Како је Словенија „победила“ вирус

Пропаганда и пандемија ковида 19: Мртва трка за титулу европског шампиона у рату против короне

Смиривање пандемије ковида 19 је међу појединим владама у Европи, тамо где смртоносни вирус корона није нанео тешке губитке локалном становништву, изазвало морбидну трку у доказивању која држава је изашла из тог „рата“ најмање заражена, и која је најбоље прошла. Сведоци смо мртве трке за титулу „прве победнице над короном“, а кандидати се само нижу…

ПОБЕДНИЦИ И ПОРАЖЕНИ Неко време је изгледало да предњачи Шведска која је „социјално дистанцирање“ увела касно, рачунавши на „имунитет стада“. Резултат је била гомила мртвих уз поразно сазнање да је корону у Стокхолму преболело свега седам одсто становника. Истраживања су задала „шведском путу“ боја против короне завршни ударац када је откривено да тако стечен имунитет траје свега шест месеци. И зато је Шведска ушла у ред држава које су се прецениле и завршиле међу онима које је епидемија брутално поразила. Што не значи да нема нових кандидата за ласкаву титулу победника.
Тако је поткрај маја победу над ковидом 19 прогласила Црна Гора. Службена Подгорица је 25. маја обзнанила да је, после 68 дана откако је забележила први случај ковида 19, постала прва држава у Европи у којој „више нема вируса корона“.
Црна Гора је тада истакла да већ 20 дана не бележи ниједан нови пример заразе вирусом који изазива ковид-19. Зато је црногорска власт најавила да ће прогласити крај епидемије када 28 дана не буде ниједног новозараженог пацијента.

СЛОВЕНАЧКИ СЛУЧАЈ Иако струка управо тај стандард – 28 дана без новозаражених – признаје као тест за крај епидемије, неким државама ни то није представљало проблем да прилагоде општепризнате постулате локалним политичким потребама. То 28-дневно „ограничење“ је 15. маја прва погазила Словенија, с конзервативном владом премијера Јанеза Јанше на челу. Иако је Словенија по критеријуму смртних жртава на милион становника прошла горе од практично свих земаља Југоисточне Европе, а приде и даље бележи оболеле који су позитивни на вирус корона, службена Љубљана се одлучила на смели потез и прва у Европи прогласила „крај епидемије“ ковида 19, предухитривши Црну Гору.
Словенија је тим потезом желела да постане „прва земља ЕУ која је укинула пандемију“; уследила је очекивана реакција светских медија. Извештавали су о „чуду“, о малој успешној земљи која је прва у Европи победила корону. Јанез Јанша је одмах добио шансу да да изјаву британском Би-Би-Сију, „светски познатом медију“ како су известили њему накоњени медији код куће. Искористио је прилику да позове туристе из Велике Британије да слободно планирају летовање у, од заразе безбедној – Словенији. Проблем је, међутим, што је све то – веома далеко од истине.
А она је убрзо испливала на површину. У тренутку када је словеначки премијер прогласио крај пандемије, бар што се Словеније тиче, словеначки грађани нису били пожељни ни у Аустрији, ни у Мађарској, нити у Италији. У Аустрију и Италију су могли да уђу само уз услов 14-дневног карантина, док у Мађарску тада нису могли никако. Зато су по словеначким друштвеним мрежама почели да круже огорчени коментари уз питања: „У чему је проблем? Шта није у реду?“ Многи су подсетили да је чак и у „време комунизма могло слободно да се путује“, па су, повлачећи паралеле, закључили да се Словенија сад нашла „иза гвоздене завесе“. На Језерском, на пример, граничном прелазу Аустрије са Словенијом, са аустријске стране су чак заградили и пут тако што су преко асфалта испречили масивне бетонске блокове. Нешто тако се у тим крајевима не памти. И све то према држави која има „најбољу епидемиолошку слику у Европи“. Сумњу да тврдње власти у Љубљани не одражавају реално стање додатно је подгрејала одлука Грчке да у ту земљу могу на летовање грађани из 20 земаља, између осталих из Хрватске, БиХ, Северне Македоније и Србије – али не и Словенци. Стога се наметнуло, за многе домољубне Словенце шокантно сазнање да чак ни земље Европске уније не верују тврдњама Јаншине владе да је задала смртни ударац вирусу корона.

ПРОМЕНЕ ОДЛУКЕ Хладан туш за десничарску словеначку владу уследио је 25. маја када је Мађарска отворила своју границу према Србији, држави која није чланица ЕУ, али не и за Словенију. За службену Љубљану је истог дана стигла слаба утеха из Подгорице која је, после лансирања тврдње да је заправо Црна Гора „прва победила вирус“ у Европи, објавила списак на коме су се Словенци нашли међу пожељним, а Срби међу непожељним туристима. Што је понукало словеначку владу да на ноћној седници 26. маја донесе нову одлуку којом наређује обавезан 14-дневни карантин како за намернике који допутују из ЕУ, тако и за оне који стижу с Балкана. Потом је словеначка влада у свега четири дана чак три пута мењала одлуку о отварању своје границе, сваки пут уз другачије тумачење. Прво је потпуно затворила Словенију према западу, поновним увођењем обавезног карантина за све чланице ЕУ, изузев Хрватске а неколико дана касније и Мађарске, док је све из југоисточне Европе сврстала међу непожељне (укључујући и Црногорце), са изузетком грађана Словеније и странаца који у Словенији имају стални или привремени боравак.
Та одлука је важила читава три дана, да би била напрасно промењена током ноћи 28. на 29. мај, а све како би у петак ујутро приредила „сиктер добродошлицу“ за „Ер Србију“ чији је авион први од проглашења пандемије слетео на аеродром Брник код Љубљане, што су претходних дана неки словеначки медији поздравили уз наслове попут „Српска авио-компанија поново повезује Словенију са светом“. Ново тумачење је било обзнањено у петак ујутро у 8 сати и 4 минута, у тренутку када је авион са 60 седишта већ полетео из Београда пут Љубљане. Словеначки полицајци су путнике из Београда дочекали уз неочекивану „добродошлицу“: половини од 24 приспелих гостију одређен је 14-дневни карантин, док су се неки од преосталих путника радије вратили истим авионом натраг у Србију.
Јелко Кацин, гласноговорник Јаншине владе, прокоментарисао је инцидент речима да су се „радије вратили на полазиште“, избегавши да именује Београд, као и чињеницу да је разлог незадовољства било ново, арбитрарно тумачење одлуке словеначких власти. Љубљански медији су се потом расписали о расизму словеначке владе и њеног шефа, премијера Јанеза Јанше. Подсетили су да је управо он све „јужњаке“, грађане Словеније пореклом из других република некадашње СФРЈ, у прошлости називао погрдним изразима, па је заоштравање услова за улазак из Србије у Словенију оцењено као наставак те исте шовинистичке политике…
А онда се десио нови обрт – није прошло ни 24 сата откако се део путника „Ер Србије“ радије вратио у Београд него да у Словенији иде у двонедељни карантин, а словеначка влада поново мења своју одлуку и свима који имају пребивалиште у Словенији – дозвољава да уђу у државу без икаквих „карантинских санкција“. У истом даху ипак остаје доследна у политици одбијања грађана Србије, попут Црне Горе, иако за то нема реалних разлога. Штавише, Србија, што се заразе тиче, има мање мртвих на милион становника, а уз то се много боље и хуманије побринула за своје најстарије.

ДУПЛИ АРШИН Све то нас води до закључка да политика ЕУ на својој спољној, шенгенској граници, са изузетком Мађарске, поново демонстрира дупле аршине, дискриминацију, нелогично и произвољно поступање према југоисточној Европи и државама које су у суседству Европске уније. Чињеница је да су се безмало све земље Југоисточне Европе, иако је већина ван ЕУ, успешније избориле с ковидом 19 у поређењу са најбогатијим и најнапреднијим земљама Уније. А упркос томе за њих границе ЕУ остају затворене јер долазе из наводно „зараженијег“ подручја.
Примера ради, словеначко министарство спољних послова је на свом сајту истакло списак седам земаља које представљају „претњу заразе“, уз упозорење грађанима Словеније да не путују у Италију, Србију, Шпанију, Иран, Јужну Кореју, САД и Кину. Апсурдно је да се на том списку нашла и Србија иако има далеко бољу епидемиолошку слику од Словеније и већине земаља тзв. Запада, а ипак ју је словеначки МИП сместио чак на друго место „најзараженијих држава света“. Ово упозорење је одвраћало словеначке држављане од помисли на Србију чак и пошто је Србија отворила своје границе за све, и домаће и стране држављане, дакле и Словенце.
Србија је то учинила без икаквих услова, без карантина и тестова, што најбоље показује снагу њеног здравственог система. Упркос томе је поменуто упозорење словеначког МИП-а распалило страх од „заразе из Србије“ чак и у тренутку када је објављено да „’Ер Србија’ од 29. маја поново повезује Словенију са светом“ пошто је недавно неславно пропао национални авио-превозник „Адрија ервејз“, а немачка „Луфтханза“ издала словеначка очекивања да се прва врати на љубљански аеродром…

ПОТЕМКИНОВО СЕЛО ЈАНШИНЕ ВЛАДЕ На флоскуле о „најбољој епидемиолошкој слици у Европи“ нису, међутим, насели ни најближи савезници Словеније, прозревши да се ради о Потемкиновом селу Јаншине владе којој се после два месеца на власти и све учесталијих уличних протеста који се попут пожара шире по словеначким градовима – жури да покаже резултате и пажњу бирача одврати од захтева за ванредним изборима… Зато домаћој и светској јавности сервира лажиране резултате како би ситуацију приказала бољом него што јесте, иако чак и њени стручњаци јавно страхују од „очекиваног другог таласа епидемије“, нарочито откако је словеначки Национални институт за јавно здравље, политички дириговано тело, објавио одлуку о „промени праћења заразе“ и то тако да оне којима није потребно болничко лечење – више не тестира, па број оболелих оцењује „само на основу броја болесних“. Одокативно. У пракси то значи да, ако се код лекара појави пацијент са обољењем дисајних путева, тај неће бити убројан у ковид-пацијента, а тестирају се само „старији од 60 година уколико имају неку од придружених болести и недостатке имунитета“. Рапидно смањење броја тестираних у Словенији производи званичне податке који не могу бити лоши; последњих седмица се на ковид-19 дневно тестира двестотинак пацијената, иако би, уколико би савесно спроводила тестирања попут Србије, Словенија морала свакодневно да тестира бар 2.000 људи!
Тако се власт у Љубљани, из нужде да лоша слика не поквари оптимистичке прогнозе премијера Јанше, латила опробаног рецепта: уколико се подаци о зараженима не слажу с проглашењем словеначке победе над короном – утолико горе по податке. Али аустријском канцелару Себастијану Курцу није промакло како ствари стварно стоје, па устрајава у одлуци да гранични прелази Аустрије ка Италији и Словенији остану – затворени.

АМЕРИЧКИ ЛОВЦИ Стога се Јаншин тим латио новог трика: словеначки премијер је 29. маја обзнанио да ће у част победе над короном 1. јуна, на дан када је у Словенији и званично „укинута“ пандемија, словеначке болнице на висини од четири километра прелетати шест америчких ловаца Ф-16 у друштву три словеначка (пропелерска) „пилатуса“. Није објаснио зашто је позвао америчке бомбардере да уз авионе Словеначке војске парадирају словеначким небом када се зна да они, за разлику од руских летелица које су довезле преко потребну помоћ Италији, немају баш никакве заслуге у бици против короне. Уследила је лавина протеста не само јер „НАТО није имао никакву ролу у ’рату’ против ковида 19“ него и због „милитаризације вируса“, али и буке коју ратни млазњаци стварају, обашка непотребног загађивања ваздуха. Јавила се и једна лекарка која је, уз ограду да „није партијски опредељена“, истакла да је то увреда за све здравствене раднике и апеловала да се „спречи та лудост“. Јанша се оглушио и позвао грађанство да поздрави америчке „соколове“ који су стигли из базе у Авијану како би у ниском лету прелетели 13 словеначких градова, између осталих Крањ, Љубљану, Цеље, Марибор, Птуј, Брежице, Ново Место, Постојну, Изолу. Тако је Словенија победила корону – у ваздуху и „на папиру“. Све то нам казује како власт обмањује сопствене грађане и саму себе, али не може и комшије. Јер истина пре или касније ипак избије на видело.

ЗАСТАВА

Однедавно нова застава виси на свим државним и иним институцијама, пре свега болницама широм Словеније. Заставу је лансирало словеначко хералдичко друштво „у име победе над короном“, а све како би изразили захвалност и признање јунаштву лекара. Идеју су добили када су са истим циљем на краљевој палати у Бриселу и другим институцијама подигнуте сасвим беле заставе. Што су у Словенији препознали као чин предаје, „молбу за преговоре“ а не чин победе, па су белу заставу оценили „непримереном за бој против епидемије“. Резултат је, како пише на сајту словеначког хералдичког друштва, „нови симбол надограђен симболичним приказом наде која зближава све људе и означава победу здравства над ковидом 19; зато је на бело поље уцртан симбол здравствених радника (Асклепијев штап) који пробада преврнуту и побеђену круну (латински corona)“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *