ОБЕЋАЊЕ ЛУДОМ РАДОВАЊЕ

Недавни почетак дуго ишчекиване Фазе 2, коју је италијански премијер Ђузепе Конте средином априла свечано најавио, потврдио је конфузију: скоро нико није схватио шта премијер и његов специјални тим комуниколога, вирусолога и инфектолога у овој новој етапи борбе са злим вирусом допуштају, а шта не

После два месеца строгог кућног затвора, исцрпљени и сабласно бледи, становници Милана су 4. маја весело похрлили на улице, кренули у паркове, а многи су отишли да уживају на мајском сунцу испред неког од популарних локала дуж живописних миланских канала Навиљи у центру града који су због „покретања посустале економије“ отворени, али само за сервис take away. Био је то почетак дуго ишчекиване Фазе 2, коју је италијански премијер Ђузепе Конте средином априла свечано најавио, али је и овога пута био прилично конфузан, тако да скоро нико није схватио шта он и његов специјални тим комуниколога, вирусолога и инфектолога у овој новој етапи борбе са злим вирусом допуштају, а шта не. Многи су тог дана на својој кожи осетили шта тачно значи садистичко иживљавање неспособне државне бирократије када су на лицу места били кажњени зато што су, док су пили пиво и јели парче пице, спустили заштитну маску испод браде. И аутор овог текста је тог 4. маја ухваћен у „тешком кривичном делу непоштовања владиних мера забране јавног окупљања“, и то зато што је с две пријатељице седео на клупи у парку и пио кафу из пластичне чаше из оближњег кафића. Одмах нас је ухватила локална полицијска патрола и, као последње криминалце, легитимисала и казнила са по 400 евра због „кршења владиних мера заштите од вируса корона“.

[restrict]

МИНИСТАРСТВО ЗА КОНТРОЛУ ЉУБАВИ Иначе, премијер Ђузепе Конте је после неславне миланске епизоде Прославе дана слободе објавио нови, ваљда 19. по реду, декрет о понашању грађана за време епидемије и тек сада заиста никоме ништа није јасно! Наиме, Конте допушта да се посећују рођаци, и то чак до шестог колена. Али је у Фази 2 изричито забрањено посећивати пријатеље, док је дозвољено, цитирамо: „Виђање са особама са којима смо у стабилној емотивној вези“? Шта то тачно значи, вероватно није јасно ни Контеу, а још мање Року Казалину, његовом специјалном саветнику за медије и гласноговорнику, који се у својој биографији може подичити једино успешним учешћем 2000. године у првом италијанском ријалитију „Велики брат“, али и по беспрекорно извајаном телу (изјавио је да четири сата дневно проводи у теретани коју је специјално опремио у својој римској резиденцији). Иначе, ова сива еминенција италијанског премијера је декларисани хомосексуалац, а многи га због наводне везе с премијером Контеом, који је званично разведен, називају италијанском Првом дамом. На новинарско питање ко ће и како утврђивати степен емотивне везе с неким код кога, на пример, одлазимо на ручак или вечеру, Конте је адвокатски хладно одговорио да постоје формулари на сајту Министарства унутрашњих послова које пре одласка у посету веренику или вереници треба одштампати и попунити. У случају да оно што сте написали и потписали није тачно, а за то се увек могу наћи савесни и озбиљни грађани који ће сведочити да лажете, следи вам казна од неколико хиљада евра због обмањивања државе. Многи су се том приликом нашалили и на Контеовој ФБ страници упитали га шта треба раде они „заузети“ који желе да се виде са љубавницом или љубавником. Кренуле су бројне шале и вицеви на ту тему, премијер није дао никакав конкретан одговор, али је све више оних којима је оваква хаотична ситуација с неспособним политичарима и слуђеним премијером досадила. Из простог разлога што су им новчаници празни и што су гладни.

ДРЖАВА – ТО САМ ЈА Осим тога, премијеру Контеу многи замерају управо на термину који учестало користи – Ја допуштам, а који поприлично асоцира на речник Луја XIV и тотални апсолутизам. Поготово што је Краљ Сунце био, бар у она давна времена, од Бога дан да влада Француском, а Ђузепе Конте у 21. веку никада није ни изашао на изборе већ је, што ни за кога у Италији више није тајна, декретом председника Серђа Матареле постављен на чело на брзину склепане црвено-жуте коалиције, по директиви из Брисела, како би се спречили слободни избори и онемогућила сигурна победа Матеа Салвинија и његове Лиге.
За контроверзног премијера у Фази 2 сигурно почињу и озбиљни проблеми јер се многи грађани, после два месеца тоталне изолације од нормалног живота, оправдано питају шта је то влада урадила док су они били изоловани као губавци између своја четири зида. Влада је Фазу 1 модерно назвала lockdown, ваљда зато што овај страни термин „безболније звучи“ пошто Италијани махом не знају енглески језик, тако да у почетку нису ни разумели каква их трагедија у ствари чека.
Укратко – за два месеца није урађено ништа, с обзиром на то да званични резултати Италијанске цивилне заштите, које сви с великом дозом наде овде свакодневно ишчекујемо у 18 часова, за јуче, 8. мај, показују управо супротно: опет имамо нових 243 мртвих и 1.327 заражених, док је апсолутни италијански рекордер у овој тужној статистици болести и смрти од пре недељу дана постао град Милано с 21.094 заражених. Грађанима је доста да их власти третирају као ретардирану децу или, тачније, као поданике који без поговора морају да извршавају наређена и буду у складу с апсурдним и неразумљивим декретима. „Грађани ће поштовати правила ако су она заснована на здравом разуму и основним постулатима логике. Доста је лажи и превара“, изјавио је власник чувеног миланског ресторана „Изола деи Сапори“ приликом недавног протеста угоститеља на коме је око 1.000 окупљених људи тражило од владе дозволу за нормалан рад, али и новчану надокнаду за два месеца забране пословања. И многи обични грађани више ништа не верују званичним владиним саопштењима, а поготово они чији су банковни рачуни на нули и који више немају новца ни за основне потребе, као што су плаћање рачуна, кирија, чак ни за храну.
Премијер Конте обећао је брда и долине свима који су били принуђени да због ванредних мера безбедности затворе своје кафиће, ресторане, али и занатлијске радње и продавнице које се не баве продајом прехрамбених производа, али у протекла два месеца, од када траје lockdown, нико још није добио ни евро. Тренутно је око 14 милиона људи буквално на просјачком штапу, а ако се томе дода и око 6 милиона социјалних случајева пре „корона кризе“, у питању је трећина становништва. Неко се сналази тако што му новац позајмљују рођаци и пријатељи, док остали стају у ред пред јавним кухињама католичке хуманитарне организације „Каритас“, која је у протеклих месец дана у Милану забележила пораст нових корисника од 140 процената. У реду за ручак и основни пакет хигијенско-прехрамбених артикала сада више не чекају само бескућници и белосветска мигрантска сиротиња већ, нажалост, и донедавно италијанска средња класа, па и многи млади адвокати и архитекте који иза себе немају добростојеће породице да их финансијски подрже у време „корона кризе“.

БИТНА ЈЕ ДОБРА ВОЉА Овдашњи евроентузијасти, поготово они из редова Демократске партије (ПД), нису се много забринули због сложене ситуације и бројних скандала, него су сви жељно ишчекивали резултате већ четвртих по реду преговора Еврогрупе (министара финансија 19 ЕУ чланица), односно европску помоћ у свежем новцу, будући да је италијански премијер Ђузепе Конте још 6. априла обећао огромне паре од Европе (око 750 милијарди евра) и то пре свега за покретање посустале економије која је пред колапсом пошто већина фабрика и фирми из безбедносних разлога, услед пандемије, већ два месеца не ради.
Ако ништа друго, последња видео-конференција бар није завршена тешком свађом и псовкама и званично је постигнут какав-такав договор око фамозног МЕС-а (Европски механизам о стабилности), за који италијанска опозиција већ месецима упозорава да је у питању тешка превара и дужничко ропство које води трагичном грчком сценарију. Председник Еврогрупе Марио Сентено, Португалац који се налази на челу овог ЕУ тела, свечано је изјавио да је одобрена позајмица у износу од два процента државног БДП-а и то с врло повољним каматама и на дужи рок отплате (највише до 10 година) свим ЕУ чланицама које су погођене „корона кризом“.
Али како су информације о овом „састанку над састанцима“ врло штуре, нико још увек не зна да ли је са италијанске стране ико ишта потписао, а још мање шта је потписао. Укратко – Италији је одобрено 36 милијарди евра кредита којим ће моћи да санира искључиво свој посустали здравствени систем, који је добрим делом био урушен због од Брисела наметнутих мера штедње, које је техничка влада бриселског човека Марија Монтија до танчина послушно спровела.
Следећа седница Еврогрупе заказана је за 15. мај, али ће се главна дебата водити на специјалној седници ЕЦОФИН-а (Савета за економска и финансијска питања око прорачуна земаља ЕУ). Званична саопштења с последњег састанка била су више него професионално формална, а могла би се укратко свести на пука обећања, и то у кондиционалу: ми ћемо настојати да Италији у овом тешком тренутку помогнемо, бићемо солидарни и хумани. „Економски опоравак свих земаља погођених пандемијом биће реализован и са наше европске стране постоји добра воља да помогнемо и да се оживе све посустале економије“, изјавио је у завршној речи Валдис Домбровскис, потпредседник Европске комисије.
Ако је Европа овога пута бар понудила добру вољу да помогне, треба њене функционере ипак подсетити да је чврста воља довољна и да неко можда из очаја скочи с врха солитера, али да му за спремање доброг ручка треба ипак и пун фрижидер.

[/restrict]

КАД ФОФО ДЕЛИ ПРАВДУ

Још већи народни бес изазвала је вест да је Алфонсо Бонафеде, Контеов министар правде, такође хитним специјалним владиним декретом (дакле, без обавезне демократске процедуре у парламенту) услед епидемије вируса корона пустио из италијанских затвора 357 мафијашких босова наводно зато што су били заражени короном, а затворске болничке структуре неадекватне да их сместе и лече, тако да су упућени на „кућно лечење“. У питању су шефови сицилијанских и калабријских кланова за којима је полиција годинама трагала, а који су били осуђени на доживотни затвор под строгим режимом званим 41-бис. Неки од њих су чак и директно умешани у убиство сицилијанских судија Фалконеа и Борселина, серију терористичких мафијашких бомбашких напада на државу раних 1990-их, али и за стравично убиство 13-годишњег сина једног од сведока сарадника италијанске Антимафије (специјалне јединице за борбу против мафије) чији леш никад није пронађен, с обзиром на то да је тело несрећног дечака растопљено у киселини.
Није никакво чудо што се испоставило да већина ових окорелих криминалаца није била болесна од короне и да је уместо у кућни затвор одмах отишла на неко непознато и сигурно место. Стога су разумљиви захтеви италијанске опозиције да министар Бонафеде због овог „гафа“ одмах поднесе оставку, али је премијер Конте изјавио да то не долази у обзир и да ће се цео случај испитати, те опет издао нови декрет, помпезно назван „Похватај поново мафијаше“. Познато је само да се у мафијашким круговима у Палерму већ данима слави, а да је Пасквале де Филипо, један од сведока сарадника Антимафије, озбиљно забринут за свој живот. „Ја сам био мафијаш, члан чувеног клана Казалезе и добро их познајем. Због издаје сам осуђен на смрт и сада је само питање дана када ће ме стрефити метак. Они не заборављају и не опраштају.“
Иначе, Алфонсо Бонафеде је пре него што је постао министар правде био годинама незапослени дипломирани правник који је за живот зарађивао радећи као диск-џокеј у дискотеци „Екстази“ у родном градићу Мацара дел Вало, на крајњем југу Сицилије, 200 км од туниске обале. Без обзира на наглу професионалну каријеру, министра његови блиски пријатељи и рођаци и даље зову Фофо. Али за многе Италијане је велика енигма ко су у ствари ти његови блиски пријатељи?!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *