Враћање вере у приповетку

Сликајући различите судбинске исечке, приче Џефрија Јуџинидиса указују се као панорама наших живота у савременом свету, из које избијају прикриване емоције, страсти, заблуде, грехови и погрешке…

Џефрија Јуџинидиса је наша публика у прво време, пре петнаестак година, знала као Еугенидеса, како је најпре било транскрибовано његово презиме с изласком романа Мидлсекс („Моно и мањана“ 2004, 2008), а узимајући у обзир његове грчке корене, који су управо у том роману, ремек-делу, тематски дошли до изражаја. Мало касније, с објављивањeм његова друга два романа Самоубиство невиности („Боока“ 2011) и Брачни заплет („Плато“ 2014, 2019), постало је јасно да је амерички пол његовог идентитета доминантнији, односно да је то писац који и животно и поетички иступа у оквиру америчког културног кода, па га с правом можемо сматрати Јуџинидисом. Ако се сагледа његова проза изједна, кроз хоризонт кретања његових јунака, може се чак рећи да је Јуџинидис писац свог родног Детроита и Чикага. Живот више средње класе ових делова Америке рефлектује се у његовом делу кроз шездесете и седамдесете године (Мидлсекс), осамдесете године (Брачни заплет) и деведесете и двехиљадите (Велики експеримент), кроз шта се прати и трансформација присних породичних односа и повезаности, постепено удаљавање и еманциповање у следећој деценији, и коначно раслојавање, усамљеност, дегенерација и поремећеност свих тих релација у најновије време.
Приче сакупљене у књизи Велики експеримент настајале су и појединачно објављиване у распону од 1996. године до 2017. У њима се проналазе неке теме које је аутор касније развио у својим романима, што указује не само на повезаност већ на дуг процес промишљања, варирања и усавршавања једног или неколико опсесивних приповедачких мотива. Тако се прича „Пророчка вулва“ у овој књизи, из 1999. године, указује као увертира или рудимент Јуџинидисовог грандиозног романа Мидлсекс и његовог централног мотива – судбина особе рођене с неиздиференцираним полним карактеристикама. Док је у роману као полазиште или филозофско-цивилизацијска мотивација узет антички грчки мит, што је добро кореспондирало и са основном темом романа породичне саге – грчком емиграцијом у Америку почетком века, у причи која претходи овом роману Јуџинидис се окреће афричким антрополошким и етнолошким обичајностима о питању овог медицинског феномена. За разлику од романа у којем ће се развијати драма особе која се у петнаестој години суочи са погрешно одређеним полним идентитетом, у „Пророчкој вулви“ драму проживљава посматрач – лекар, научник који ову појаву изучава и који боравећи у домородачком селу бива суочен и с филозофским и с медицинским и с културолошким парадоксом ове појаве.
Један од мотива романа Брачни заплет – ходочашће двојице америчких младића у Индију и на Далеки исток ради проналажења смисла живота а заправо доброг провода – у овој збирци затиче се у причи „Авионска пошта“. Поређење западне, америчке културе и индијске чест је хоризонт Јуџинидисових интересовања. У Великом експерименту уочава се и у причи „Непосредна пријава“, где се развија чудан однос студенткиње из Индије и двадесет година старијег професора, тако што њено настојање да се ослободи окошталих породичних правила о уговореним браковима између индијских фамилија постаје кобно за америчког професора и дотадашњу предвидљивост његовог ушушканог малограђанског америчког живота.
Разорени бракови и непоправљиви односи унутар породице обрађени су и у причама „Ко је негативац“ и „Ћудљиве баште“. Те односе у овим причама аутор сагледава из перспективе померених вредности у савременом свету које воде олаком одустајању и психолошком потонућу. Као вид иронијско-апсурдистичке критике указује се прича „Штрцаљка“ која тематизује жељу пословно успешне четрдесетогодишње жене да роди дете и која у ту сврху организује „донаторску“ журку за прикупљање репродуктивног материјала ради остварења своје потребе услед одсуства другачијег, природног начина да то постигне.
Сликајући различите судбинске исечке, приче Џефрија Јуџинидиса указују се као панорама наших живота у савременом свету, из које избијају прикриване емоције, страсти, заблуде, грехови и погрешке… Истовремено, мајсторским вођењем овог писца, поново нам враћају веру у приповетку као жанр и показују како се дубоке и болне драме могу једнако језгровито и снажно освестити и причом, а не само романом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *