БИСКУПСКИ „СВЕТИ“ ЗЛОЧИНИ И „СВЕТЕ“ ЛАЖИ

ПОВОДОМ НЕДАВНЕ БЛАЈБУРШКЕ МИСЕ У САРАЈЕВУ

Из проповеди кардинала Пуљића могло се закључити да ће у предстојећем времену Римокатоличка црква приступити тихој поступној сакрализацији не само хрватских војника страдалих у Блајбургу него и свих војника Независне Државе Хрватске који су се у Другом светском рату, придржавајући се усташких начела, борили против источне, православне „херезе“, Јевреја, комунизма

Oвогодишње мисно (молитвено) сећање на хрватске жртве страдале крајем Другог светског рата, одржано 16. маја у условима које је наметнула пандемија вируса корона, изазвало је велику пажњу шире јавности, већу него раније. Иза помена блајбуршких жртава претходних година стајала је званично или незванично хрватска држава и у неку руку, изигравајући извесну пасивност, Аустрија на чијој територији су блајбуршке масовне гробнице. Mисе су служене хрватским војницима који су напојени верским фанатизмом и нацистичком идеологијом током Другог светског рата починили велике злочине. Ове године, поред Блајбурга, служени су помени на још два места, на загребачком Мирогоју, и у још једној, држави, Босни и Херцеговини, у римокатоличкој катедрали Срца Исусова у Сарајеву. Сарајевски помен, а посебно беседа узоритог кардинала врхбосанског Винка Пуљића изазвала је српска негодовања, покренула болна страшна сећања. Сарајлије муслиманске вероисповести чак су у време мисе демонстрирали испред катедрале, носећи за ту прилику припремљена антифашистичка обележја, певајући антифашистичке песме партизанске војске у којој, бар у првим и кључним годинама антифашистичке борбе, њихових предака готово да и није било.
Кардинал Пуљић није се обазирао на српске приговоре, али ни на муслиманске антифашистичке протесте. Поред Хрватског сабора, који је био покровитељ овогодишњих блајбуршких манифестација, иза мисе у сарајевској катедрали стала је Римокатоличка црква па и Католичка црква у Хрвата. Намеру да се служи сарајевска блајбуршка миса, осмишљену и служену на овај начин, подржао је и апостолски нунције у Босни и Херцеговини, представник папе Франциска, надбискуп Луиђи Пецуто. Стигла је и снажна подршка Хрватске бискупске конференције. На миси су били амбасадор Хрватске у БиХ Иван Саболић, председник Федерације БиХ Маринко Чавара и представник Хрватског народног сабора Илија Цвитановић. Амбасадори Сједињених Америчких Држава и Велике Британије, као ни свеприсутни представник међународне заједнице Валентин Инцко, нису се оглашавали, па се може рећи да су дали прећутну подршку кардиналу Пуљићу.
Посебна пажња српске, муслиманске, али и остале јавности била је усмерена на оно што се дешавало у сарајевској катедрали Срца Исусова на обележавању 75. годишњице блајбуршке погибије хрватске војске. Ослушкивале су се поруке директно речене или мало прикривене у проповеди кардинала Пуљића. Из његове проповеди могло се закључити да ће у предстојећем времену Римокатоличка црква приступити тихој поступној сакрализацији не само хрватских војника страдалих у Блајбургу него и свих војника Независне Државе Хрватске који су се у Другом светском рату, придржавајући се усташких начела, борили против источне, православне „херезе“, Јевреја, комунизма. Та начела била су блиска начелима на којима је Хитлер градио нову Европу, а које је подржавала и Римокатоличка црква. У држави за коју су се они борили није било места за оне који нису Хрвати и који не исповедају једино спасавајућу римокатоличку веру.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar
    Душан Буковић

    Не упуштајући се ни у какве коментаре, констатовали бисмо, да је проф. др Лазо М. Костић објавио чланак у „Американском Србобрану“ у току 1977. године о „Жртвама Блајбурга“ , који гласи…

    Л. М. КОСТИЋ: ЖРТВЕ БЛАЈБУРГА – КОЛИКО ЈЕ УБИЈЕНО ХРВАТА КОД БЛАЈБУРГА

    Читам стално о побијеној хрватској војсци у Словенији 1945. Хрватске емигрантске новине стално пишу о томе и износе баснословне цифре. Говоре о 150 и више хиљада убијених Хрвата. Ја сам то увек примио са скепском (као што сам тврдио да није приликом бомбардовања Београда од Немаца 1941. погинуло више од 5 хиљада душа). Ја сам статистичар (мада не у главном занимању) и од свих статистичких феномена највише ме интересовало установљење не могућности изнетих цифара. И кад сам на Економско-комерционалној високој школи у Београду предавао студентима Статистичку методологију, увек сам истицао да ће њихов главни задатак бити да установе колико су верни и колико могу бити тачни презентирани бројеви. Ја сам се такорећи у томе усавршио. И многе сам податке, и наше и стране, одбацио каткад а лимине као немогуће.

    То је био и случај са губицима Хрвата код Блајбурга. Али нисам хтео да о томе пишем, док не добијем поузданије податке.

    Сад су дошли и они, и то од никога мањег него од Милована Ђиласа који је био сасвим близак онима који су та убијства наредили и извршили (иако он кобајаги не зна ко је то наредио).
    Милован Ђилас сведочи да су југословенски комунисти поубијали све оне националне Југословене, који су им, маја 1945. године, предали Енглези: „…И неке од ових група продрле су до Британаца у Аустрији, који су их предали нама. Сви су поубијани осим жена и омладине до 18 година старости… Колико је било ту жртава? Верујем да то нико тачно не зна или да ће икада знати. Према ономе што сам ја узгред слушао од званичних лица која су се бавила тиме број је прешао 20.000 иако сигурно мора бити испод 30.000, укључујући све три наведене групе“ (стр. 449).

    Он то пише у III књизи својих мемоара која је изашла ове године на енглеском под насловом „Ратно доба“. И ја то преносим из минхенске „ИСКРЕ“ која је у броју од 1. Септембра 1977 донела опширан приказ те књиге. Он број свих убијених бораца из Југославије предатих комунистичким џелатима цени на 20 до 30 хиљада. То су били не само Хрвати, већ и Срби (углавном из Црне Горе) и Словенци.

    Према томе је Xрвата могло бити највише 15 хиљада, свакако никако не више од 20 xиљада. Онолико колико су Хрвати побили Срба за само један дан у њиховој злочиначкој држави.
    И Хрвати су убијали жене и децу, убијали су на најсвирепији начин, што је много обелодањено, а још више чека да се обелодани.

    Овде су убијени војници противничке војске, државе која је савезницима навестила рат. Они нису смели бити убијени, али још мање смели очекивати спас од Енглеза и њихових Савезника. Ако су их комунисти побили, они нису то смели учинити без сагласности „врховног команданта маршала
    Јосипа Броза Тита“.

    А он је Хрват, а не Србин, и све је то изведено на хрватски начин ( Види: Л. М. Костић, Жртве Блајбурга – Колико је убијено Хрвата код Блајбурга, „Американски Србобран – The American Srbobran”, December 9, 1977, Pittsburgh, Pa. U.S.A.).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *