Кога вирус није заразио мало се уобразио

Молим власт да се мане празне приче о евроунијаћењу, јер у то мало ко у Србији верује. Кад је мислила својом главом и уздала се у себе и народ, успешно је савладала пошаст звану корона. Кад се није вирусом заразила, не ваља ни да се сада уобрази

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ТАКО ЈЕ НЕКАД БИЛО У Српском народном календару за 7528/2020. годину петак 5. јун посвећен је Јару или Јарилу, некадашњем божанству Словена. Јарило је заветни дан у селу Загајици у јужном Банату. Тад се ките заставе венцима од изниклог жита и иду литије које народ посипа житом. Тако је некад било. У суботу 6. јуна су задушнице познате под именом Духовске или Летње. У селу Дубока, у општини Кучево, Духовске задушнице сматрају се веома важним. Тада се из сваке куће обавезно излази на гробље, где се носи и већа количина хране. У недељу 7. јуна, на Тројице или Духове, у селу Дубока је велики вашар, на коме се знају појавити и русаље – жене падалице.
Званично већина мера које су уведене због короне су укинуте. Играће се фудбал а биће и других спортских надметања. У августу, на радост пивопија, биће одржан фестивал пива. Организатори очекују стотине хиљада посетилаца. Како ће се пиво пити ако се носе маске, још није решено. Вероватно ће на простору где се продаје пиво бити постављене покретни гардеробери, где ће посетиоци моћи да одложе маске док испијају текућину богату Б витамином. Ни „Егзит“ неће бити одложен. На радост многобројних посетилаца музичког фестивала. Изгледа да су једино хришћански празници и Спасовданске литије мало поранили ове године, те нису били дозвољени због здравствене безбедности становништва.

РАД, МОЛИТВА, МИЛОСТ Ако августовско празновање прође без вируса корона биће све у реду. Ако пак буде обрнуто, те се поново јави вирус, народ ће бити крив, а стари-нови кризни штаб ће после дугог већања прогласити заразно стање негде око Свете Петке. Трајаће сигурно до Никољдана, а вероватно и до Светога Јована. Изгледа да корона има нешто против православних празника и крсних слава. Волео бих да нисам у праву и да корона неће више навраћати код нас Срба, али како каже српска народна пословица, кога су змије уједале тај се и гуштера плаши.
Надајмо се и Господу се молимо да је пошаст прошла. Последице су свакако остале, а колика је штета свима нама нанета показаће се врло брзо. Свети владика Николај Велимировић је још пре Другог светског рата записао следеће: „Радити, Богу се молећи, говори наш народ, и помагати немоћног. Ово треће означава милосрђе. Дакле троје: рад, молитва и милост. Запад је остао при двојству: laborare et orare. Но и рад и молитва могу бити себични. Зато је исток додао милост и заменио двојство Светом Тројицом. Једино милост искључује себичност из рада па и на молитви. Рад и молитву народ сматра као хлеб и со а милосрђе као радост; на обична увесељавања он гледа као на пролазни зачин живота. ’Хлеба и забаве’ – то је гесло неких народа у болесном стању. Гесло пак здравих јесте: рад, молитва и милост.“

ПОМОЋ С ИСТОКА Кад је стигла корона, видели смо колико је Свети владика Николај у праву. Евроунијатска заједница заборавила је потпуно на милосрђе, ако га је икад и имала. Одбијање не само нама, Србији, да пружи било какву помоћ већ и државама чланицама те организације, а тиме људима, женама, деци, старима, болесним, запосленим и беспомоћним који у њима живе, показала је апсолутну себичност. Помоћ је како је то и записао владика Николај дошла са Истока. По ко зна који пут је Исток показао љубав за разлику од Запада који зна само за профит. Где је профит на првом месту, ту је и беспоштедна борба до уништења брата свога. Уместо Љуби брата, чује се Убиј брата и победи.
Зато се не ваља изнова заваравати и понављати мантру да евроунијате немају алтернативу; да са евроунијатског пута нећемо скренути и остале комесарске будалаштине. Молим власт да се мане празне приче о евроунијаћењу, јер у то мало ко у Србији верује. Кад је мислила својом главом и уздала се у себе и народ, успешно је савладала пошаст звану корона. Кад се није вирусом заразила, не ваља ни да се сада уобрази. Неће јој Брисел рећи хвала. Хвала су јој рекли грађани Србије. Ваља ово имати на уму.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића и мученике Милана Мартића и генерала Павковића. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Будимо уз Арно Гујона. Помозимо Србима који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Све ће добро бити. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *