Зечевизија – Бахатост и трговина утицајем

Јавност је још под утиском наступа Јелене Триван, у својству мање реконвалесцента од ковида 19, а више председнице Управног одбора Филмског центра Србије, код Марића на телевизији „Хепи“, 12. маја ове године

У сред приче о отпору пруженом корони Јелена Триван, председнице Управног одбора Филмског центра Србије, на телевизији „Хепи“ почела је жестоко да напада Министарство културе што наводно девастира ФЦС (јер је овој установи, иначе апсолутном фавориту наших државних јасли, смањен овогодишњи буџет) и тиме је, по њеном мишљењу, ојадило српски филм у тренутку у коме исти ниже европске културноиндустријске (?) успехе и признања по светским филмским аренама. Ово последње не би прошло ни овлашни полиграф. Сасвим супротно, истина је да је српски филм на најнижим гранама од кад постоји и по културноиндустријском (шта год ово значило) и по међународном рејтингу. Да не би Мише Терзића и његових Шавова пре две године у Берлину (филм је подржао исти ФЦС у мањем износу него други из „региона“), не би се игде чуло за српски филм, а низ промашаја у раду самог ФЦС, од када га води Јелена Триван, успоставља жалостан континуитет у односу на афере и крах претходног руководства. О томе смо опширно писали на овим странама и писаћемо још, јер се ништа није променило набоље од довођења Триванове на чело ове установе. А после новог одбијања Деце Козаре чини се да је стање још горе.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *