Корона опозиција

Недеља уочи избора

Иако видљиви у кампањи, опоненти власти скоро да су неприметни у истраживањима јавног мњења. Као и вирус корона, који је присутан у статистичким бројевима, али се нигде јавно не примећује

Као и приликом многих претходних избора, и на овим, заказаним за 21. јун, рејтинге политичара и странака неће оцењивати само грађани већ ће њихову популарност мерити и кладионице. Ни до сада њихове процене нису биле много другачије од оних које чине професионалне маркетиншке организације. Пратећи њихове квоте и процене, како преноси „Курир“, шансу да добију министарске фотеље имају шефица Скупштине Маја Гојковић, са квотом 1,1, затим председник Привредне коморе Марко Чадеж, за кога дају квоту 1,3, а нова на листи је и директорка „Службеног гласника“ Јелена Триван, са квотом 4. Интересантно је да Гојковићева и Чадеж имају боље прогнозе, односно већи су фаворити од многих актуелних министара.
Када је реч о председнику Владе, на врху листе се и даље налази актуелна премијерка Ана Брнабић са квотом 1,5, што је у поређењу с прогнозама у марту, пре ванредног стања, мало лошије– тада је квота била 1,1. Одмах иза ње, као потенцијални премијери су Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, са шансом од 2,5, затим Бранислав Недимовић, министар пољопривреде и носилац листе СНС, са квотом 3, као и Синиша Мали, министар финансија, са квотом 5. Нису кладионице заобишле ни странке. Тако се од прошлог пута није променио статус СНС, који има убедљиво најбољи рејтинг од 61,01 одсто освојених гласова. Затим се пласира коалиција СПС-ЈС, која би, према овој прогнози, могла да узме 12,6 одсто. У односу на прошли списак популарност је опала Покрету слободних грађана Сергеја Трифуновића, који је имао 4, а сада 3,2 одсто…

ТРКА 12 ЛИСТА Када су већ у питању бројеви, треба рећи да је Републичка изборна комисија прогласила 12 изборних листа за парламентарне изборе, а рок за пријаву важио је 15 дана до дана избора. РИК је одлучио да на предстојећим изборима буде отворено 8.386 бирачких места, што је око 130 више него на председничким изборима 2017. године. На Косову ће бити 90 бирачких места, а 43 у иностранству. Решењем које је усвојио РИК, 107 бирачких места намењено је за грађане који су на служби у Војсци Србије, а 29 у заводима за извршење заводских санкција.
Ако би на изборе изашла половина бирачког тела и нешто више, да би нека странка или коалиција прешла цензус од три одсто, било би неопходно да освоји бар 90.000 гласова, а према најновијем истраживању јавног мњења агенције „Фактор плус“, чије резултате је пренео београдски „Блиц“, цензус би прешло и у Скупштину Србије ушло шест листа. Према овом истраживању, листа око Српске напредне странке освојила би 58,2 одсто гласова, док би Социјалистичка партија Србије у коалицији са Јединственом Србијом могла да рачуна на 12,5 процената. Цензус би прешле и листе Александра Шапића, Сергеја Трифуновића, Војислава Шешеља и Милоша Јовановића, док су на пола процента и мање од пола од уласка у парламент Доста је било, Уједињена демократска Србија, Заветници и Покрет за обнову краљевине.
Овакви проценти и не иду превише у прилог владајућој СНС јер претерано наглашавају њену доминацију, без обзира на бојкот дела опозиције. „Њихов одлазак на преко 60 одсто значио би и да су сви други, осим можда СПС-а, безначајни, а то ни самим напредњацима не одговара. Али знајући Вучића, мислим да га то неће интересовати. Он ће, као Немци у фудбалу, гледати да да голова колико год може“, рећи ће Владимир Пејић, директор агенције „Фактор плус“.
Такав одраз се може видети и по кампањи, уочи самих избора. Владајућа странка скоро да је и нема. Чак је, због вируса корона, и најављене митинге отказала. Толико се осећају јаким да им кампања, једноставно, није ни потребна. Осим ако се као кампања не рачуна случај предизборног спота Српске напредне странке (СНС) у којем се Александар Вучић појављује с девојчицом. Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) је одлуком Савета РЕМ-а забранило спот СНС. Савет РЕМ-а је закључио да је у поменутом случају дошло до повреде Правилника о заштити права малолетника у области пружања медијских услуга, и наложио свим медијима да одмах обуставе емитовање тог спота. У јавности је преовлађујући коментар да је овај спот снимљен уз свесно кршење Правилника, вероватно како би касније имали изговор да је РЕМ поступао непристрасно чак када је у питању и владајућа странка. Свакодневна отварања нових фабрика, обиласци градилишта и смотре од стране највиших државних челника, као власти, не рачунају се. Чак се и Социјалистичка партија Србије (СПС), коалициони партнер напредњака, одлучила на митинг (на „Ташу“) који је више личио на концерт Ивице Дачића него на политички скуп.

ШТА ЋЕ БИТИ С ОПОЗИЦИЈОМ? Српска напредна странка нема власт у Шапцу, Чајетини, Параћину и београдској општини Стари град. Ту, можда, једино дође до правог изборног одмеравања. Рекло би се да је власти више стало да освоји те општине, него генерални успех на републичком нивоу, а тамошњим челницима је бити ил’ не бити, јер би у случају победе СНС-а били двоструки губитници – и у односу на републичку власт и у односу на опозицију у којој су донедавно заговарали бојкот, а онда одлучили да иду на локалне изборе.
А остала опозиција? Знатан део опозиције бојкотује изборе и сматра их нелегитимним па ова и оваква власт против себе има расцепкану опозицију, без чврсте и јасно профилисане политике, чији бирачи, незадовољни садашњим властима, нису добили довољно убедљиву поруку о томе шта и како ће се у њиховим животима поправити ако се власт промени.
Испоставиће се да је најављени бојкот због незадовољства изборним условима, још пре неколико месеци, уједно постао и главни наратив водећег опозиционог блока око Савеза за Србију (СзС). Утисак је да су изостале претходно осмишљене и детаљно припремљене акције, па се бојкот у пракси претворио у доминантну политичку идеју око које се деле и сучељавају опозиционе странке и лидери. Будући да је, сам по себи, алат за спровођење неке политике а не политичка идеја, показало се да бојкот, пошто није ујединио опозицију, ипак не може да одлучујуће утиче на покретање промена у друштву и на политичкој сцени.
Њима није много помогло ни што су парламентарни, локални и покрајински избори који су били расписани за 26. април, услед избијања пандемије вируса корона и проглашења ванредног стања, одложени за 21. јун. У том периоду дошло је до још жешће поделе међу опозиционарима, одлуке многих да иду на изборе и формирају додатне коалиције и савезе. Биће да је на то више утицала одлука власти, пре два месеца, да измени вишедеценијско изборно законодавство, па је тако за одржавање избора цензус спуштен са 5 на 3 процента. То се нарочито односи на Демократску странку (ДС) која се већ годинама налази у кризи и процесу унутрашњих реформи. Али уместо да дође до консолидације, уследило је додатно цепање странке, губљење поверења у бирачком телу и велико осипање чланства.
Подозрења, опозиционе свађе, па и туче (Трифуновић…) нису изостали ни у кампањи. Саша Радуловић, који своју садашњу листу није назвао „Доста је било“ већ „Суверенисти“, сумња у потписе за кандидатуру других опозиционих учесника. И он се, попут многих, послужио Твитером када је изразио сумњу у Зорана Живковића и листу „Нек маске падну“ да су на Новом Београду прикупили 2.044 потписа оверених у општини у истих осам дана када је локални одбор Покрет слободних грађана Сергеја Трифуновића прикупио 5.002 потписа. Хоће рећи, откуда толико потписи и подршка у општини у којој Живковић не излази на локалне изборе. Бојкоташи пак кажу да неће прихватити и признати резултате избора, најављујући протесте чак на дан уочи избора, како би издејствовали било какву конфузију за дан избора.
Опозиционари који иду на изборе, своју кураж и „правдољубивост“ ће, претпостављамо, показати по затварању изборних места, наводећи многобројна кршења изборне процедуре и самим тим оспоравати валидност избора. Биће ту да ли је безбедност од вируса корона била адекватна или није, ко је носио маску и рукавице а ко није, да ли су редови за гласање били збијени или у правилном размаку… Резултат ће вероватно бити као и у правој борби са вирусом коју је власт добила без обзира на проблеме и тешкоће које их још прате.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *