Вирус рата

Напокон знамо да биолошким средствима није могуће водити рат – једино је могуће уништење цивилизације

Биолошки рат као основна стратегија ратовања никада у историји није вођен, и зато нико није у стању да предвиди како би изгледао у стварности. Актуелна пандемија вируса корона показује нам реалнију слику таквог рата него стручни теоријски пројекти ширења заразе или којекакве процене губитака од стране војних штабова приликом решавања постављених супозиција на вежбама. Сада се види да се свеукупни губици не могу прорачунати нити се могу дочарати све страхоте које би уследиле. Ипак, и с површним схватањем опасности, већина војних команданата одавно зна да је биолошко оружје најопасније оружје на свету, много опасније од хемијског, опасније чак и од нуклеарног.

[restrict]

ИСТОРИЈСКА ЛЕКЦИЈА Мало ко се од великих војсковођа и високих команданата усудио да посегне за овом Пандорином кутијом, па и онда када је губио битке и ратове.
Било је у далекој прошлости појава намерног ширења заразе на територији коју контролише противник, али се врло брзо схватило да је такав ратни успех Пирова победа која доноси велика страдања и победнику. Сазнање да се зараза не може контролисати, да не познаје границе, расе и нације, да једнако коси војнике и цивиле, људе у пуној снази као децу и старце, резултирало је међународним споразумом о забрани биолошког оружја, Женевским протоколом из далеке 1925. године.
Нема баш много примера да је оно након тога коришћено. Оптужбе постоје, али их је веома тешко доказати. Постоји оптужба да су САД, поред хемијског, користиле и биолошко оружје током рата у Вијетнаму. Наводно, намерно су убацивали инсекте због уништавања бујне вегетације која је служила као изванредно средство за маскирање и скривање војника Вијетконга. Стоји оптужба да су заражене инсекте користили и приликом сучељавања са Кубом након ракетне кризе, како би вештачки изазвали несташицу хране, глад и незадовољство становништва. Међутим, инсекти су неупоредиво мање опасно биолошко средство у односу на генетске вирусе и патогене бактерије који могу изазвати епидемије, пандемије и масовна страдања.

БИОЛОШКИ АГЕНСИ Без обзира на забрану, велике светске силе су све време тајно производиле биолошке агенсе у војне сврхе. Непрестано их усавршавају како би били што смртоноснији и опаснији. Разлози те незаконите производње су исти – да их противник не надмудри и не стекне пресудну предност. Опасности од противника су прецењиване, а опасности од производње и чувања биолошких средстава потцењиване и занемариване, иако ова истраживања непрестано прате тврдње да је некоме „побегао вирус“ или да је негде намерно подметнут.
У модерним временима нико се није усудио да користи биолошке агенсе ни као помоћно средство у конвенционалном рату, па ипак, све војске на свету поред хемијске и атомске увежбавају и биолошку заштиту.

ДА ЛИ ЈЕ НЕКО ОТВОРИО ПАНДОРИНУ КУТИЈУ? Пандорину кутију у којој су чувани биолошки агенси дуго се нико није усудио да отвори. Тек је појавом хибридног рата који су усавршили Американци све постало могуће. Хибридни рат је комбиновање прљавих и нехуманих метода подмуклог и прикривеног деловања којима се наноси штета противнику. Велике могућности прикривеног деловања и стратегија да је за остварење циљева баш све дозвољено, сигурно деформише умове стратега хибридног рата до нивоа да могу посегнути и за оним што никако не би смели. Потпуни изостанак сваке могућности да за своје одлуке и активности буду оптужени и осуђени може их допунски мотивисати јер методе хибридног рата нису санкционисане међународним законима, а акције које се изводе „никада се нису ни догодиле“.
Да су деформације могуће говори недавна пракса. Имамо непорециве примере артиљеријских дејстава и коришћења експлозивних направа према сопственом становништву, са циљем да се за убијање цивила оптужи противник. Имамо примере коришћења бојних отрова према савезничким војницима и цивилима у Сирији да би се за то оптужио противник. Бојни отров се користио и у Британији, а све указује на то да су га злоупотребили Британци да би оптужили Русе. Више је примера коришћења радиоактивних изотопа према руским дисидентима да би се за то оптужили Руси и дискредитовао руски председник, иако никакви докази нису понуђени. Међутим, то је суштина хибридног рата – лажи и подметања добро су укомпоновани с медијском пропагандом.
Зашто ти и такви мозгови не би посегнули и за биолошким средствима ако својим деформисаним умом закључе да ситуацију могу контролисати, или да ће епидемија остати у ограниченим размерама? Јер, по стратегији хибридног рата, за стварање бомбастичних афера, рушење угледа и кредибилитета противника на међународном плану и његово слабљење у политичком, економском и војном смислу – све је дозвољено.

МЕЂУСОБНЕ ОПТУЖБЕ Најозбиљније сумње да је дошло до злоупотребе биолошког оружја јавиле су се појавом вируса корона. Није незамисливо да су планери хибридне акције могли да потцене кобни вирус и погрешно процене његове ефекте у погледу смртности и снаге ширења заразе. У почетку су га потценили и највећи светски вирусолози и епидемиолози, а затим и читав низ стручњака из великих и моћних држава.
Снимци с пијаце у Вухану снажно су сугерисали да је вирус настао спонтано због чудних кинеских навика у вези с исхраном. Сазнањем да се ширење вируса неће зауставити у Кини јавиле су се и прве сумње да је вирус вештачки, а затим су почеле међусобне оптужбе да је намерно подметнут.
Американци су га одмах назвали „кинески вирус“ уз тврдњу да је направљен у лабораторији баш у Вухану, одакле је пандемија почела. Ми, који смо дуго изложени хибридним акцијама и операцијама водећих држава НАТО-а, пре свега САД и Велике Британије, лакше увиђамо неке законитости њиховог наступа. По правилу, за оно што сами чине, одмах оптуже противника. Редовно је то потпуно неаргументовано, али врло упорно. Тако, чим су оптужили Кинезе, сами су постали сумњиви. Њихове оптужбе при томе нису сасвим јасне – да ли они Кинезе оптужују да су сами намерно заразили свој народ како би заразу пренели другима, или само тврде да им је вирус који су вештачки створили „побегао“ из лабораторије.
Кинези су одмах одговорили, али далеко аргументованије и уверљивије, да су Американци употребили вирус корона као биолошко оружје да би зауставили гигантски кинески економски пројекат „Појас и пут“. Кинеска верзија садржи детаљно објашњење лабораторијског настанка вируса, као и начина његовог подметања преко америчких спортиста који су у октобру прошле године боравили на Светским војничким играма у Вухану. Сем тога, још једна веома битна чињеница баца сумњу на Американце – јак мотив. Американци су испуцали сва могућа средства како би се супротставили кинеској економској експанзији, али ништа од тога није дало очекиване резултате. Наравно да је то могао бити јак разлог да посегну за нечим новим, што би могло ослабити кинеску привреду, ако су проценили да ће епидемија остати у границама Кине и да вирус неће прескочити мора и океане.

ГЛОБАЛНА ДЕПРЕСИЈА И ЗАЈЕДНИЧКИ ИНТЕРЕСИ Тежина трагедије изазване пандемијом и чињеница да баш нико неће бити поштеђен обесмислила је и међусобне оптужбе. Такорећи више није важно ко је крив и да ли је вирус настао спонтано преко слепих мишева на пијаци у Вухану или у лабораторијама за биолошко ратовање. Сада је једино важно како се одбранити и остати жив. Није више само биолошка опасност у питању него и економска која се тек назире. На помолу је највећа светска депресија и економска криза невиђених размера, која ће изазвати нова страдања људи. Црна предвиђања натерала су највеће светске лидере да преко ноћи забораве све спорове и оптужбе, да се ухвате за руке и заједно потраже решење и спас. Овакав сценарио виђали смо само у научнофантастичним филмовима, када изненадна опасност из свемира прети да уништи људску цивилизацију, па највеће светске силе преко ноћи заборављају сва трвења и удружују се у борби против планетарног непријатеља.
Вирус величине једног микрона бацио је Америку на колена. Нико више не мора да објашњава да је биолошки рат бесмислен и да се не може водити. Амерички председник Доналд Трамп, који је жестоко оптуживан да тајно шурује с Русима и да су га Руси довели на власт, у јеку предизборне кампање и борбе за други мандат тражи и прихвата руску помоћ у медицинској опреми. Ову вест заменила је друга, још важнија, о формирању уније САД, Русије и Кине у борби против вируса корона. Планира се политичко, економско и безбедносно савезништво три најмоћније светске силе у борби против заједничког невидљивог непријатеља. На Европску унију, паралисану масовним страдањима, не рачунају као на битан фактор супротстављања пандемији. Она служи само као лош пример шта ће се и њима догодити ако наставе с трвењима и ако заједнички интерес опстанка не издигну изнад себичлука и егоизма.
Народ каже да „свако зло има своје добро“. Добро које може произаћи из овога зла јесте да се свет, уместо на сучељавања и ратове, преоријентише на сарадњу и солидарност. Ово је веома важно због историјског правила да су светске економске кризе претходиле светским ратовима. Сви се слажу с проценом да након короне ништа више неће бити исто, па зашто не поверовати да ново повезивање, разумевање и солидарност могу да спрече будуће сукобе.

СРЕДСТВО ЗА МАСОВНО УНИШТЕЊЕ Друго добро које може произаћи из овога зла јесте да се биолошко оружје као средство ратовања елиминише за сва времена. За то постоје и војни а не само здраворазумски разлози. Њима се не могу остварити постављени циљеви рата.
Вирус корона нам је на суров и драстичан начин демонстрирао да се биолошки агенси не могу сматрати оружјем за рат него средствима за уништење цивилизације. Тренутно смо у обрачуну с једним јединим вирусом чија смртност по процени епидемиолога и није тако висока, па имамо такорећи нерешив проблем. Замислите шта би се десило да на глобално ратиште буду избачени сви до сада познати и непознати (тајни) биолошки агенси. Да поред оних добро познатих, као што су антракс, токсин ботулинума, бруцелоза, вируси енцефалитиса, вируси хеморалгичних грозница (ебола, марбург), куга, туларемија и богиње, међу народ изађу и они вештачки створени, још убојитији и стравичнији, за које нисмо ни чули. Све то је уредно ускладиштено као биолошко оружје које се у одређеним ситуацијама може употребити. Зашто би га иначе војска складиштила и чувала? У војној науци и сада пише да су набројани биолошки агенси узрочници болести, а да агенси заједно са средствима за преношење (живим и неживим) представљају биолошка борбена средства. Време је да се ово избаци из војне науке, јер све док постоје такве теорије, испада да је биолошки рат могуће водити.
Сада је потпуно јасно да од масовне примене биолошког оружја нема адекватне одбране. Дилема је проста – ми или они (ускладиштени вируси). Једино се уништењем биолошког материјала који се сматра оружјем и затварањем биолошких института и лабораторија за војна истраживања могу елиминисати огромне опасности које може да изазове човек. Скоро да и није важно да ли су у питању људска грешка и немарност, сулуде идеје да оно ипак може послужити као оружје, или да га се дочепају терористи. Последице би биле сличне. Чак и ако би преовладао разум и ако елиминишемо биолошке опасности које је човек наметнуо сам себи, као претња остају биолошке опасности што могу настати спонтано и које нам може наметнути сама природа. Зато се биолошка истраживања у цивилне сврхе морају наставити. Ту постоји суштинска разлика – цивилна истраживања се врше ради заштите, а војна истраживања воде уништењу цивилизације.

[/restrict]

Један коментар

  1. Rat je rat. “…амбасадор Кине у Москви Џанг Ханхуј истакао је да се читава прича о COVID-19 тек разоткрива, као и да ће бити изненађења за међународну заједницу. Незамисливо је да би амбасадор Џанг говорио тако без знања Пекинга.”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *