Епилог мора бити на Ловћену

Страни налогодавци и домаћи извршиоци мислили су да је православни народ у Црној Гори увелико „препариран“, да је већ довољно „преумио“, да су прилике „сазреле“, али пре свега суочили су се са чињеницом да време „цури“ и да глобална динамика постаје за њих све неповољнија због јачања супарника Запада

Црна Гора се „умирит’ не може“. После краткотрајног, нестабилног примирја услед корона-пошасти, подгорички режим и православни народ поново су „у клинчу“.
Власт, која је донела дискриминаторски Закон о слободи вјероисповијести, покренула процес изгона СПЦ и почела привођења њених епископа, монаха, свештеника и верника, за сада не показује намеру да одступи, направи истински компромис и промени спорне одредбе. Штавише, како би показала да се консолидовала и да мисли озбиљно, недавно је тешким машинама, и у присуству специјалних снага полиције, срушила започети конак манастира Св. Василија на Бриској гори код Улциња.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *