БОЈКОТ У ПРАЗНО

ДА ЛИ ОДБИЈАЊЕ УЧЕШЋА НА ИЗБОРИМА ВОДИ ДО КОНАЧНЕ ПОБЕДЕ?

Највећа непознаница управо одржаних избора није било то, као што обично бива, ко ће победити и ко ће колико гласова освојити. Због тога се најозбиљнија борба водила око тога колико ће грађана изаћи на изборе и хоће ли бојкот нанети ударац легитимитету власти, или не

Опозиционе снаге, верујући да не постоје услови за одржавање „фер и поштених“ избора, одлучују да не учествују у изборној трци називајући је фарсом. Избори се одржавају и резултат је такав да владајуће структуре задржавају власт и, услед неучешћа великог дела опозиције, само је још више учвршћују. Опозиција саопштава да „председник може себе прогласити победником, али да његова влада неће имати кредибилитет и легитимитет“. Све ово вам звучи врло познато и верујете да се ради о почетку текста о управо одржаним изборима у Србији, али не. Ово је (мало парафразирани) почетак текста стручњака са чувеног америчког Брукингс института Метјуа Френкела „Бојкот избора није делотворан“, написаног још 2009. године поводом одлуке опозиционог кандидата на председничким изборима у Авганистану Абдулаха Абдулаха да се повуче из изборне трке и препусти победу Хамиду Карзаију.
Френкел наводи да се Абдулах у својој одлуци могао повести за примером перуанског опозиционог лидера Алехандра Толеда, који је 2000. одлучио да му је паметније да не учествује на председничким изборима спрам Алберта Фуџиморија и тако му омогући глатку победу, али да му накнадно загорчава живот ванинституционалним средствима политичке борбе. Повео је масовни покрет протеста који је у року од шест месеци довео до Фуџиморијеве оставке и обезбедио му победу на изборима 2001. године.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *