ТВРД ОРАХ

Тврд је орах Србија. Ову непорециву истину – непорециву јер је потврђује увид у сложеност, дубину и ширину фронта са којег Србију деценијама нападају – поновио је и председник Александар Вучић прошле недеље у Такову. Тада, на свечаности уручења војних застава поводом формирања 72. бригаде за специјалне операције и 63. падобранске бригаде, председник се одлучио за јавно призивање мисли највећег српског песника, чије су стихови посвећени „воћки о коју се зуби ломе“, у каснијим временима увек једнако тумачени: „И Давид је био мали против Голијата па се десило што бити не може – да велики ломе зубе о чврстину којом се мали бране.“
Да ли је председник пригодом уручења застава прослављеним бригадама желео да наговести пригушену српску претњу савременом (неименованом) Голијату? Многа су срца затреперила када је најелитнијим јединицама наше армије он предао симболе „слободе и независности, части и образа Србије“. Тешко да се може замислити снажнији завет и судбоносније обавезивање. „Не постоји боље место од Такова за уручење ових застава јер је овде подигнут Други српски устанак а Милош Велики рекао: Ето вас и ето нас, рат Турцима.“ Ловци на политичке некоректности и цинкароши стратешких грешака били су разочарани: Није наиме овом приликом наговештен рат већ је само обећано – „чуваћемо мир и стабилност“. И нису именовани „Турци“, тј. ововремени кандидати за разбијање чељусти угризом у биће „страшне воћке“. Јавности је остављено да се у том погађању сама сналази. За препознавање модерног турског фактора – почев од непосредног географског окружења, где би се мало ко као кандидат могао изоставити, или Европе, у којој би изузетке такође мучно налазили – не треба посебна виспреност. Маневри и доктрине Организације северноатлантског уговора (НАТО), иначе добрано уфиксиране на Србију, јасно скицирају обрисе лика савременог агресивног конкурента некадашњој отоманској сили.
Именовању условних разбијача националног орах-монолита, без уздржаности се, међутим, приступило истог дана, дакле у недељу, 14. јуна, али на другом месту. У ваздушној линији стотинак километара од Такова. Уз пропратну равнодушност главних медија, алтернативни су о томе објавили: „На дан Светог Јустина Ћелијског, у Манастиру Светог архиђакона Стефана у Сланцима код Београда основан је нестраначки Покрет за одбрану Косова и Метохије. Једини и искључиви циљ Покрета јесте спречавање и трајно онемогућавање правног отуђења од Србије било којег дела јужне српске покрајине.“
Тако је речено. Елита, интелектуална, академска и уметничка, одважно је наступила, не обећавајући Голијату „мир и стабилност“, већ огањ и мач. Како? Најпре, начелима резолутним и бескомпромисним: „Савремени скоројевићи бацају наше духовне и културне бисере пред модерне варваре са заједничком идејом да ступе у цивилизацију нових пагана. (…) Уз спољну помоћ извршили су унутрашње заробљавање земље и сада хоће да докрајче њено национално биће хладнокрвном предајом његовог носећег симбола – Косова и Метохије.“
Порукама овог оснивачког идејног утемељења које је сачинило језгро Покрета, у нашој теми о митском ентитету, за моћнике несаломивом, открива се непомирљиви сукоб, важно ново противречје – оно унутрашње. Указала се снажна енергија која би деловањем сила које не долазе само из спољног света могла створити пукотине, потом и промене чији су домашаји сада непредвидиви.
„Не бисмо се прихватили задатка да пробудимо уснули дух националног достојанства и осећаја правде у нашем народу, када бисмо сумњали у његово постојање“, кажу браниоци Косова и Метохије.
„Режим и његови инострани налогодавци направили су деведесет и девет корака до свог заједничког циља, али сви ти кораци им не вреде ако не учине и онај преостали један, што им се не сме допустити.“ Које пак конкретне мере Покрет најављује када овако говори, шта ће учинити да „не допусти“? Има ли подстицаја убедљивијих од произвољно сабраних утисака из непосредних искустава којима се чврсто поткрепљује овде изречена оцена (коју иначе сматрамо исправном): „У општем народном потенцијалу постоји темељ за судбинску одлуку са јасном поруком: не усуђуј се!“?
Чињеница да је у Сланцима декларативно наступио део српске интелектуалне и стваралачке 63. падобранске бригаде јавности даје право да о реченим порукама додатно размишља, поставља питања, да „преслишава“. Ако се од војне елите тражи да не хајући за величину жртвовања носи заставе које обавезују, шта од интелектуалне елите може данас да очекује онај део јавности који с њом дели ставове и уверења из обнародованог манифеста Покрета?
Каква је стварна моћ овог сабрања које чине бројни академици, универзитетски професори, интелектуалци чија се реч слуша? Од каквог су материјала њихове метафоричне заставе, посебно одважни савет узурпаторима: „не усуђуј се“? Ова се питања постављају апсолутно лишена и сенке сумње у судбинску важност и снажни благослов одређен за циљ као што је очување Косова и Метохије у Србији. Управо због тога, за актере новог окупљања без сумње је важно да најпре преиспитају шта је у сличним приликама већ учињено. Када се каже се да „језгро новог Покрета чине потписници Апела за одбрану Косова и Метохије, 2017. и 2018, и потписници Апела за заштиту српског живља и његових светиња на Косову 1982. године“, неизоставно је питање о учинку група у ранијим годинама уједињених с наумом једнаким садашњем. Шта се може „укњижити“ у достигнућа претеча овог покрета? Има ли у том баштињеном активизму искустава која се могу пригрлити? Најзад, непријатно а неизбежно питање: шта је предузимано док су се пред очима потписника свих ранијих патриотских апела, корак по корак, чинили – јавно и тајно – сви појединачни од поменутих 99 разорних корака ка предаји Косова и Метохије? За успех Покрета, суочавање с овим недоумицама било би корисно и целисходно.
Да се у међувремену догађаји одвијају на начин који упозорава на скраћење времена за важна национална сабрања, да у временској изнудици и прилике за деловање бивају умањене, потврдило се већ сутрадан, 15. јуна. Тог дана је објављено да ће се у Америци ускоро одиграти наводни „Преговарачки бој за Косово уочи Видовдана у Белој кући“. Специјални изасланик председника САД Ричард Гренел објавио је на Твитеру да постоје услови да се представници Београда и Приштине састану 27. јуна у Вашингтону. Тако се необични јунски распоред по мало чему спојивих географских тачака: Таково–Сланци–Вашингтон за Србе склопио драматично, премда не и потпуно претеће. Уочено је наиме да се важни вашингтонски „спој“ догађа симболично на дан када започињу одсудне српске битке и склапају историјски важна примирја. Јесте Александар Вучић оштро поручио „… да се стиде сви који тврде да ћемо на Видовдан признати лажну државу Косово“, али у јавној свести стрепња од даљег развоја догађаја није ишчезла.
Очекујући предстојеће републичке изборе у којима стицај сложених околности (о неким говоримо детаљније у овом броју) чини да изненађења неће бити јер је победник унапред познат, јавност своје страхове и предосећања везује за догађаје у времену које ће наступити после ових избора. Дакако да се очекују, а у већинској патриотској јавности жељено се томе и стреми, збивања чији ће значај учинити могућим понављање историјских ситуација када „велики ломе зубе о чврстину којом се мали бране“.

4 коментара

  1. Avatar
    Unutrašnji dijalog

    Odličan članak gospodjice Ljiljane Bogdanović. PEČAT je najdemokratičniji nedeljnik da se čuje glas naroda (mnogo bolji od starijih NIN-a i INTERVJU-a, Duge…).
    Na svečanosti u Takovu, prilokom uručenja vojnih zastava, povodom formiranja brigada za specijalne operacije i padobranske brigade, Aleksandar Vučić je izrazio veliki optimizam u snagu modernizovane srpske vojske, citirajući srpskog pesnika: „Voćki o koju se zubi lome“ (Srbija tvrd orah). Ne smatram da vojska treba da se dokazuje na ratnom polju, nego odbrambenom, ali ne vidim „optimizam“ kada se istovremeno žuri sa finalizacijom Briselskog sporazuma kojim se teritorija KiM predaje-poklanja Albancima (hitan sastanak Vučića i Tačija u Americi). Vojska Srbije je bila najjača na Balkanu i 70-80-90-tih godina, čuvala „bezbednost“ od spoljnjeg neprijatelja – a šta je uradila protiv domaćih neprijatelja-separatista na KiM? NIŠTA, Nula rezultata. Albanski separatisti su kao od šale sprovodili separatističke zulume, albanizaciju-islamizaciju KiM i etničko čišćenje Srba-Crnogoraca u mirnodopsko doba. Ne mislim na agresivni rat – nego na politički rat vojske: Katastrofalna strategijska greška je da vojska Srbije nije imala ingerencije da deluje i POLITIČKI sa državnim organima: Imala vojne kasarne širom KiM – zašto se nije angažovala politički da razotkrije sve „metode“ delovanja separatista i sve „uzroke“ iseljavanja Srba? I ne samo vojska, nego je morala i Srpska pravoslavna crkva da bude politički uključena, svi bitni faktori, za zaštitu nacionalnih interesa i teritorijalnog integriteta?
    POKRET ZA OČUVANJE KiM, formiran u Slancima je za svaku pohvalu. Pitanje je kakav im je plan i da li im na putu stoji politička blokada (cenzura i diktatura od stupanja na snagu Briselskog sporzuma 2013 god. do danas)? POKRETA je bilo i ranije…
    POKRET: APEL SPC ZA ZAŠTITU SRPSKOG ŽIVLJA I NJEGOVIH SVETINJA NA KiM 1982 godine. Ja sam tada pisao štampi nekoliko ozbiljnih kritika na račun organa vlasti koje su „ignorisale“ APEL Crkve i protivile se mešanju crkve u državnu politiku (zanimljivo je da pronadjem članke da se potsetim šta sam pisao). Crkva ima ogroman uticaj na narod da stvara jedinstvo i slogu u odbrani nacionalnih interesa i identiteta i svakako treba zajednički da deluje sa državom u odbrani državnih interesa? Da ne navodim primer KiM gde albanske džamije i političke elite zajedno imaju versko-ideološki uticaj na albanski-šiptarski narod sto posto)!?
    PLAN ZA ZAUSTAVLJANJE ISELJAVANJA Srba i Crnogoraca sa KiM – imao sam u Pionirskom parku prilikom prvog masovnijeg okupljanja kosmetskih Srba ispred Skupštine. Da ne dužim, u nastavku sledi komentar o katastrofalnim političkim greškama koje su udaljavale KiM od Srbije (imao sam ideju za delovanje)…
    Hvala na objavi!

    2
    3
  2. Avatar
    Unutrašnji dijalog

    Nastavak (unutrašnji dijalog)

    Povodom preporoda i modernizacije srpske vojske, proslava u Takovu, znajno je naglasiti da svaka država, tako i naša treba da ima svoju savremenu vojdsku za očuvanje bezbednosti i teritorijalnog integriteta. Naravno da vojska treba da se drži zakletve i zadatka pred Ustavom, ali na principijelan način u samoodbrani. Oružani sukobi 90-tih opominju na izvesne velike greške, kao što je bivši predsednik Boris Tadić govorio, citiram: Srbija nikad više neće ratovati… naloženo da se u železarama tope tenkovi i ostalo naoružanje, u vreme kada se rešavao opstanak srpske teritorije KiM u sastavu Srbije (stupio na snagu veleizdajnički Briselski sporazum)? ZAŠTO: Trebalo je ćutati – neka misle i strepe Albanci-Šiptari da li ćemo ratovati za naše KiM? Isto kao što se i danas prave strateške greške: Modernizuje se i jača vojska a u isto vreme se sprovodi Briselski sporazum – predaja teritorije (Pandorina kutija da su se probudile-deluju i druge separatističke snage da cepaju Srbiju?

    PODSETNIK na dogadjaje 90-tih godina. Vojska Srbije kao da nije imala politički stav o rešavanju KiM? Slobodan Milošević je dobio vliku popularnost i vlast zbog KiM, ali je napravio nekoloko velikih grešaka: Nije se držao KiM; Nije napravio adekvatan plan za povratak proteranih Srba; Nije trebao da dejstvuje van granica Srbije za očuvanje federalne Jugoslavije: Prvo, većina Republika sa Albanskim separatistima se protivila hteli otcepljenje. Drugo, Srbi u Hrvatskoj su u velikoj meri bili ramnopravni sa Hrvatima, ne može da se poredi položaj Srba na KiM i u Hrvatskoj. U startu sam bio ubedjen da je to velika greška, ali džabe pisanja zbog cenzure. Milošević imao neadekvatno političko okruženje, Srbi sa KiM su po strani: Na PLENUMU CK SKJ O KIM 1987 god (Jugoslobenska Platforma o KiM da se zaustavi iseljavanje Srba i zaštita pravoslavnih svetinja), i prvi masovno dolasak kosovskih Srbe pred skupštinu, vodja Kosovskih Srba Miroslav Šolević je ispred MZ Kosovo Polje predao pismo Plenumu (ja sam dobio primerak) da se pročitaju zahtevi Srba po tačkama… sve regularno- da deluju državne strukture protiv separatističlih vodja i ideologa… ništa protiv lojalnih-poštenih alvanaca-šipara nije bilo. Sve propalo, nametnuto je centralističko političko upravljanje iz Beograda na neadekvatnim i naivnim političkim osnovama (Beograd ne živi na KiM).
    SLOBODAN MILOŠEVIĆ je imao najveće šanse u istoriji da zaustavi iseljavanje Srba sa KiM – da pojača i uveća demografski srpski nacionalni identitet na KiM, sačuva čvrst teriorijalni integritet Srbije, ali je sve prošlo u kontra smeru, jer Milošević nije živeo na KiM, Nije dovoljno slušao i razumeo kosmetske Srbe, zato nije imao jak motiv i viziju kako najbolje da reši, zaustavi separatizam na KiM?
    PLAN ZA REŠENJE ja sam tada imao, razobličavan uopšteno i sporedno, ne kompletno i direktno, smarao sam da to treba da bude tajna (da je bitno samo vojni vrh i političke strukture da imaju na uvid, da ne moraju da znaju separatisti). Rado bih to sada predstavio, nije tema Miloševićevo vreme,možda drugi put, da ne dužim i budem dosadan. Vreme je pokazalo da sam bio potpuno u pravu. Sada su na dnevni red drugi problemi i strateške greške koje se čine, počevši od Briselskog sporazuma, demografske politike (bela kuga kod Srba) itd. Da ne dužim, hvala na prostoru! …

    2
    2
  3. Avatar

    Велика мана чланка је да потпуно занемарује врло недемократски и незаконит начин на који се ови преговори спроводе. Нико не зна о чему се конкретно преговара, који је наш званичан став – који и не постоји јер никад није било скупштинске дебате о овом питању (!?), и који би постављао законске оквире у којима било ко у име државе може да преговара – шта тражи друга страна, зашто се уопште преговара с криминалцем, изван УН итд. Не само начин, него и сами такви преговори су неприхватљиви за истински независну, демократску земљу.

  4. Avatar
    Unutrašnji dijalog

    Vlada@, površno čitaš i pogrešno tumačiš. U prvom komentaru na početnom delu članka, citiram: „Ne vidim optimizam kada se istovremeno žuri sa finalizacijom Briselskog sporazuma kojim se teritorija KiM predaje-poklanja Albancima“. I u drugom komentaru na kraju: „Sada su na red drugi problmi i strateške političke greške koje se čine, počevši od Briselskog sporazuma…“? Možda ima još, neću da čitam jer tema nije Briselski sporazum kojim je Kosovo dobilo sve atribute albanske muslimanske države: zaokružen teritorijalni integritet kroz integrisane administrativne prelaze u carinsku granicu, predate sve srpske državne institucije: Sudstvo, tužilaštvo, policija, 2-3 hiljade bezbednosne civilne strukture, dat KS medjunarodni tel. broj, ZSO radi po zakonima i ustavu Kosova, nema zakonodavno-izvršna ovlašćenja, sa statusom istim za sve kosovske opštine (da ne obrazlažem 15 odredbe)?
    Imaš u tvom komentaru grešku kad kažeš, citiram: „Niko ne zna o čemu se konkretno pregovara, koji je naš (srpski) stav? Kako se ne zna – šta je Briselski sporazum (koji nije prošao skupštinsku proceduru da vidi narod)- predaja teritorije! Sporazum je prihvaćen (i u startu potpisan – a ne na kraju) od Srbije na osnovu tumačenja AV – da se prikrije perfidna predaja teritorije. ZATO JE POTREBNO – stopirati BS, a ne da se traži kompromis za ulazak KS u UN!? Poštujem tvoj komentar ali se ne slažem po suštinskim tačkama.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *