Предизборне палице

Да ли црногорски режим, поред државног, планира и класични тероризам према Србима?

Председник Црне Горе Мило Ђукановић политички је надживео четири америчка председника, а планира и петог. Зна се да је то успео крађом избора уз помоћ Запада, али и црногорске мафије. То је један од разлога што је црногорско подземље, уз албанско, најјаче на Балкану и у самом врху европског криминала. Сумње да је трговина дрогом уз помоћ криминалаца постала „јака привредна грана“ Црне Горе и те како имају смисла ако се само мало захвати та жабокречина; довољно је навести само најновију информацију да је недавно немачка полиција на броду „Будва“, под црногорском заставом и са црногорском посадом, у луци Хамбург запленила пола тоне кокаина. Код такве спреге криминалцима је животно важно да Ђукановић остане на власти, и они су му са својим криминалним методама увек на располагању.

ПРЉАВЕ ОПЕРАЦИЈЕ Предстојеће изборе у септембру Мило Ђукановић не може добити легално, и зато панично спрема нову подвалу. Прошле изборе је добио монтирањем бомбастичне афере о припреми пуча и атентата на њега, из чега је закључио да су афере и хаос одличан амбијент за превару.
Нова конструкција заснована је на лажима да је опстанак Црне Горе угрожен хибридним ратом и „малигним руским утицајем“ у коме активно учествују Србија и СПЦ преко Срба у Црној Гори.
Прва идеја била му је да прљави посао уместо њега уради неко други. Покушао је да превари и злоупотреби читав НАТО наметањем става да је одбрана његовог режима, у ствари, одбрана алијансе. Међутим, то бар за сада није успело. Након тога Мило се потпуно окреће комшијама, хрватском и албанском фактору, и наравно, већ традиционално, црногорској мафији. Уз њихову помоћ креће сурови обрачун са онима који му нису наклоњени, пре свега Србима и СПЦ. У том обрачуну не бирају се средства и све је дозвољено. За победу нису довољни само терор и сирова сила обичне полиције и специјалаца, него се поред тога планирају специјалне прљаве операције од стране црногорске Агенције за националну безбедност (АНБ) уз помоћ хрватских, албанских и „косовских“ служби. Више се не бирају средства јер неке информације указују да се, поред државног, Милов режим одлучио и за класични тероризам.

[restrict]

ХРВАТСКИ ФАКТОР Своју „предизборну кампању“ Мило је замислио овако – док специјалне јединице пребијају и премлаћују цивиле и вернике, обична полиција хапси, саслушава и затвара, АНБ Црне Горе врши перфидне притиске и застрашивања. Нема никакве сумње да АНБ то ради по узору на хрватске, албанске и „косовске“ тајне службе, с тим што најјаче везе одржавају са хрватском СОА. Црногорском режиму не смета што хрватска тајна служба има јаку агентуру у Црној Гори, па и у државним институцијама, зато што сматрају да они у ствари чувају Милову власт и боре се против истог „непријатеља“ на тлу Црне Горе. Нису схватили да се њихови интереси само тренутно поклапају, и да Хрватска има своје тајне територијалне планове који у перспективи угрожавају Црну Гору.
Хрватска у свом обавештајном наступу настоји да копира своје велике менторе у примени хибридног рата према Србији и Црној Гори – према Србији крајње прљаво а према Црној Гори суптилно. Хрватска је изучавању хибридног рата посветила велику пажњу, не да би се од њега бранила него да би га могла примењивати према другима, како би постепено остваривала своје територијалне и лидерске амбиције на Балкану. И лаик може препознати подмуклу игру Хрватске према Црној Гори, највише по наступу неких хрватских, не баш бистрих генерала. Тако њихов ратни генерал Анте Пркачин један дан отворено својата Црну Гору и тврди да су Црногорци у ствари Хрвати, а други дан хвали црногорску власт и Мила Ђукановића. Његове изјаве су изворно усташке и расистичке: „Ја погледам њихов парламент, они стасити, згодни, високи – то су Црногорци, а они мали, шугави – то су српски испрдци. Погледајте само Мила Ђукановића, двометраш, а има толико и памети.“ Овај злочинац је само једна од многих личности из Хрватске које се залажу за прекид свих веза Црне Горе са Србијом и везивање за Хрватску. Он то ради преко Миловог „митрополита“ лажне цркве Мираша Дедеића, на кога има велики утицај и са којим заједно антисрпски наступа у хрватским медијима.

НАПАДИ НА ТУРИСТЕ Разоткривена је једна тајна операција црногорске АНБ коју је требало реализовати током туристичке сезоне – масовни физички напади на туристе из Србије и њихову имовину. Ово звучи невероватно јер је потпуно супротно црногорским интересима и задире у класично терорисање недужних цивила који воле Црну Гору и редовно летују на црногорском приморју. Многи Срби имају тамо некретнине – куће, викендице и станове. А тек ћемо видети да ли ће у перспективи све то бити угрожено. Не треба да нас збуњује што је групу хулигана коју је ангажовала АНБ разоткрила јавна безбедност, и тако довела у питање комплетну замисао. То се дешава зато што, због тајности, са прљавим акцијама тајних служби никада није упозната јавна безбедност. Понекад има довољно времена да се јавна безбедност стопира, а некада нема, што се по свему судећи сада догодило.
Група од 17 хулигана, навијача ФК „Будућност“, имала је припремљене налепнице „Србе на врбе“ и „Срби ван из Монтенегра“, као и читав арсенал хладног оружја, од боксера, бејзбол палица, ножева и којечега другог што може послужити да се жртвама нанесу тешке повреде, можда и смртоносне. Кроз усташки „поклич“ и позив на линч „Србе на врбе“, који се показао као ефикасан механизам застрашивања Срба у Хрватској, јасно се види сарадња са усташама. Ухапшеним хулиганима није било јасно зашто су ухапшени јер их је ангажовао и обучио оперативац АНБ. Тако је постало јасно да је у питању акција државних институција, а не самовољни иступи навијача како је неко желео да то изгледа. Питање је колико је таквих група АНБ припремила и да ли ће након ове неспретне провале акција бити стопирана. Могуће је да је забрана уласка у Црну Гору само Србима нешто што треба да исправи промашај и да се ефекти вештачког стварања међудржавне напетости постигну на други начин.

УПОЗОРЕЊЕ МИЛАНА КНЕЖЕВИЋА Постоје основане сумње да АНБ већ дуже време припрема још грубље акције класичног тероризма – ликвидације личности које сматрају опасним за Милов режим. Један од лидера црногорске опозиције Милан Кнежевић јавно је упозорио да је планирана његова ликвидација и припремио своју породицу за такву могућност.
Како преносе неки српски медији, такве информације добила је наша служба безбедности при Министарству спољних послова преко генералног конзулата у Цириху. Није чудно да је таква информација процурила баш у Цириху ако се зна колико је јак албански лоби у Швајцарској, и ако је тачна информација да је за извршиоца ангажован Албанац Фљорим Ејупи. Конкретна акција могла би бити услуга „братских“ албанских служби, како би и они подржали Милов режим попут Хрвата. Овде се листа тајних помагача Миловог обрачуна са Србима проширује, јер је добро познато да је Фљорим Ејупи агент ЦИА кога већ дуже време штити БНД у Немачкој. Ради подсећања, Ејупи је класичан терориста који је извршио терористички акт подметања експлозива под аутобус „Ниш експреса“ када је убијено 12 а рањена четири српска цивила. Поред тога, од стране српских безбедносних служби осумњичен је да је извршио атентат на Оливера Ивановића. Од одговорности (по сведочењу неких официра КФОР-а) заштитила га је америчка ЦИА.

АТЕНТАТ У „КРАУН ПЛАЗИ“ Због основане сумње да се црногорски режим одлучио за класични тероризам према Србима, постаје веома актуелан покушај атентата снајпером у хотелу „Краун плаза“ у Београду, када је рањен познати бизнисмен и донатор СПЦ Миодраг Дака Давидовић док је седео и разговарао са владиком Јоаникијем. По свему судећи, истрага је ишла у погрешном правцу јер је на основу рањавања Давидовића закључено да је он био мета. Неки догађаји након тога све јасније указују да је мета био у ствари владика Јоаникије. Путању снајперског зрна којим је требало да буде ликвидиран променио је отпор грађевинског стакла кроз које је морало да прође и због тога је рањен Давидовић. Још један важан детаљ код ове истраге мора се имати у виду – мотив. Старо је правило у истрагама – ако немате трагова који воде према извршиоцу или наручиоцу, изучите ко је имао мотив и интерес да се нека личност уклони. Тек хапшење владике Јоаникија у Никшићу и чињеница да се црногорски режим одлучио на такав корак, иако је то први утамничен владика СПЦ након пада Берлинског зида, јасно показује колика је он сметња и „опасност“ за црногорски режим. Уосталом, зашто би некоме другом, сем црногорском режиму, сметао владика који се бави искључиво верским питањима и заштитом СПЦ у Црној Гори?
Како сада ствари стоје, Милов режим ће, као и до сада, у наредном периоду морати да користи услуге криминалаца. Два супарничка клана, Кавачки и Шкаљарски, међусобним обрачунима и ликвидацијама офарбали су у црвено београдски и будвански асфалт. Ако се црногорски режим стварно одлучио за класични тероризам према Србима и ликвидације важних личности из црногорске опозиције и СПЦ, имају заиста велике могућности да то ураде преко црногорске мафије. Није само мотив оно што појачава сумњу да је наручилац ликвидације владике Јоаникија неко из црногорског врха. За покушај ликвидације употребљен је снајпер, а он је као ефикасно средство обрачуна на овим просторима присутан углавном код црногорских кланова већ десетине година
Прва професионална употреба снајпера у обрачуну црногорске мафије односи се на ликвидацију Саше Лабовића у августу 1994. године на плажи на Светом Стефану. Куриозитет је што је професионални ликвидатор на лицу места оставио снајпер, уредно сложене рукавице и ексер забијен у дрво одакле је нишанио. Након тога извршене су још неке ликвидације снајпером у Будви: Томо Вујсић убијен је у свом кафићу; затим Властимир Зечевић звани Мићко Талијан; Горан Ђуричковић убијен је у башти свог локала; Миња Бећир у свом аутомобилу, и вероватно још понеко од четрдесетак ликвидација које су се догодиле од 1991. до 2020. године само у том граду.

ХАОС И ПОМЕТЊА На основу неразумних државничких одлука и погрешних дипломатских потеза види се настојање Мила Ђукановића да изазове пометњу и хаос како би у тој збрци лакше лажирао изборе. Зато покушава да застраши, дезоријентише и збуни Србе у Црној Гори и паралише све њихове активности, па и оне верске. Да би то постигао, веома је важно да пресече или бар омета њихове везе са Србијом. Докле Мило може да иде и шта све може да злоупотреби видело се кроз занемаривање економских интереса зарад стварања конфузног амбијента. Без икаквог разлога пред туристичку сезону забранио је улазак Србима у Црну Гору, иако из Србије тамо традиционално одлази највише туриста. У знак подршке и формирања некаквог антисрпског фронта, Хрватска је поступила исто. Заједно показују да је мржња јача од разума и да антисрпство вреди платити ма колико коштало.
Панику у црногорском врху изазива чињеница да њихове акције нису успешне и да пропадају једна за другом. Застрашивање путем терора није успело и чак изазива контраефекат. Прљаве операције и акције АНБ такође су пропале јер су изгубиле неопходну тајност као кључни елемент успеха. Мафија има смисла за конспирацију и прљаве послове, али сада су и те везе проваљене и под лупом. Тешко да могу учинити нешто драстично а да истовремено сакрију трагове до наручиоца. Неосновани дипломатски антисрпски потези су под великим притиском властитих држављана који живе од туризма и не могу се дуго одржати. Тако у овом тренутку фигурира процена да Мило Ђукановић, без широке незаконите и слепе подршке Запада и њихових моћних обавештајних служби, не може лажирати, па тако ни добити, предстојеће изборе.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *