Вечна памјат, Вукашине Новомучениче

Помињање Светог мученика Вукашина је тежак грех Српске православне цркве. Неопростиво, рекоше НАТО злочиначки жреци и одредише Српску православну цркву за циљ који се мора уништити

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

НИ ОТПОРА, НИ КЛЕТВЕ Данашњи дан, петак 29. мај, Српска православна црква је посветила и Светом мученику Вукашину из Клепаца. Вукашин беше родом из фамилије Мандрапа, која у Сарајеву би цењена као побожна српска трговачка породица. Кад дођоше на власт Павелић и његове хрватске усташе, 800.000 Срба би побијено, заклано, у јаме бачено. Вукашина закла Хрват римокатоличке вере Фригановић. Разним претњама је покушао да натера Вукашина да каже „Живео Павелић“, али Вукашин одби и мирно рече кољачу: „Само ти, дијете, ради свој посао.“
Ни отпора, ни клетве, ни гнева не би с Вукашинове стране. Мирно је гледао свог злочинца знајући да је Небески Отац с њим. Без страха је дочекао овоземаљски крај захвалан Господу коме је служио. С небеских висина данас нас гледа мученик Вукашин, а на вечерњим службама у православним храмовима биће изговарано и његово име. Његова жртва нека све призове разуму и подсети да „Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзети, а другога љубити; или ће се једног држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону“ (Матеј, 6, 24).

ПРВО ПРЕМАЗАНИ Можда је помињање Светог мученика Вукашина један од неопростивих грехова Српске православне цркве, јер памти и бележи Србе страдале од злочиначке руке. Убијени што су били Срби православне вере. Српска православна црква их памти, не предаје жртве забораву, не жели у име некаквог свеопштог евроунијатско-римокатоличког циркуса да се одрекне бриге о духовном здрављу православних верника. Неопростиво, рекоше НАТО злочиначки жреци подржани од ватиканске курије и одредише Српску православну цркву за циљ који се мора уништити.
Злочина се одмах прихвати некрштени или крштени, свеједно, Мило Прво Премазани. Изда налог да се направи нова црногорска црква, која ће бити лепша и старија од досадашње Божје творевине. Тиме показа да ће његова творевина служити многим господарима. Ко буде јачи њему ће се приклонити и све друго заборавити. Ако газда нареди, у његовој творевини Анте Павелић заједно са Брозом, или обрнуто, Броз са Павелићем могу бити светитељи, а мученик Вукашин из Клепаца убица невиног Фригановића. Могу се неки упитати, а зашто помињем наведену двојицу као светитеље будуће цркве Прво Премазаног? Подсетићу их на документ о сусрету неосуђених злочинаца Броза и Павелића 15. јула 1942. године у Загребу. Некако, ваљда случајно, у те дане је била усташка офанзива на Козару, где беху Срби у збегу са својим породицама. Помор Срба је описан у школским уџбеницима. Састанак ни поменут. Документ о сусрету објавио је Јован Пејин, „Време истине“, 2019, стр. 37.

ИСТОРИЈСКА КОНСТАНТА Не смемо дозволити да наши потомци живе у лажи. Зато се истина мора објављивати, и изнова понављати. Немамо ми, Срби православне вере, потребе да се посипамо пепелом по глави због туђих злочина. Нити да се због зла које нам је учињено стидимо. Срамота је о злочину ћутати или, не дај Боже, заборавити. Заборавом ослобађамо злочинце њиховог злодела. Запамтимо, некажњени злочин ће се поновити. Неосуђени злочинац ће сопствени злочин разумети као праведно дело, јер за учињено није одговарао. Кад му се пружи прилика, он ће злочин поновити. Он или неко од његових потомака. Ово је историјска константа. О њој морамо водити рачуна. Пишем, не заборављајмо злочине учињене над нашим прецима не да бисмо се светили већ да се злочин нама и нашој деци не би поновио.
Свет се забавља лажима, а ми Срби, пошто смо увек на страни правде и истине, ваљало би да снимимо филм о истинитом догађају. Српској Ани Франк. Злехудој судбини дечака Слободана Стојановића, кога 1992. године закла Елфета Весели, кћи Рахмана и Каде. Зато молим све који имају вере, знања и могућности нек сниме филм. Док ми чекамо, биће снимљен филм о животу фудбалера Ибрахимовића. У њему ће злочини које починише Муслимани над Србима бити приписани Србима. Живи били па видели!
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића и мученике Милана Мартића и генерала Павковића. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Будимо уз Арно Гујона. Помозимо Србима који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Све ће добро бити. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *