао пажњу јавности Ненад Чанак остао је без мандата. Нова странка бившег премијера Зорана Живковића такође није прешла цензус. Неки су се у последњем тренутку определили за изборе и чак променили име, попут „Доста је било“ Саше Радуловића, па су ипак остали без мандата.

ДВОСТРУКИ ГУБИТНИЦИ Посебно изненађење ових избора су радикали, који су од увођења вишестраначја били у скоро сваком сазиву Народне скупштине, тако да у Скупштини више неће бити Војислава Шешеља и његових говорљивих радикалки Вјерице Радете и Наташе Јовановић. Иако доста присутан у јавности, скоро да се предвиђао крах лидера ЛДП-а Чедомира Јовановића, чија је Коалиција за мир остала далеко испод цензуса. Ни странке наглашеног патриотизма, попут „Заветника“ и „Левијатана“, нису се домогле мандата.
У сваком случају, избори су најпогубнији били за оне странке које су дуги период биле за бојкот избора, да би се после укидања ванредних мера због вируса корона ипак одлучиле да на њих изађу. Ту се пре свега мисли на Покрет слободних грађана Србији (ПСГ) и њиховог лидера Сергеја Трифуновића, затим „Доста је било“ Саше Радуловића који су променили име у „Суверенисте“, као и покрет „Један од пет милиона“. Сви они су двоструки губитници – и у односу на некадашње бојкот савезнике и у односу на власт.
У изборном дану лидер Покрета слободних грађана Сергеј Трифуновић најпре је најавио „ритуално самоспаљивање“ ако ПСГ не пређе цензус, да би по објави резултата изјавио да ће тај покрет наставити да се бори да излечи „болесно друштво“.
Није много другачије било ни на покрајинским и локалним изборима, одржаним у исто време. Врло је извесно да је на изборима за Скупштину АП Војводине листа око СНС освојила 59,34 одсто гласова, СВМ је освојио 13,4, СПС 8,16, Војвођански фронт 4,6 и ПОКС 3,18 одсто.

ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ И „ГАШЕЊА“ Очекујући лаку победу на републичком нивоу, власт је тежиште ставила на локалне изборе како би „угасила“ неколико опозиционих општина и у њима преузела власт. У Београду је то успела у 16 од 17 општина. Убедљива победа СНС-а је чак и на Старом граду и Врачару, некадашњим бастионима Демократске странке и њених савезника, мада ће бојкоташи рећи да је то због мале излазности (око 37 одсто). „Мртва трка“ је једино била на Новом Београду, где је Шапић прогласио победу док СНС тражи ново бројање гласова. Разлика је, изгледа, у десетини гласова.
У већини београдских општина СПС Ивице Дачића заузео је друго место, али ни у једној нису успели да узму више од 20 процената од укупног броја оних који су изашли на изборе. С друге стране, у скоро свим општинама на којима се кандидовао, Александар Шапић и његова странка СПАС освојили су 10 и више процената.
Слично је било и у општинама широм Србије, где је СНС остварио потпуну доминацију. Успели су да освоје власт у више градова и општина у којима је до сада била опозиција, попут Параћина и Шапца, мада актуелни шабачки градоначелник Небојша Зеленовић, због наводних неправилности, захтева понављање избора на свим бирачким местима. Према незваничним резултатима Српска напредна странка није тријумфовала само у Чајетини, Ражњу, Сурдулици, Беочину, Тополи и Свилајнцу.
Према оцени аналитичара рекло би се да су две одлуке обележиле ове изборе – одлука најкритичнијег дела опозиције да бојкотује изборе и одлука власти да у изборној години смањи изборни праг са пет на три одсто.

КО ЈЕ СВЕ „ЗАГРИЗАО МАМАЦ“ „Највећи губитници су они који су загризли мамац. Испоставило се да су четири листе – Нова странка, Покрет један од пет милиона, Сергеј Трифуновић Покрет слободних грађана и Уједињена демократска Србија, они који су обећали бојкот а ипак изашли на изборе – санкционисани“, оценио је током изборне ноћи на РТС-у Славиша Орловић, професор Факултета политичких наука у Београду.
Калкулишући овим резултатима Драган Ђилас, лидер „Савеза за Србију“, тврди да је бојкот успео, јер је, како каже, дошло до смањења излазности, због чега је послао поруку и Европском парламенту од кога је затражио да се у Србији дође до фер и поштених избора, по моделима који већ постоје у земљама Западног Балкана.
Многи аналитичари Ђиласу не дају за право јер, према извесној калкулацији која у обзир узима и неке претходне изборе, број од око 40 одсто био би број према којем би се мерило да ли је бојкот успео или не. С обзиром на то да је излазност била нешто већа од 50 одсто (на КиМ чак 60 одсто) и поред вирусне пандемије, опозиција није успела да „профитира“ од короне – ни она која је изашла на изборе, ни она која их је бојкотовала.

ПОРУКЕ ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА Потврдиће то и известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик, уз оцену да су избори у Србији 21. јуна били демократски, али и жаљење због бојкота дела опозиције. Владајућој странци је пак поручио да с добијеним „великим мандатом долази и велика одговорност“. Критички се осврнуо и на захтеве представника групе Европских социјалдемократа, који су у свом саопштењу након избора 21. јуна тражили да се до побољшања демократских услова у Србији блокира отварање нових поглавља у приступним преговорима са Србијом.
Наиме, друга највећа група у Европском парламенту, Прогресивни савез социјалиста и демократа (С&Д), оценила је у саопштењу да је нови сазив Народне скупштине Србије „ругање демократији“ и позвала државе чланице ЕУ да не отварају нова поглавља у преговорима са Србијом док се довољан ниво демократије не поврати у држави.
Ни посланица Тања Фајон, председавајућа Делегације ЕП за Србију, није била без коментара, оценивши да је ниво демократије у Србији значајно опао након ових избора, „а да не говоримо о ситуацију са слободом медија“. „Више немамо парламентарну опозицију, што доводи у питање легитимитет целог рада новог парламента“, рекла је Фајонова.
Свестан, ваљда, свих тешкоћа које га чекају, Александар Вучић је већ у изборној ноћи најавио флексибилнији однос с другим политичким групацијама, било да су прошле на изборима или су остале испод црте. „Немојте да покушавате да формирате власт пре него што се вратим са ових важних путовања, хоћу да разговарамо са свима и да не показујемо ароганцију, бахатост и охолост“, рекао је Вучић.
Ако је лидер СПС-а Ивица Дачић већ показао спремност на даљу сарадњу с Вучићем и народњацима, а Шапић изјавио да је та странка отворена за разговоре о евентуалним постизборним коалицијама, поставља се питање – ко би онда био опозиција у Србији? Ваљда не оно мало мањинских странака. Стога и предвиђања да ова позиција нема дуги век и да с председничким изборима може доћи и до ванредних парламентарних избора. Под условом да се до тада и онај грађанин из анегдоте, као персонификација многих, политички изгради и изборе стварно види као избор, а не пуко гласање.

ВУЧИЋЕВО ДОДАТНО БРЕМЕ

Овај успех СНС-а, ма колико годио, многи виде као додатно бреме Александра Вучића. Скоро двотрећинска подршка грађана на његова плећа товари и апсолутну одговорност за све што чини и што ће чинити, јер у Парламенту нема коректив који чини опозиција, нити шири политички консензус о одређеним питањима, било унутрашње било спољне политике. А само у овој недељи га је чекало низ тешким међународних сусрета и обавеза. Већ сутрадан, после избора, имао је у Београду сусрет с Мирославом Лајчаком, специјалним представником Европске уније за дијалог Београда и Приштине. Одмах затим отишао је у Москву на сусрет с Владимиром Путином, где ће уједно присуствовати и Паради победе, да би 27. јуна отпутовао у Америку на још један састанак на тему односа Приштине и Београда, а који је заказао специјални изасланик америчког председника за преговоре Србије и Косова Ричард Гренел.

[/restrict]

3 коментара

  1. Unutrašnji dijalog

    Najbolji, najsnalažljiviji pobedjuju na izborima. Tome su i mnoge okolnosti doprinele: Patriotska opozicija pasivna i razjedinjena nije imala adekvatnu kampanju i plan, pomoć svim gradjanima od sto evra pred izbore u velikoj meri doprinela popularnosti vladajuće stranke, poziv ministra inostranih poslova Albanije Preševu, Medvedji , Bujanovcu i svim Albancima u Srbiji da kolektivno izadju na izbore (objavljeno u medijima) – zna se za koga će glasati, uzima se u obzir i Briselski sporazum kojim je Kosovo dobilo sve atribute države, poseta predsednika AV Saandžaku i euforičan doček pred izbore – pretpostavlja se za koga će glasati, isto i direkno obraćanje romskoj zajednici pred izbore (finansijskim podsticj radjnanja kroz dečji dodatak po “po broju dece” a ne “po bračnom paru” najviše koristi Albancimaa, Romima… a kod Srba vlada bela kuga), o svakodnevnom obilasku-otvaranju fabrika, puteva, renoviranje škola, bolnica, vrtića… stiče se ogromna popularnost… naprotiv pasivne-nedelotvorne opozicije.

    IZBORI I NACIONALNI INTERESI Postavlja se pitanje koliki je procenat glasača Srba na dva miliona dobijenih glasova SNS (možda pola nisu Srbi), a pola gradjana sa pravom glasa nije izašlo na izbore? I da li su na taj način adekvatno zaštićeni nacionalni interesi Srbije? Imamo primer sadašnjeg predsednika S. Makedonije Zajeva koji je uz koaliciju sa dve velike albanske stranke srušio predhodnog predsednika Ivanova i preuzeo vlast, nakon čega je usledila albanska Tiranska platforma koja nije u skladu sa nacionalnim interesima Makedonije. Sličan je primer i ustavnih promena-amandmana iz 1974 god kada ja Srbija imala tri glasa protiv (veto) da izglasava skupštinske odluke. Zbog toga se pretpostavlja – koliko će vredeti euforične pobede na izborima našeg predsednika AV ako on sutra dobije ubedljivu PODRŠKU da potpiše sa Tačijem pravnoobavezujući sveobuhvatni SPORAZUM (kroz kompromis o normalizaciji) – da Kosovo postane član UN, Unesko, Interpol? …

    5
    2
  2. Unutrašnji dijalog

    Nastavak…

    PRINCIPI ZA ZAŠTITU IZBORNOG SISTEMA od zloupotrebe i nepravilnosti:
    Kada je u pitanju zaštita nacionalnih interesa Srbije trebalo bi izborni sistem da sadrži adekvatne principe. Na primer da se na ličnim kartama, glasačkim listićima i u izbornim spiskovima naznači, pored ime i prezime, i “nacionalna, manjinska” pripadnost glasača, da se omogući statistički pregled-uvid (preko Zavoda za statistiku) – koliko procentualno pojedinačno glasaju nacionalne, manjinske pripadnosti? To ide u prilog svima da znaju svoje pozicije i glasačku snagu na izborima. Na taj način bi i srpska nacija-Srbi imali uvid koliko su procentualno izašli na izbore? – Evo, neka to bude pitanje koje traži odgovor?
    NAZNAKA nacionalne, manjinske pripadnosti na ličnim kartama je vrlo važna i po nekim drugim osnovama (zloupotrebe), ali to je druga tema. Hvala na ustupljen prostor. …

    4
    3
  3. Vaso Petković

    Gledam sve šta se događa,o čemu se priča,piše,kako se ljudi nedostojno ponašaju,šta sve naopako rade,pa se ne mogu oteti utisku da nam se majka Srbija ,po Božijoj kazni,pretvorila u kolektivnu ludnicu !!!!!!!!.
    Dvadeset opština potopljeno i katastrofalno porušeno,ljudi u očaju a na drugog strani “slavlje”,slavi se “pobjeda” ,samo ne znam čega i igra se kolo !!
    Samo nije-KOZARAČKO !!!
    Pada mi na um jedna misao Vladike Nikolaja :”RADI GRIJEHA VLADARA BOG KAŽNJAVA ČITAV NAROD”.
    Kakva je to ludačka borba za vlast koja ruši sve pred sobom,kao da je tuđa,neprijateljska,kojoj je cilj da uništi narod i državu ???.
    Gdje su ti čuveni srbski domaćini ???!!!!.Neka nam je dragi Bog na pomoći !!!!!

    7
    2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *