МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ – ПРЕДАЈА КОСОВА ЈЕ НАЦИОНАЛНО САМОУБИСТВО

С председником Демократске странке Србије и једним од лидера покрета „Метла 2020“ Милошем Јовановићем разговарали смо о предстојећим изборима, стању у којем се налази опозиција у Србији, али и о значају Косова и Метохије за српски народ и о тренутној ситуацији у Црној Гори

Апсолутно сам уверен да ћемо бити изненађење ових избора. Људи су у ономе што смо говорили препознали озбиљну алтернативу. Успели смо да допремо до њих својим идејама – каже на почетку интервјуа за „Печат“ лидер Демократске странке Србије Милош Јовановић.

Предизборне анкете дају вам око три одсто гласова – зашто немате већу подршку, какво је ваше објашњење?
Не хајем много за анкете и истраживања јавног мњења. Нарочито не у данашњој ситуацији где је све ровито на српској политичкој сцени ако изузмемо две владајуће странке. Све што сам видео, међутим, по начину на који смо радили, по реакцијама људи које су током кампање биле одличне и како је изборна трка одмицала, бивале све боље, уверило ме је да ћемо остварити изненађујући резултат на предстојећим изборима. Успели смо да наметнемо важну, у сваком погледу кључну тему која се односи на неопходну промену политичког система. То, наравно, не значи да ћемо имати петнаест или двадесет одсто на овим изборима. Нико то неће од опозиције, јер је политичка сцена раздробљена и без структуре. Она је данас у процесу прекомпоновања. Али у времену које долази и у којем предстоји формирање нове политичке сцене за наредних двадесет година, заузећемо важну позицију и зато су, између осталог, ови избори веома важни. И за нас као Покрет, и поготову за нас као Демократску странку Србије.
Зашто сте одлучили да изађете на изборе, и да ли бисте такву одлуку донели да цензус није спуштен на три одсто?
Ми смо одувек говорили да смо ближи изласку на изборе, јер нам идеја бојкота никада није била блиска. И о томе смо говорили јавно, много пре спуштања изборног прага о коме говорите. Истина је да је промена цензуса само отежала доношење одлуке о изласку, јер је додатно оголила тај, ипак ауторитарни начин владавине. Никакве расправе у вези с том одлуком о спуштању изборног прага – која признаћете није неважна – није било. Верујем да 99 одсто људи у владајућој странци није било у току нити је имало уопште представу да ће до наведене промене доћи. Један човек је о њој одлучио, вођен политичким калкулацијама. То никада није добро. Али како је наш став према бојкоту остао непромењен, јер заиста мислимо да бојкот у оваквим условима представља у најмању руку несврсисходно средство, ушли смо у изборну трку.
Какав је ваш одговор на оптужбе заговорника бојкота да сте сви који на изборе излазите заправо део „Вучићеве опозиције“?
Нема ту шта претерано да се одговара. Један део опозиције се не бави политиком већ политиканством. И то од самог почетка. Невероватна је та прича о бојкоту. Лансирана је изнебуха од стране једног од лидера опозиције пре тачно годину дана. Увек сам говорио да је то учињено исхитрено и непромишљено и та оцена је начелно тачна. Идеја о бојкоту, међутим, суштински никада није ни била замишљена као средство у борби против ове власти већ као средство за борбу унутар опозиције, односно као средство за стицање превласти унутар опозиције. И зато не треба да чуди, независно од резерви које сам одувек имао према идеји бојкота и јавно их износио, да је та прича доживела потпуни крах. Политиканство о којем говорим такође је извориште оптужби да је свако ко се не слаже са Ђиласом заправо „Вучићев“. Реч је о класичној, јефтиној и неутемељеној дисквалификацији политичких ривала. Нема ту аргумената, нема чињеница, реч је искључиво о пропаганди која се води из ускостраначких интереса. Али чињенице су неумољиве. Ево једне од многих. Када је потписан противуставни Бриселски споразум 2013. године, ја сам у Народној скупштини гласао против, док се господин Ђилас, тада председник Демократске странке, с тим споразумом сложио, као уосталом и Вук Јеремић који је владајућој већини давао кворум и гласао за буџет. И сада људи који су некада гласали заједно уз Вучићеву већину оптужују друге, који то никада и нигде нису чинили, да су „Вучићеви“. Али да будем искрен, ни то заправо не представља највећи проблем. Уосталом време увек све покаже, а на политиканству се ништа озбиљно не да градити нити урадити. Проблем који мене уистину забрињава је неспособност грађана да препознају политиканство, неискреност и глуматање једних и других. Та неспособност се све чешће испољава, иако су чињенице ту. Довољно је направити минималан интелектуални напор па схватити ко је ко и ко се заправо за шта залаже. Јер чињенице су ту и јасно указују на доследности и недоследности у политичком деловању једних, других, или трећих. Али као да су људи одустали и од тог минималног напора. А то је опасно, јер се онда отвара простор за сваки вид манипулације. Било како било, наш став па ако хоћете и моји лични ставови се нису мењали. Знамо ко смо, шта смо и шта хоћемо. Своји смо и боримо се за своју земљу.
Шта највише замерате актуелној власти? А у чему бисте могли да је подржите?
Највише замерам косовску политику која је противуставна од самог почетка, тј. од потписивања Бриселског споразума 2013. године, и један, у основи, кабадахијски начин владавине. И зато смо ми, ако дозволите да се поново осврнем на ваше претходно питање, једина истинска опозиција овом режиму, јер им се у оба аспекта – националном и демократском – суштински противимо.
Када је о Косову и Метохији реч, свака идеја о предаји или признању и прихватању сецесије Косова и Метохије нама је апсолутно неприхватљива, јер би била погубна за нас као нацију. Напросто ми није јасно како ико може да помисли да од одбране Косова и Метохије може или треба да се одустане. Прво, ми бисмо евентуалним чином предаје своје јужне покрајине извршили идентитетско, национално самоубиство. Велики део наше културе и историје бисмо истог часа могли да бацимо у контејнер. Како читати српску епску поезију након предаје КиМ? Како читати Горски вијенац или На Газиместану Милана Ракића? Како гледати Грачаницу Надежде Петровић? Побогу, па ниједна нација на свету то себи не би дозволила. Такав чин би имао несагледиве последице по опстанак Срба као историјске нације, а заправо као нације уопште! И зато је било каква предаја апсолутно недопустива. С друге стране, чак и ако занемаримо питања колективног идентитета, па и части ако хоћете, остаје проблем дестабилизације региона који би уследио ако бисмо се Косова и Метохије одрекли. Наиме, сутра признајте сецесију КиМ, већ прекосутра се отвара питање стварања тзв. Велике Албаније што ће директно дестабилизовати Северну Македонију, Црну Гору, а повратно и Босну и Херцеговину, односно Републику Српску. И тада, уместо да се у наредним годинама бавимо јачањем Србије, ми ћемо се бавити геополитиком и сукобима.
А о кабадахијском начину владавине не бих трошио много речи. Довољно је видљив и овако. И што се више удаљавате од престонице, ствари у том погледу стоје све горе. Локални партијски шерифи, притисци на запослене у јавним предузећима, корупција, исисавање буџетских средстава у приватне џепове. О крупним аферама попут Крушика и одсуству реакције тужилаштва да не говорим.

Како коментаришете последња дешавања у Црној Гори?
Црном Гором влада један у бити гангстерски и антисрпски режим. Тај режим је 2006. године извојевао независност Црне Горе уз одлучујућу помоћ мањина. Од тада је почео да се бави фалсификовањем сопствене историје. Покушава да створи засебан језик као што покушава да створи засебну православну цркву. И неће стати. Уосталом, и поред једног Горског вијенца и поред традиционалне химне Црне Горе Онамо ’намо господин Ђукановић је успео у томе да Црна Гора призна сецесију Косова и Метохије. После таквог бешчашћа не постоји више апсолутно ништа што би могло да ме изненади а што долази од црногорског режима. Мада, запазићете, режим господина Ђукановића заправо је изузетно савремен. Некако је оличење духа времена, материјалистичког, индивидуалистичког, декадентног, раскорењеног, без историје, морала, свести и савести. У две речи, недиференцираног и релативистичког. У свету у којем је рецимо све мање важно да ли дете има оца и мајку, или два оца или две мајке или у којем у појединим земљама можете у административним формуларима да се одредите ни као мушког, ни као женског пола већ као нешто треће, не би ме зачудило ни да званична Подгорица изађе са ставом да су Црногорци заправо етнички марсовци. Ипак, тој врсти савремености су дани одбројани, јер ће се брже него што многи мисле насукати на здрав разум и нешто што бих ја ипак назвао природним поретком. Било како било, морамо као држава направити озбиљну стратегију одбране, јер су у Црној Гори нападнути српски народ, српски језик и српска црква.
Због чега сте одлучили да ребрендирате ДСС и да на изборе изађете под именом „Метла 2020“?
Нисмо ништа ребрендирали. ДСС остаје ДСС, али постоји мноштво људи и многобројне организације који деле наше идеје а нису формално хтели да буду део странке као такве. Отуд идеја стварања покрета, а метла је најбољи симбол оног што је данас потребно урадити у Србији – велико чишћење и прављења реда.