СЕЋАЊЕ НА ВРЕМЕ СМРТИ

У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ОКОНЧАЊА ОРУЖАНЕ АГРЕСИЈЕ НАТО-а 1999. НА СРЈ

Двадесет и прва годишњица од окончања оружане агресије НАТО-а на Србију, односно СР Југославију 1999. навршава се 10. јуна. У сусрет историјском датуму, Печат објављује текстове које су угледни аутори из наше земље и света посветили овом јединственом догађају у новијој историји: огромна НАТО ратна машинерија, на крају 20. века, извршила је оружану агресију на суверену европску земљу.
Текстови које ћете читати у овом и наредном броју избор су излагања учесника велике прошлогодишње Међународне конференције, одржане 22. и 23. марта 2019. у Дому ВС, у Београду, поводом две деценије од почетка НАТО агресије на нашу земљу. Организатори поменутог скупа били су Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР Србије и Друштво српских домаћина.
Излагања учесника конференције наћи ће се и у зборнику АГРЕСИЈА КОЈА ТРАЈЕ. Ово издање ускоро излази из штампе и садржаће стотинак прилога аутора из Србије и из земаља (око 40) Европе, Азије и Америке, мећу којима је и нобеловац Петар Хандке. Издавач је Београдски форум за свет равноправних, а зборник се може наручити телефоном (011 32 83 778), мејлом beoforum@gmail.com или у Сремској 6/IV, Београд. 

НАТО ЗАСНОВАН НА ЛАЖИ

Каква може бити будућност ако не разјаснимо оно шта се догодило? Ако за себе и за наредне генерације не резимирамо тај злочин који је извршила Северноатлантска алијанса

Јевгениј Примаков Млађи

посланик Руске државне думе, Русија

Поштовани пријатељи, говорићу на руском. Двадесет година је прошло од оног дана када су први пут у Европи после Другог светског рата пале бомбе на европску престоницу, на мостове, на куће, на касарне, на дечје вртиће, на школе. Тај догађај од ког нас дели 20 година сада многе наше колеге на Западу тумаче у стилу: „Дајте да то оставимо историчарима.“ 
Прошле недеље сам био на Конференцији, баш овде. Београдски дијалог. Тамо је био представник Аустрије који је много времена провео радећи у Приштини. Његов говор звучао је отприлике: „Добро, а што се секирате? Било је то, било је, па прошло. Дајте, нека историчари то разјасне, а ми ћемо гледати у будућност.“ Знате, баш неки позитиван приступ.
Будућност? Каква може бити будућност ако не разјаснимо оно шта се догодило? Ако за себе и за наредне генерације не резимирамо тај злочин који је извршила Северноатлантска алијанса. Недавно је Савет Федерације Русије – то је горњи дом руског парламента – донео резолуцију, где је за главну претњу по светску безбедност данас именовао Северноатлантску алијансу. Дајте да јасно кажемо да је то агресивна међународна организација која је више пута кршила међународно право, и која је започињала ратове, укључујући и оне изван оквира властите надлежности, на територији других држава. Србија је била прва у низу тих злочина. Статистичари су израчунали да је на сваког грађанина Савезне Републике Југославије дошло отприлике по два килограма муниције и гвожђа од бачених бомби. Два килограма на сваког!
Када сам летео овамо, у авиону је на седишту до мене седела врло лепа српска девојка. Летела је из Париза, где живи и ради од 1999. године. Када је био рат, она је имала 10 година. Она памти завијање сирена, памти како су је родитељи вукли у склониште, а она није хтела да иде, јер је имала пса који се бојао. Сада она има тридесет година. А, ево, ова деца на фотографијама (фотографије деце жртава агресије НАТО-а на изложби у Дому ВС, прим. уред.) – они немају ни тридесет, ни двадесет, ни петнаест година – они никада неће одрасти, готово је – они немају будућност. Може ли се тако нешто опростити? Не! Може ли се тако нешто заборавити и ићи у будућност? Не! То је немогуће. 
Треба говорити о томе да је Северноатлантска алијанса агресивна организација, злочиначка организација, која мора пре или касније одговарати за почињене злочине. Схватамо да сада, вероватно, још увек није погодан тренутак за то, политички контекст је сложен, али та организација ће пре или касније бити кажњена за злочине које је извршила, у складу с међународним правом, не мислим ни на какав волунтаризам. Пре или касније доћи ће до својеврсног нирнбершког, или још некаквог другог процеса, можда ће се због историјског контекста одржати и у Хагу, када ће бити одређене репарације које морају да исплате, како организација НАТО, тако и земље које су најактивније учествовале у ратним злочинима. То ће се свакако десити. Можда ми то нећемо дочекати, али можда ће наша деца. Али то ће обавезно бити, пре или касније.
Они су отворили Пандорину кутију. Под знаком питања се нашао читав систем међународног права и безбедности. Испоставило се да рат може бити започет без Савета безбедности УН. И шта даље? Даље се испоставило да НАТО блоку Савет безбедности УН није потребан, може просто започети рат – као 2003. године на Ирак. Рекли су да није обавезно одобрење Савета безбедности! Може се и овако: једна земља окупи коалицију и каже: „хуманитарни циљеви“ – и напред! Бивши представник УН за људска права у бившој Југославији недавно је изрекао врло интересантно признање. Рекао је да је током војне агресије НАТО-а у Савезној Републици Југославији погинуло више људи него на Косову, чију кризу је та операција наводно требало да заустави. НАТО је нанео више зла него што је било на паролама. Може ли се то опростити? Може ли се то заборавити? Не, не може! 
Та организације је заснована на лажи. И изговор за напад на Србију био је лажан, како је много пута до сада оцењено и како смо и на овој конференцији оценили – наводно спречавање жртава међу цивилним становништвом Косова! Испоставило се да је НАТО одговоран за далеко више жртава него што их је било током легитимних антитерористичких акција.
Акције НАТО-а увек су праћене медијским кампањама. Када становништву европских земаља испирају мозак, када се убацују лажни циљеви, ствара се информациони зид. Видели смо то много пута, не само овде. Видели смо то у Украјини, видели смо то у Грузији, у Либији, у Сирији, Ираку и у другим земљама.
Та организације је заснована на лажи. Чак и сада, када земље НАТО-а оптужују Русију да заправо она, Русија, води такву агресивну политику. То је такође лаж. Свесна лаж. И ми треба да се замислимо сада, двадесет година после тих догађаја, зашто се то ради? Зато што се никада ништа случајно не догађа. Зашто се та лаж шири? Шта нам она спрема даље, свима нама?
Даље, да видимо такозвани војни Шенген у Европи, када се олакшава пребацивање трупа преко територије европског континента, када више не треба тражити дозволу од сваке посебне европске државе за пребацивање НАТО војске. Милијарде евра се улажу у проширење путева, мостова и друге инфраструктуре, ради пребацивања војске. Сједињене Државе излазе из уговора који ограничавају оружје за масовно уништење. Војни контингенти НАТО-а размештају се на истоку Европе, чиме се крше договори. А постоји оснивачки акт, споразум Русија–НАТО који је требало да заустави напредовање војне структуре НАТО-а на исток. Тамо је речено да НАТО не може константно да размешта војне контингенте на територији земаља нових чланица НАТО-а. А како онда објаснити тенковске бригаде и војне контингенте у Пољској, Румунији, на Прибалтику итд.? Нама кажу: „Они се ротирају. Они нису стални.“ То јест тенкови стоје, посаде долазе и одлазе. Знате, као што на авионским летовима мењају посаду негде на аеродрому. То је лаж. 
Сада се из године у годину замагљују и релативизују сви споразуми и све структуре које спречавају рат, и то се ради смишљено. А то је почело пре 20 година. 
Зато управо сада треба говорити о ратној претњи, о напорима који морају бити уложени за спречавање рата. Јер, то би био последњи рат. А ми се плашимо за нашу децу. Ми не желимо да видимо нашу децу у таквом сценарију.
Позивам Европљане да се тргну и поставе питања својим владама.
Други важан проблем јесу последице рата. Ми видимо подељени српски народ. Видимо људе који су остали без прехрамбених производа и лекова на Косову и Метохији. У Митровици. А шта видимо – тамо је много међународних организација које се наводно брину за права цивилног становништва на Косову и Метохији, које су подстицале НАТО на почетак или учествовале у тој информационој галами. Да ли се силно брину за Србе који живе на Косову? Таквих организација нема. Не! Никог не брине то што треба увести лекове, довести храну туда, заштитити права српске, сада већ мањине на Косову и Метохији! А Приштина води политику истискивања Срба одатле. Зашто ми то видимо, а Европа на ово стидљиво жмури? Зато што је тако угодно и комфорно, зато што је сада, после догађаја од пре 20 година, створена врло интересантна политичка ситуација. Видимо како се све понавља, не само овде већ и у Сирији, Украјини итд. Када агресивна екстремистичка заједница, мотивисана политички, а често још ојачана наоружаним милитантним групама, диктира своју агенду земљама Европе, када земље Европе и центар доношења одлука са своје стране, такође, потпадају у зависност од тих људи. Управо зато Украјинци, мислим на украјинску власт, Кијев, тако марљиво користе тактику војних провокација против Русије, а онда трче до Сједињених Држава и говоре: „Заштите нас од руског агресора“!
Организација изграђена на лажи, на агресији, на започињању ратова – пре или касније биће заустављена. И правда ће тријумфовати. Хвала!

Аутор је унук Јевгенија Примакова, бившег премијера и министра инострних послова Руске Федерације

ЦРНО ПОГЛАВЉЕ ЕВРОПСКЕ ИСТОРИЈЕ

Сећање на злочине империјализма није само чин части и поштовања жртава. Сећање и, штавише, едукација људи о убилачкој природи овог система једини је начин да се култивише неопходна свест за шири фронт који ће устати против планова тзв. великих сила и њихових покушаја да убијajу људе у будућности

Јаковос Тофари

председник Светске федерације демократске омладине (WFDY), Кипар

Упућујем вам топле и војне поздраве од антиимперијалистичке омладине света. Велика је част да овде, данас, представљам Светску федерацију демократске омладине, у овом граду који је крвљу платио планове и интересе западног империјализма. 
Од самог почетка, од првог тренутка, чак и током бомбардовања, Светска федерација демократске омладине, наша федерација и наше организације чланице дошле су у Београд да изразе своју солидарност и да осуде злочин који је почињен од стране НАТО-а према овим људима. Сећање на злочине империјализма није само чин части и поштовања жртава. Сећање и, штавише, едукација људи о убилачкој природи овог система једини је начин да се култивише неопходна свест за шири фронт који ће устати против планова тзв. великих сила и њихових покушаја да убијajу људе у будућности. Неспорно је да је након 1992. године империјализам започео агресију нових размера. Такозваним Стратешким концептом савеза из 1991. НАТО је дао себи право да интервенише у било којој земљи света. Наравно, НАТО никада није мировао, нити је поштовао права људи, чак ни пре тога. У сваком региону НАТО шири беду, патњу и бол који се не могу заборавити, као ни државни удари, насилне интервенције и успостављање диктатура у многим земљама.
Империјализам, некада под изговором обнове демократије, некада под изговором хуманитарне интервенције, узроковао је смрт милиона људи. Његови злочини се и даље настављају, а правде нема. Урушавање социјалистичких европских земаља је ојачало НАТО и дозволило му да се шири на Исток. Следећи идеју краја историје, НАТО је постајао све јачи у некадашњим социјалистичким земљама. Прво примањем у чланство Мађарске, Пољске и Чешке Републике, присиљавајући их да поново опреме своју војску оружјем из САД, Немачке и Француске, трошећи милионе евра на оружје и бацајући оно што већ имају. Током ових процеса НАТО је био ангажован у рату у Хрватској и бомбардовању у Босни, али овај злочин је једино могао бити закључен коначном поделом онога што је остало од Југославије. Тзв. хуманитарна интервенција НАТО-а је доживела свој врхунац бомбардовањем Југославије између марта и јуна 1999. године. Овај рат је поставио преседан за будуће војне интервенције империјализма, на тзв. хуманитарној основи, и тзв. превентивним ратовима који не значе ништа друго до експанзију империјалистичких интереса САД, ЕУ и НАТО-а. 
Ефекти овог црног поглавља европске историје су и даље видљиви у региону Балкана. Повећање национализма, присуство страних снага, оснивање и проширење НАТО база су само неки од ефеката. Ефекти на цивилно становништво су још увек видљиви, разорене породице, психолошки ефекти на популацију која је преживела бомбардовање и економске тешкоће је било тешко превазићи нарочито за оне с мало ресурса. Последње поглавље злочина у Југославији била је једнострана декларација независности Косова, декларација која је одмах призната од стране САД и више од 80% држава ЕУ. WFDY је од самог почетка овог злочина строго осудила ову илегалну акцију.
Ових дана, 20 година након бомбардовања, ширење и поновно јачање НАТО снага, учвршћивање његових односа са Европском унијом, ширење његовог утицаја кроз Партнерство за мир и путем новог Стратешког концепта, који дозвољава интервенцију дежурног полицајца империјалистичких интереса под било каквим изговором унутрашњих проблема, потврђује НАТО као најопаснију убилачку машину нашег света. Не само због седам деценија смрти и уништавања већ због намера за будуће интервенције. Познавајући историју прошле деценије мора се појаснити људима света да НАТО нема место у свету мира и социјалне правде. Све док овај инструмент смрти још увек постоји не можемо се надати крају беде и опресије. 
WFDY подржава борбу народа, нарочито младих, за мир и просперитет, стојимо уз оне који се боре за ослобађање земаља и одбрану њиховог суверенитета. Солидарни смо са онима који се боре против било које врсте пресије, против ненародне политике било које владе која ставља интересе монополиста изнад интереса народа. Подржавамо борбу младих за бесплатно образовања, за приступ култури и спорту, за њихово право на рад и рад уз поштовање права. Стојимо заједно са онима који подижу своје гласове против оних који уништавају природну околину наше планете.
Драги пријатељи, драги другови, не смемо грешити! Једни пут за бољу будућност, једини пут да се отарасимо ове болести човечанства је да разумемо и да се супротставимо свим различитим проблемима уопште. Морамо разумети да се злочин догађа управо сада, против народа Венецуеле на исти начин као пре 20 година против ове земље. Масакрирање људи на Блиском истоку је други изданака из истог корена који узрокује ненародне политике, милитаризацију и климатске промене. Једино ће се урушавањем самог империјализма човечанство коначно отарасити НАТО-а и свих других механизама опресије. Борба за збацивање доминантног империјалистичког система је наш приоритет и мора се водити на свим местима где империјализам има свој израз – у фабрикама, школама, на послу, универзитетима и на улицама. 
На овај начин можемо изградити јединство и снагу за победу!
На овај начин можемо изградити свет мира и сарадњу међу људима!
На овај начин можемо изградити свет са трајним миром, свет без империјализма!

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *