Зечевизија – Џаба им паре, немају решење

Сведоци смо моралног и сваког другог краха Европске уније. Општа пометња поводом пандемије анулирала је преко ноћи њене темељне принципе, а чланице су, уместо солидарности, стале да се отимају око кинеске помоћи!

У знаку знаку короне телевизија се још једном потврдила као водећа политичка сила нашег доба, нарочито откад је свакодневни брифинг на државном нивоу избио на прво место друштвене агенде. По природи ствари та агенда подразумева трауматичне моменте, али и прворазредне политичке сензације, попут скорашње изјаве председника Србије да не постоји европска солидарност, која је бајка на папиру, те да нам преостаје само Кина и то не за утеху него на нашу срећу. По својим последицама била је то најважнија политичка изјава врха наше државе у последњих неколико година. Скоро месец дана од тада све што се догађало око нас само је потврђивало њену тежину: сведоци смо моралног и сваког другог краха Европске уније. Општа пометња поводом пандемије анулирала је преко ноћи њене темељне принципе, а чланице су, уместо солидарности, стале да се отимају око кинеске помоћи! (Па су послужили за пример башибозуку у Подгорици који је сличним, поганим језиком, стао да оптужује Србију за тобожње отимање неких непостојећих њихових респиратора, a онда направио невиђен, глупави непочин. Вид’ла жаба…)
Настао је мук. Онда тихо мрмљање у редовима еврофанатика, затим и шире, с обзиром на то да се на овај начин политички врх Србије никада није обраћао недодирљивом Берлину и увредљивом Бриселу. Вучић није рекао ништа што већ нисмо знали, али је за ову прилику изоставио сваку сервилност. Шта га је навело да барем једном преломи (у јавном обраћању), још се не зна, али је пандемијом узнемирена и препаднута, а отужном балетском свитом улагивања Европској унији до сржи огорчена већинска Србија доживела његове речи као мелем на рану. После нарочите тишине, којој се радовало свако поштено срце у Србији, узела је реч премијерка, а оно што је изговорила само је појачало ионако горак утисак: „Европска унија понудила помоћ Србији у борби против вируса корона, али у овом тренутку не може да је пружи.“ Овај тип конструкта из антидрама Јонеска или Адамова погађа управо захваљујући апсурду на коме се оснива, као што је био и онај Сема Фабриција, иначе ЕУ мирођије у свакој локалној друштвеној чорби, који није издржао да се не прослави следећим демантијем: „Није тачно да је Србији онемогућено да купује опрему у Унији. Није реч о забрани већ о државној контроли извоза.“ Није шија него врат, грохотом би се на ово смејала цела Србија да тренутак није дубоко забрињавајући и да (ни)је време за шалу. Ето то је било буквално све што је после Вучићеве изјаве имала да каже Европска унија о којој слушамо бајке већ више од пола века базања око Голеш планине и разних отварања те одлагања поглавља наше мучне „мапе пута“ у бољи живот. А онда се догодио потпуни суноврат: сада се Европска унија гура да плати (богами и плаћа) трошкове превоза помоћи из Кине, исти Фабрици на Сурчину дочекује кинеске авионе помоћи а све ово се назива „поруком солидарности и заједништва“. Морее… Алал им те паре и боље да су ћутали.
Ефекат трежњења од тешког мамурлука трајао је док се ту гурала и Јоксимовићева с покушајима правдања ЕУ, као да је она опуномоћена њихова министарка у Србији, а не обрнуто, те организовала некакве видео-конференције о помоћи, уместо помоћи саме. На питање „шта рећи?“ огласио се, међутим, Емир Кустурица својим блогом у „Искри“, откривши да се ради о нечем много озбиљнијем него што је ноторна себичност наших ментора: „То је била цивилизација за коју се чинило да може све, а сада смо свједоци да не може ништа“, написао је Кустурица. „У свијету гдје је реалност профана, спектакл сакралан, гдје научници немају своје мјесто, бићемо кажњени смрћу, јер нисмо имали снаге да раније схватимо да богатство не може све, а вјеровали смо у ту лаж. Џаба им паре, немају рјешење за сићушног ковида.“
А што се тиче даљинског који сваки час притискамо с надом у блажу вест, Куста пише оно што мислимо да знамо, а треба да чујемо још ко зна колико пута: „Све што бане у ваше куће преко екрана притиском на даљински, из било којег извора дође до вас слика и тон, ви сте им већ добацили конопац који ће вам, на крају, бити добар једино за вјешање. Ви постајете свједок сарадник глобалистичког подземља чији рад, поред осталих, покрива Жижек (Славој, словеначко-мондијалистички постмодерни филозоф са којим овде жестоко полемише Кустурица, прим. Б. З.). Све то у вријеме када је људски неморал услов за успјех, у времену када залази сунце цивилизације којој смо се до јуче дивили. Тада су сви они ваши гости преко екрана само варалице које мамузају мртвог коња из чије лешине излазе модели које код нас копирају старлете, проститутке које су легализовале своју грађевину, политичари који се богате, а на крају из тог свијета долази и вирус корона.“

Један коментар

  1. Joco Petrovic

    Ovaj tekst ima dosta putokaza za sutra mada sa “NJIMA”nilad nisi na 100% siguran.
    Mene kao običnog građanina brine budućnost,jer “NJIMA ILI ONI” nežele i neće olako odustati od svojih ideja koje su isplanirali 1989.
    Voleo bih osim ovog članka da vaš list objavi priču o Saši Popoviću i Lepoj Breni oko prodaje Granda i gde su svoj novac uložili od dobijene zarade.Oni su svoju dobit ostvarili u Srbiji a čujem da sav novac ulažu u Hrvacku u primorje tj. u nepokretnu imovinu.
    To bi bilo dobro da se objavi članak u svim novinams kako bi običan narod počeo da prepoznaje duplo lice patriota koji sve to slično rade u tužnoj državi Miline Crne Gore.
    Svi glume patriote a ustvari obdsecaju male delove PDV..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *