Почетна / Свет / Трампова „бактерија“ у НАТО-у

Трампова „бактерија“ у НАТО-у

Немачка је добила од Трампа понуду која се не одбија и упозорена је на последице неплаћања „НАТО заштите“, па им остаје нада да ће после новембарских избора та „чудна“ администрација САД постати прошлост

Сукоб америчког председника Доналда Трампа и политичких структура Европе ових дана добио је нове обрисе. Како се приближавају избори у САД, неспоразуми ескалирају и готово попримају одлике непријатељства, чиме „старе политичке снаге“, које обитавају првенствено у Берлину, показују да ни после четири године нису прихватиле Трампа и његову промену политике САД. Вероватно и неће, већ ће радије чекати да се у Белу кућу усели нов станар, а прву прилику за то имаће у новембру, када се очекује да Трампу на црту стане њихов стари знанац Џозеф Бајден, потпредседник Америке у два мандата Барака Обаме (2009–2017). Додуше, Бајдена као озебли сунце чекају и на другим местима, од Приштине, преко Подгорице, до Кијева. Црногорски премијер Душко Марковић сетиће се да га Бајден никада није тако грубо одгурнуо, као Трамп на свом првом НАТО самиту у мају 2017. године. Нити је било који амерички званичник, опет без дипломатског пардона, рекао да му није јасно зашто би слао војнике да бране НАТО чланицу Црну Гору, чији су људи „веома агресивни“ и могу да изазову трећи светски рат.

СПИРАЛА ОПТУЖБИ Али рекло би се да нигде тако чежњиво као у Бриселу – баш у граду у коме је Трамп гурао Марковића – не очекују промене у Белој кући. Посебно у седишту НАТО-а, где су с Трамповим доласком дошли неки сиви дани. Војна алијанса и њено седиште изгубили су статус светилишта Запада. Неки га и данас сматрају храмом мира и демократије, али је све више оних који НАТО централу виде као место где се кују агресивни планови. Има и оних, као у Подгорици, који су „путем НАТО просветљења“ прошли у обрнутом смеру. За разлику од Трампа, за кога је ова војна алијанса од почетка била само „место трошка“. И ако трошак надмашује приход, онда тај трошак треба укинути. То је изазвало гнев оних западњака који су баш лепо живели док их је Америка и бранила и сама плаћала за то.
Трамп, међутим, тражи да европске земље много више плаћају „заштиту“. Оне које су географски ближе Русији и које су деценијама биле део совјетског лагера некако још и могу да убеде своје јавно мњење да им је потребно још више америчких база и наоружања, али у неким другим срединама то не пролази без отпора – многи су свесни да је већа опасност од одливања милијарди у џепове војних лобиста него од „руске агресије“. Једно је подржавати „крсташки поход“ на Москву великим речима и хвалоспевима демократији, а сасвим друга прича када из Вашингтона почну да стижу увећане фактуре. Не само због тога, започео је сукоб између Трампа и европских елита, посебно у светлу све већих јавних дугова, рецесије и у ситуацији када се економска ситуација погоршава.
Покренута је спирала оптужби које не приличе савезницима, посебно на релацији Берлин–Вашингтон. Једна од последњих „размена ватре“ уследила је прошле недеље, када је шеф посланичке групе владајуће Социјалдемократске партије Немачке (СПД) Ролф Мјутцених изнео оптужбу да „Трамп слаби НАТО“, преноси немачки „Билд“. Лист подсећа да је Мјутцених и прошле недеље имао антиамерички иступ, када је позвао САД да повуку нуклеарно оружје са немачке територије. Функционер СПД-а назвао је Трампа „бактеријом“ за НАТО, зато што сматра да је ова војна алијанса превазиђена, а Европљане доживљава као противнике, чиме слаби цео савез.
Мјутцених верује и да је опасна нова нуклеарна стратегија америчког председника, јер предвиђа могућност употребе тактичког атомског наоружања. Оценио је да се ризик од ескалације повећава за време Трампове власти, јер се променио приступ САД нуклеарном оружју, које више није „потребно само за обуздавање, већ и за вођење рата“. Немачки политичар истиче да својим тврдњама не доводи у сумњу НАТО, нити чланство Берлина у алијанси, али да сарадња у савезу не сме да се своди само на учешће у заједничкој политици у области нуклеарног наоружања. „Ако је везивни елемент само америчко атомско оружје размештено у Немачкој и другим земљама, онда то није добро за трансатлантску алијансу“, каже Мјутцених.

ПОГОРШАЊЕ ТЕНЗИЈА Оваквим ставовима испровоцирао је не само критику коалиционих партнера из Хришћанско-демократске уније Ангеле Меркел, већ и реакцију партијског колеге и министра спољних послова Немачке Хајка Маса. Али и многих других. Чак је и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг морао да подсети да САД пружају Европљанима „нуклеарни кишобран“. Амерички амбасадор у Берлину Ричард Гренел био је директнији, позвавши Немце да „не подривају солидарност која лежи у темељу нуклеарног обуздавања НАТО-а“. Министар Мас, познат по не баш нежним тоновима према Трампу и његовој администрацији, овог пута није се сложио са функционером своје странке. Мас сматра да Немачка о овом питању не треба да иде неким „својим путем“, јер ће то „подрити поверење најближих савезника према Берлину“. По речима шефа дипломатије, присуство нуклеарног арсенала САД на територији Немачке даће Берлину додатну тежину приликом преговора о питањима безбедности унутар НАТО-а.
Читава ова ситуација, међутим, не иде сасвим наруку Русији и може додатно да погорша тензије Москве са САД и НАТО-а у целини, што Кремљу није потребно. Како је најавила америчка амбасадорка у Варшави Џорџет Мосбахер, нуклеарни арсенал може бити пребачен – из Немачке у Пољску. Дакле, још ближе руским границама, што би личило на озбиљну ескалацију. Осим у Немачкој, америчке бојеве главе налазе се у Италији, Холандији, Белгији, као и у Турској. Њихово евентуално размештање у Пољској пак довело би нуклеарни потенцијал САД на најближу удаљеност од Москве у поређењу са свим побројаним. Експерти оцењују да би такав сценарио водио дестабилизацији региона и негативно утицао на безбедност у читавој Европи.
Амбасадорка Мосбахер изнела је овај предлог на свом твитер налогу и то је веома снажна порука, не само према Немцима и Пољацима већ и према Русима – али и целој Европи, која би осетила последице таквог корака. „Ако Немачка жели умањење нуклеарног потенцијала и слабљење НАТО-а, могуће је да Пољска – која плаћа све своје доприносе, разуме ризике и налази се на источном крилу НАТО-а – размести ове капацитете код себе“, написала је Мосбахерова. То је потврдила и следећег дана пољским новинарима, напоменувши да је руски атомски арсенал највећа претња за Европу.

ОДГОВОР ПУШКОВА И УПОЗОРЕЊЕ ГРЕНЕЛА Дочекао ју је руски сенатор Алексеј Пушков, подсетивши америчке и пољске колеге да се присете Кубанске кризе из 1962, када је размештање совјетских ракета на овом карипском острву довело до једног од најопаснијих заоштравања односа између САД и СССР-а током Хладног рата. „Они у Вашингтону и Варшави који сањају о размештању нуклеарног оружја САД у Пољској, треба да се упознају са историјатом Карипске кризе из 1962. године. Вероватно је да они о њој уопште не знају, или су заборавили. Поставити такво оружје у Пољској – сигуран је пут да се ствари доведу до исте такве кризе“, упозорио је Алексеј Пушков.
Медији подсећају да је атомски арсенал САД присутан у Немачкој од 1950-их, а да је данас на немачком тлу 20 тактичких бомби Б-61. Током Хладног рата, подсећа РТ, амерички нуклеарни арсенал у Европи достизао је између 5.000 и 7.500 бојевих глава. Амбасадорка Мосбахер позива се на текст америчког колеге из Берлина Ричарда Гренела, у коме он осуђује ова сукобљавања немачких политичара око атомског оружја САД, сматрајући да тиме подривају солидарност која је у темељу нуклеарног обуздавања НАТО-а. „Данас се Немачка налази у центру уједињене Европе, али претње миру на континенту нису нешто што је отишло у прошлост, како неки могу да сматрају. Руска инвазија на Украјину, увећање на границама ЕУ броја руских ракета које могу да носе нуклеарне бомбе, појава новог оружја у Кини, Северној Кореји и у другим земљама – све то очигледно указује на реално постојање претње“, тврди Гренел и подсећа да Немачка мора да настави да извршава своје обавезе пред НАТО савезницима. „Уместо слабљења јединства на коме почива потенцијал нуклеарног обуздавања НАТО-а, Немачка сада треба да изврши своје обавезе према савезницима, настављајући да извршава плаћања у оквиру нуклеарног програма НАТО-а“, написао је Ричард Гренел.
Немачка је, дакле, добила од Трампа „понуду која се не одбија“ и упозорена је на последице неплаћања „НАТО заштите“. Сада им остаје само нада да ће после новембарских избора Трамп, његов амбасадор Гренел и цела та „чудна“ америчка администрација постати прошлост. Не желе ни да помисле да би она, можда, могла да буде део њихове политичке будућности.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *