Божидар Ферјанчић
СРБИЈА И ВИЗАНТИЈА
„Службени гласник“ и Византолошки институт САНУ, Београд
Академик Божидар Ферјанчић (1929–1998) оставио је иза себе изузетно вредно научно дело, расуто по различитим зборницима и часописима, које до сада није било доступно широј читалачкој публици. Књига представља избор његових студија из историје српско-византијских односа, од стварања српске државе под Стефаном Немањом па до пада Византије и Србије под турску власт. У студијама које чине јединствену целину приказан је континуитет тих односа кроз ратове и српска освајања, описани су преговори који су потврђивани са успостављањем брачних веза између два двора, економија, црквени и културни утицаји. Посебно издвајамо поглавља о браковима: краља Стефана Првовенчаног са Евдокијом и краља Милутина са Симонидом, затим она о српској власти у Епиру, Тесалији и Серској области, као и о аутокефалности српске цркве чијих осам векова обележавамо ове године (1219–2019).
Марко Алексић
СРПСКЕ ЗЕМЉЕ ПРЕ НЕМАЊИЋА – ОД 7. ДО 10. ВЕКА
„Лагуна“, Београд
Научно дело које се чита као историјска лектира, јединствен извор знања о времену које претходи слави Немањића, књига која успоставља нов приступ у трагању за открићима из 13 векова дуге историје Срба.
Раздобље од 7. до 10. века представља најзамагљенија столећа српске прошлости. У то време на рушевинама античког света израстају темељи Европе какву данас познајемо и преламају се кључни догађаји за њену историју, а на нашим просторима рађа се један сасвим нов свет. Словенска племена се шире и крећу ка југоистоку Европе, а међу њима се врло рано издваја име Срба. Наши преци отпочели су епско путовање од реке Лабе на истоку данашње Немачке које се после више од 1.500 километара завршило у околини Солуна, да би се затим трајно населили на Балкану.
Први пут једна књига језиком историјске и археолошке науке студиозно и узбудљиво приповеда о том путовању. Користећи архивске писане изворе, као и нова археолошка истраживања, она говори о првом по имену познатом српском кнезу Дервану и земљи Бојки, настанку титуле жупана, древним словенским насељима са остацима паганских храмова. Књига садржи изузетно важна открића попут постојања владарске палате на тлу Србије из 8. века, која представља најранију познату такву грађевину у словенском свету, или више цркава знатно старијих од Рашке епископије, што показује да су Срби прихватили хришћанство раније него што се то до сада веровало и да су се ту налазили први познати хришћански храмови међу Словенима. Издање је обогаћено историјским картама и илустрацијама значајних археолошких налаза, грађевина, утврђења и насеља најстарије српске државе.