ДУХ КУЛТУРЕ И СВЕТЛА СРПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ

Споменичко наслеђе Београда

Картографија знаменитости

Пише Милан Тимотић

Завршена синтезна мапа непокретних културних добара и споменика Београда; на географско–топографским мапама презентована су културна добра са својом локацијом, визуелним приказом и сажетим описом

Завод за заштиту споменика културе града Београда завршио је мапирање непокретног културног наслеђа београдских општина и јавних споменика, које је као трогодишњи пројекат започео 2018. године, са циљем да се у виду картографије сачини презентација наслеђа које треба да сачувамо.
На географско-топографским мапама презентована су културна добра са својом локацијом, визуелним приказом и сажетим описом.
Током прве године реализације пројекта урађени су картографски прикази (са унетим непокретним културним добрима и јавним споменицима) шест централних градских општина – Стари град, Савски венац, Врачар, Палилула, Земун и Лазаревац. Исте године, у оквиру Сајма књига 2018, овај завод свечано је презентовао јавности пројекат. У току наредне године су урађене мапе општина Сурчин, Сопот, Младеновац, Вождовац, Звездара и Нови Београд, а трећа и завршна фаза пројекта реализована је ове године израдом преосталих пет мапа за општине Гроцка, Барајево, Чукарица, Раковица и Обреновац. Завод за заштиту споменика културе успоставио је сарадњу за реализацију овог пројекта са општинама Савски венац и Земун, које су штампале мапу општине са приказом непокретног културног наслеђа, те је позвао и остале београдске општине да се придруже.
Осим израде мапе у штампаном облику, у сарадњи са локалним самоуправама предвиђена је и њихова интерактивна веб-презентација на интернет-страници Завода за заштиту споменика културе града Београда. Круну трогодишњег пројекта представља јединствена синтезна мапа са приказом административног предела Београда, чији је циљ упознавање локалне заједнице са споменичким наслеђем у непосредном окружењу, истицање значајних културно-историјских тачака на територији свих седамнаест београдских општина, указивање на могуће итинерере у области културног туризма и употреба мапа у туристичке сврхе.

Ненад Новак Стефановић

БЕОГРАД КРОЗ КЉУЧАОНИЦЕ СТО КУЋА

Кроз историју сто београдских здања аутор даје панораму града на ушћу двеју река, раскрсници Истока и Запада.
У овом јединственом водичу сазнаћете мало познате чињенице о грађевинама поред којих свакодневно пролазите, као и бројне куриозитете који ће оплеменити ваш поглед на град. Шетња кроз Београд постаће незаборавно искуство. Поред осталог, књига открива многе тајне Београда. Где се налазио први српски кабаре? Како је живео београдски краљ чоколаде Шонда? Шта се крије испод темеља Бигза? Где су живели Мокрањац, Арчибалд Рајс и Коча Поповић? Како је Дом синдиката постао дом банкара?

Историјски дугови – захвалност великима

Београд се споменицима одужује људима који су га задужили

Заменик градоначелника Београда Горан Весић рекао је, образлажући протекле седмице у Скупштини града Београда предлоге о именовању парка Диане Будисављевић и Савског парка, да су споменици важан део културе сећања и да би значајни људи за наше друштво требало да добију захвалност. Весић је поднео иницијативу за подизање споменика Александру Дероку и Петру Николајевићу Молеру. Он је истакао да је посебно задовољан иницијативом да се подигне споменик Дероку, „за кога су сви Београђани чули“, те да је његов значај толики да је срамота да до сада споменик није подигнут.
„За подизање споменика Дероку било је неопходно средити пешачку зону на Косанчићевом и Топличином венцу, јер је он живео у улици која се налази мало испод хотела ’Палас’. Надам се да ћемо по усвајању ове одлуке подићи споменик који ће осликавати све оно чиме је Дероко допринео развоју на пољу уметности и Београду, те да ћемо добити дело којем ће се грађани дивити и које неће бити само бронзана фигура“, рекао је Весић.
Заменик градоначелника је објаснио и иницијативу да се изгради споменик Петру Николајевићу Молеру у Молеровој улици, који би представљао подсетник на то да негујемо и тај део наше историје и сећамо се уметника који је био први председник српске владе у доба Карађорђа.
„Посебно сам срећан због Диане Будисављевић јер је величина њеног дела потпуно неспорна. Ако негде треба да постоји њен споменик, он треба да постоји у Србији јер, иако није живела овде, њено дело највише се тицало српског народа. Наредних недеља објавићемо конкурс, надам се да ће се јавити доста уметника и да ћемо добити добро решење, а њено име понеће и парк од Бетон хале до Бранковог моста, док ће се парк код ’Београда на води’ назвати Савски парк“, рекао је Весић, и истакао да „Београд мора још више да ради на култури сећања.“
„Управо радимо на пројекту којим ћемо поставити 150 табли којима ћемо обележавати куће у којима су се дешавали значајни историјски догађаји. Имамо историју и значајне људе којих треба да се сећамо“, истакао је Весић и изразио уверење да ће с тим бити настављено јер је у питању добра ствар, која говори о томе да смо као друштво спремни да се сећамо важних људи. Заменик градоначелника је нагласио да је још много људи заслужило споменике и рекао да би у том послу требало сви да учествујемо.
„Никада се није догодило да се јавност апсолутно сложи око неког споменика који се поставља у Београду, али је тако вероватно свугде у свету. Важно је да у одборима за овакве иницијативе седе кредибилни људи и да конкурси буду јавни. Имамо шест, а ускоро ћемо имати седам заштићених културно-историјских целина на територији града Београда, међу којима су Доситејев лицеј, Улица кнеза Михаила, простор око Храма Светог Саве и други.“

„ДУХ ПРОСТОРА”

Наша је идеја да у оквиру Плана генералне регулације у простору културно-историјских целина одредимо обавезу инвеститорима да за изглед фасаде морају да добију сагласност Завода за заштиту споменика културе града Београда, како би се очувао „дух” тог простора. На тај начин неће бити могуће да у некој културно-историјској целини никне зграда са „стакленом” фасадом. Зграде морају да изгледају у складу са културно-историјском целином чији су део – истакао је Весић. Према његовим речима, све то значи да ће фасаде у оквиру културно-историјских целина морати да представљају уметничко дело.
– Биће формирана посебна комисија у оквиру Завода за заштиту споменика културе града Београда, која ће оцењивати вредности уметничких дела. Ако успемо у овим настојањима, помоћи ћемо развој наше националне уметности, вајари ће имати далеко више посла, а Београд ће свакако просперирати. Тако данас на пасарели која спаја Калемегдан и савско приобаље имамо скулптуру коју су радили наш вајар Мрђан Бајић и Британац Ричард Дикон. Само захваљујући чињеници да је Дикон радио на тој скулптури, било је неколико написа о овом пројекту у британским медијима. Тако ћемо показати да Београд није само највећи град на Балкану, већ и културна престоница – закључио је Весић.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *