Уставно питање

Извесно је да ће Милорад Додик и Драган Човић наставити српско-хрватску сарадњу у борби против бошњачке хегемоније

Да пандемија вируса корона у дејтонској творевини јењава, показује и одлука Народне скупштине Републике Српске да укине ванредно стање, односно замени га првобитно уведеном мером, нешто блажом ванредном ситуацијом. А привремени (или трајни) одлазак пандемије у други план поново је распламсао сукобе на политичкој сцени некадашње централне југословенске републике.

УСТАВНИ СУД Према очекивању, законски предлог Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика и Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Драгана Човића о избору судија Уставног суда БиХ – којим се предвиђа да уместо досадашњих страних чланова овог тела тројицу домаћих делилаца правде (двојицу из Федерације БиХ, а једног из РС) именује Председништво БиХ – наишао је на чврсто противљење бошњачког политичког блока. Уставноправна комисија Представничког дома Парламентарне скупштине (захваљујући гласовима Бошњака и босански оријентисаног СДС-овца Драгана Мектића) закључила је да овај заједнички предлог најјачих српских и хрватских странака „није у складу са Уставом“. То, најблаже речено, не одговара истини.
У дејтонском уставу јасно пише да избор тројице страних судија, које је на почетку функционисања ове творевине именовао председник Европског суда за људска права, након истека првог петогодишњег мандата може бити промењен доношењем новог закона од стране Парламентарне скупштине БиХ. Ни након 20 година Парламентарна Скупштина БиХ није искористила то своје право да се захвали страним арбитрима на услугама, пошто се Бошњаци не желе одрећи јаког „правног адута“ за унитаризацију државе. Иако, док пишемо ове редове, Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ још није окончао расправу о предлогу СНСД-а и ХДЗ-а, готово је извесно да он неће добити зелено светло, односно да ће све остати по старом.

ПОЧАСТ ЗА УСТАШКЕ ЗЛОЧИНЦЕ У сарајевској катедрали Срца Исусова је 16. маја одржана миса за „жртве блајбуршког крижног пута“, а ово одавање почасти усташким злочинцима изазвало је оштре реакције јавности у граду на Миљацки. Неколико хиљада грађана је у протестној шетњи од Филозофског факултета до Вечне ватре изражавало своје противљење овом чину и узвикивало пароле против усташтва и фашизма.
Оваква реакција би заслужила сваку похвалу да у том истом Сарајеву већ готово три деценије не преовлађују процеси фалсификовања историје, у којима се прећуткују (или умањују) злочини муслиманских усташа над Србима, а последњи рат у БиХ представља као „агресија српских фашиста на Босну и Бошњаке“.
У том контексту треба посматрати и Резолуцију о поштовању жртава усташког режима, коју је, на предлог посланика клуба „Наша странка – Независни блок“, 20. маја усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ. Индикативно је да се у овом документу, за који су гласали посланици СДС-а и ПДП-а али не и СНСД-а (као и осталих чланова коалиционог Српског клуба), неистинито истиче „антифашистичка традицију свих народа Босне и Херцеговине“, док се с друге с друге стране не спомињу масовни злочини које су власти НДХ (за које су муслимани били „хрватско цвијеће“) чиниле над Србима, Јеврејима и Ромима. Ово релативизовање историје покушао је својим амандманима да исправи Српски клуб, међутим, за то није добио довољно гласова.

СРПСКО-ХРВАТСКА САРАДЊА Без обзира на то, изјава лидера БиХ Хрвата Драгана Човића да „ХДЗ више није у коалицији са СДА“ не представља изненађење, имајући у виду стално игнорисање којим Бакир Изетбеговић реагује на кључне ставове и захтеве најјаче хрватске странке у БиХ. Но из тога не би требало извући закључак да досадашњи „принудни партнери“ неће убудуће покушавати да пронађу компромис око мање битних ствари, док је с друге стране извесно да ће Додик и Човић наставити сарадњу у борби против бошњачке хегемоније. За разлику од Представничког дома, они у Дому народа Скупштине БиХ поседују „контролне пакете“ у клубовима Срба и Хрвата, па ће – како најављује члан Председништва БиХ из Лакташа – на наредној седници „подржати само две-три ствари од 20 које се шаљу“.
Мада оваква опструкција може донети одређену корист, тиме неће бити решен кључни проблем Републике Српске пошто је очигледно да Бошњаци не желе да дају сагласност за враћање изворних дејтонских надлежности мањем ентитету БиХ, као и пристанак на доношење новог закона о Уставном суду. Због тога, чини се да Милораду Додику и његовим сарадницима – уколико не желе да Републику Српску на крају угуши фамозни „дух Дејтона“, а они буду третирани као особе које пуцају празним пушкама – не преостаје ништа друго него да, пре или касније, крену у реализацију већ раније најављиваног (додуше, као крајња, изнуђена опција) рискантног процеса осамостаљивања Српске.

Додик изрекао, па порекао тврдње о прислушкивању опозиције

Оштре реакције припадника опозиције у Републици Српској изазвала је тврдња Милорада Додика – изречена приликом полемике с послаником СДС-а Небојшом Вукановићем на седници Народне скупштине РС – да власт прислушкује припаднике мањинског политичког блока.
„Нема власти која не слуша опозицију. Ја сам слушао. Имам право да слушам. Хоћеш да ти донесем снимке шта се говори о теби“, поручио је члан Председништва БиХ Вукановићу.
Из опозиционих партија због овога су најавили подизање тужбе против Додика, који је касније објаснио да његове тврдње о прислушкивању нису биле озбиљне, односно да су биле „оно што се у обичном народу назива зезањем“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *