Србија дежур(н)а на линији ватре

Због чега су преговори Београда и Приштине једна од значајних платформи америчко-америчких обрачуна

Појавом пандемије вируса корона и након убиства Џорџа Флојда дуготрајни обрачун различитих политичких струја и моћних интересних група у Америци претворио се у прави рат. Чини се да је Србија сасвим случајно упала у једну од зона америчко-америчких сукоба ван америчког тла, и да ће до краја ове године, а можда и идуће, бити на „линији ватре“. Суштина америчких превирања је у томе што се први пут у историји Америке догодило да политичка снага која је изгубила изборе не прихвата легално изабраног председника и не дозвољава му да спроведе своја предизборна обећања. Од првог дана жестоко га компромитују и раде на импичменту. Само формално су предали власт, док и даље тајно и нелегално утичу на виталне делове кључних америчких институција преко којих саботирају званичну политику. Ако се томе дода подмукло деловање америчке „дубоке државе“, јављају се три снажна америчка утицаја, као нови феномен у америчкој спољној политици који збуњује њихове савезнике и дезоријентише обавештајне службе.
Њихова стратегија рушења председника Трампа заснива се на ширењу општег утиска да је он на власт дошао преваром на изборима уз помоћ Руса, да је ту грешком само привремено и да предстоји његова смена или оставка. Тајним каналима шаљу сигнале да је Трампова политика погрешна и опасна за Америку, али и за америчке савезнике, и да ће свако ко је подржи у будућности лоше проћи. Европске савезнике било је лако убедити да је то тако јер су били незадовољни Трамповом ревизијом финансирања НАТО-а. Сада се чини да је Трамп сам против свих, али већ то што је успео да се одупре и приведе мандат крају представља његову велику победу. Покушаји смене у завршној фази његове функције претворили су се у отворени рат за нови мандат. Поред толиког ометања и отворене деструкције Трампове шансе за победу умањила је и пандемија вируса корона која је анулирала неке његове велике успехе на унутрашњем плану. Сада је већ јасно да опозиција и моћници „дубоке државе“ користе општу конфузију и хаос како би подстицали и распиривали сукобе и претворили их у опште незадовољство Трамповом политиком. Платформе директног америчко-америчког сучељавања су бројне, како оне унутрашње, тако и спољне, али нас највише интересује она која се односи на Балкан и Космет.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *