Почетна / Колумне / Писма из Тамног вилајета – Реисова истина

Писма из Тамног вилајета – Реисова истина

Како је у ратном вртлогу изведен пуч у ИЗ Југославије, те шта је било с милионима долара, власништвом свих муслимана државе која се тих деведесетих година парала по шавовима

Ових дана навршило се седам година од смрти посљедњег реис-ул-улеме СФРЈ Хаџи Јакуба еф. Селимоског. Био је први демократски изабрани поглавар Исламске заједнице у Југославији (1990. године) и њен посљедњи реис. Никада није смијењен с дужности већ му је судском одлуком најнижег судског нивоа у Сарајеву забрањен рад. Истовремено је укинуто постојање Исламске заједнице СФРЈ која, истини за право, није ни основана у Сарајеву него у Београду.

ОД ПАВЕЛИЋА ДО ИЗЕТБЕГОВИЋА Формирање нове Исламске заједнице БиХ и годишњица забране рада Исламске заједнице СФРЈ срамни су јубилеји којих се ретко ко сјећа. Одлука о укидању ИЗ Југославије коју је донео Алија Изетбеговић имала је своју предисторију која залази у дубљу прошлост. Тачније у 1941, када је 11. априла, дан након проглашења НДХ, указом Анте Павелића забрањен рад Исламској заједници Југославије уместо које је утемељена „Ел Хидаје“ Исламска заједница НДХ. Педесет година касније заједница која је одузета након пораза у рату, залагањем Изетбеговића, враћена је Младим Муслиманима.
Подсетимо да је рушењу ИЗ Југославије претходила подјела Исламске заједнице БиХ конфронтиране о питању тзв. Покрета имама.
Насупрот лидера Покрета имама Салиха Чолаковића, кандидата за Мешихат ИЗ у БиХ, Хрватској и Словенији, стајао је „Алијин муслиман“ Сенахид Бристрић. Они који се сећају тог времена памте да је победа Чолаковића на Сабору тајним гласањем (18:12) разбеснела Алију Изетбеговића који је најавио обрачун са цијелом Исламском заједницом. Јер СДА је била потребна Исламска заједница без које би планирана апсолутна власт била упитна. Зато је требало промијенити организациону структуру ИЗ, и на њено чело довести „послушника“ СДА, а то није био лак посао.

СМРТ У РИЈАСЕТУ Покушало се склањањем противника, тачније убиством реиса Селимоског. Наиме, 29. августа 1922. приликом напада Ријасета ракетним бацачима погинула су четири лица, убијени су унук и зет бившег реиса Наима Хаџиабдића, погођена спаваћа соба реиса Селимоског а рањен је и секретар Ријасета Мухарем Омердић. Након ове опомене уследио је „политички“ позив да се формира нова ИЗ БиХ.
Случајно или не, али тек док је у Загребу обележавана годишњица НДХ, 12. априла 1993. године потписан је документ којим је иницирано „другачије одређење вјерске организираности Босанских Муслимана“. Овај акт, поред тадашњег тузланског муфтије Хусеина Kавазовића, потписали су имам загребачке џамије Мустафа Церић, члан сабора ИЗ Хилмо Неимарлија, предсједник Сабора ИЗ Хрватске и Словеније и бивши сарадник Службе државне безбједности СФРЈ Салем Шабић, предсједник одбора ИЗ Тешањ Ирфан Љеваковић, предсједник сабора ИЗ Мустафа Пличанић, члан Мешихата ИЗ Хрватске и Словеније Ахмед Икановић, те имами Ахмед Смајић и Адем Хаџић.
„Животна ситуација Босанских Муслимана темељно је измијењена са пропашћу идеолошко-политичког и државотворног система СФРЈ, обновом пуне независности БиХ и, нарочито, бруталном српско-црногорском агресијом на БиХ. Босански Муслимани су сада у ситуацији истовременог додиривања крајности слободе и ужасног страдања“, пише у документу којим се, свим органима, тијелима и новоформираним одборима у ИЗ налаже да у организацији са муфтијствима, одборима ИЗ и представницима исламских институција организују Обновитељски сабор ИЗ БиХ. Био је то проглас за провођење пуча у ИЗ.

ПУЧ У ОПКОЉЕНОМ САРАЈЕВУ Петнаест дана након потписивања споменутог акта у опкољеном Сарајеву, 28. априла 1993, одржан је такозвани Обновитељски сабор ИЗ БиХ, који је преузео врховну власт у ИЗ БиХ, донио декларацију, уставну одлуку ИЗ БиХ, одлуку о преузимању просторија, служби и новца Ријасета и Мешихата ИЗ у Сарајеву. Изабран је и наибу реис Мустафа еф. Церић, његов замјеник Исмет Спахић и предсједник тог сабора Јусуф Жига, професор марксизма на Медицинском факултету у Сарајеву.
Пучем и рушењем ИЗ Југославије уништени су стогодишње искуство и традиција уједињавања муслимана различитих нација на територији бивше Југославије. Свргнуће легитимног и легалног реиса Селимоског био је чин „пуча“ организован од муслимана окупљених око Алије Изетбеговића, Младих Муслимана и СДА.
Протекло вријеме је показало да ни данашња Исламска заједница у Босни и Херцеговини не може да превазиђе посљедице овог бруталног „револуционарног етатизма“. Селимоски никада није прихватио ову одлуку нити поднио оставку на функцију реиса. Али сарајевски судови радили су свој део посла. Селимоском је забрањено располагање готовим новцем и девизама ИЗ, располагање средствима и девизама с рачуна отворених код Kредитне банке ДД Сарајево, коришћење службених просторија ИЗ.

ЧИЈИ ЈЕ НОВАЦ? Залуд је Селимоски објашњавао да тзв. Обновитељски сабор ИЗ БиХ заправо чини група од 30 људи који су користећи блокаду града силом преузели функције, те материјална и финансијска средства (од четири до пет милиона долара и два до три милиона њемачких марака) нису њихово већ власништво свих муслимана бивше Југославије.
У књизи „Балкан блуз“ Сузане Шачић и Медина Делалића, бивши реис тврди: „У Сарајеву су ме покушали убити“, указујући на крваве руке СДА и Алије Изетбеговића. Није реис усамљен у познавању истине. Многи муслимани би данас могли да посведоче како су уморени и убијени њихови ближњи само зато што нису били по вољи Великог. Неки ће муслиман једном отворити душу и испричати како је организован масакр на Тузланској капији.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *