Тријумф америчког идиотизма

КРИЗА ДРУШТВА У САД

Криза која погађа Сједињене Државе без сумње много je дубља од обрачуна две насмрт завађене струје које се сада међусобно оптужују. Ова криза има своју дугу предисторију, није почела 2016. и наставиће се без обзира на то ко седи у Овалном кабинету Беле куће. Питање је и шта федералне или локалне власти заиста могу предузети да је утишају или примире

У тренутку када број жртава услед епидемије вируса корона у Сједињеним Државама прелази застрашујућих 100.000 мртвих, шта ради амерички председник, пита у својој колумни под насловом Будућност заудара (The Future Sucks) Омар Хак, и одговора: „Игра голф“. А „сада само тек на пола филма катастрофе познате као 2020. година“. „Ватра, страх, пљачка, насиље и мржња широм Сједињених Држава.“ „Председник Трамп“, примећује новинар и писац Израел Шамир, „није послао трупе да се супротстави побуњеницима, није похапсио градоначелнике који су му се супротставили, није сменио генерале који се садa извињавају зато што су се фотографисали с њим.“ Трамп је „одбио да игра улогу Хитлера“, закључује Шамир; „за то време, његови опоненти напредују пуном брзином“. Он свакако није Хитлер, као што то тврде његови противници, али могао би да постане амерички Јанукович. Стратегија коју је одабрао „није права стратегија за његов опстанак“ и могло би се лако десити да се за њега једног дана „нађе место у гостољубивом граду Ростову, поред Јануковича“.
Година, 2020, наставља колумниста Омар Хак, уопште није аномалија: „То је тек мали део укуса будућности.“ Американци су „запрепашћени, изненађени, шокирани и, најзад, паралисани“. Упркос „буци и бесу“, „јединствена америчка нација“ је потонула у конфузију и парализу. У време када се скрнаве споменици митском откривачу „Новог света“ Колумбу и статуе „очева оснивача“, више не постоји ниједна политичка опција која уједињује нацију, нити неко ко би могао да је предводи; сви заједно је, заправо, непомирљиво деле. Да ли ће је неко у будућности моћи ујединити или је дух подела већ пуштен из боце у коју се више не може вратити?
„Док моји европски, канадски и азијски пријатељи гледају у (данашњу) Америку“, примећује Хак, „они виде нацију у којој је победио идиотизам.“ Укратко: „Живимо у доба тријумфа америчког идиота.“ Реч „идиот“ овде не означава увреду ни подсмех сународницима. Омар Хак има у виду изворно значење појма „идиот“ који се користио у античкој Грчкој, где је овај термин означавао особу која нема у виду јавно добро ни општу корист, већ искључиво себични добитак, лични профит. За старе Грке, творце „демократије“, уочава Хак, „није постојало ништа горе од идиота – јер је пут у тиранију водио кроз ту врсту идиотизма као недостатка врлине“. Ова идеја несумњиво изгледа чудно Американцима, или бар већини, пошто су генерацијама учени да су истинске врлине себичност, похлепа, лукавство, безобзирност и разузданост. Али Стари Грци су знали да су то мане које неминовно воде ка социјалном колапсу и тиранији. „И то се заиста и десило, кад је Атина пала под власт тирана.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *