Срђан Фуртула (1975–2020) Одлазак тражитеља

Издаваштво за које се Срђан Фуртула определио, и свим срцем му се посветио, имало је најпре интегративну улогу. Успешно је супротставио – до границе помирења – Тихомирова и Стаљина, Гончарова и Јингера, Булгакова и Вирџинију Вулф, дендизам и право на побуну, природно право и постмодернизам, потребу за модернизацијом с традиционалним погледом на живот

У време док је савремени свет с великим очекивањима покушавао да ужива у „крају историје“, док се „ослобођени“ појединац бацао у мутне воде прогреса, у Србији, пораженој и осакаћеној, Срђан Фуртула, без сумње надахнут ентузијазмом и својеврсним идеализмом, покренуо је у Београду издавачку кућу „Укронија“. У тренутку када је српски народ постао уморан од историје коју је немилице стварао, издања „Укроније“ представљала су не предах већ подстрек. Нова сагледавања за вазда нови почетак.
Уморни Срби су, већ жмурећи, кроз уморне капке, у магновењу прогледали и суочили се с новим (а опет старим) погледима на живот. На свет око нас, и свет у нама. Одједном, док су елите пловиле у нови свет, Срђан Фуртула је подарио малобројној публици нова размишљања о држави, историји, култури, политичкој филозофији, хришћанској Европи. Успео је да експерименталном духу супротстави традиционални поглед. И тада схватили смо да нисмо сами. Да се још чује хук наших река понорница, да се још осећају дамари тла који нам не дозвољавају да посустанемо, да се као труло дрво срушимо без гласа и смисла. Да насупрот хашкој правди, историјски пресуђеним колективним и појединачним судбинама стоје идеје и искуства. И неки људи који су их носили кроз векове. Да су ту преци, и њихово искуство, вечито прожимање инстинкта и сазнања.
Издања „Укроније“ представљала су нова сазнања, за старе изазове и будуће одговоре. Књигама своје издавачке куће, овај по много чему јединствени издавач досегао је нове хоризонте, указивао на нове истине. Истину могућег, а не истину стварног. Док се Србија повијала пред претњама даљег комадања, транзиционе правде, брисања националне историје, Фуртула је стао на прву и последњу линију одбране. Препознао је кроз свој рад и свој политички ангажман истинску државну идеју, које не подразумева „нужно срљање“ у историју. Својим издањима сведочио је о неминовности слободе, потреби опстанка државе, о дубини и смислу историје и лепоти свакодневног живота.
Издаваштво Срђана Фуртуле имало је најпре интегративну улогу. Успешно је супротставио – до границе помирења – Тихомирова и Стаљина, Гончарова и Јингера, Булгакова и Вирџинију Вулф, дендизам и право на побуну, природно право и постмодернизам, потребу за модернизацијом с традиционалним погледом на живот. И није посустајао. Направио је од своје издавачке куће својеврсну позорницу сазревања и одрастања. Некако је у тој додељеној и доживљеној улози и сопствени лик и дело претворио у парадигму своје издавачке куће. У фаталну комбинацију Станислава Кракова, Душана Прелевића и српске верзије Оскара Вајлда и Егзиперија. Куђен и оспораван, хваљен и награђиван. А опет пун толико потребног самопоуздања, без гордости. Својим издањима је указивао на успоне и падове, на „борбу непрестану“, на путеве, и још чешће на странпутице. На потребу за сталним трагањем. А традиција је трагалаштво, о чему сведоче и странпутице, тако карактеристичне за традиционални поглед. Овај издавач је био управо – трагалац. Леденица и жива ватра.
Срђан Фуртула нас је управо (преминуо 21. маја) напустио. Издања која је оставио као својеврсни легат „Укроније“ довољна су да поплочају важан пут. Једини пут ка истинској слободи. Ка ослобођењу и уједињењу. А то данас, на почетку 21. века, није мало. Србија, као што често бива тек после човека, види човека. И како у бољој верзији света и стварности то понекад бива, отишао је човек, а остало је дело. За један кратак живот то је више него довољно.
Поменимо га у молитвама!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *