Почетна / Србија / Узимамо ли меру ваздуху?

Узимамо ли меру ваздуху?

Пише Дијана Ивановић

Због чега је прошле недеље, када је кошава у српској престоници дувала 12 м/с, Београд био најзагађенији град на свету?

Један од параметара који према званичној науци највише утиче на загађење ваздуха је ветар. Наравно када дува, ваздух се очисти од загађења, а када не дува, непожељне честице се задржавају. Осим када није тако! Прошле недеље док је кошава у српској престоници дувала 12 м/с, Београд је био најзагађенији град на свету!?
Шта се уопште у ваздуху мери према еколошким стандардима, да ли се мере број и величина честица, односно колико их има у микрограмима по кубном метру, или се мери хемијски састав ваздуха? Ако се мери хемијски састав ваздуха, који хемијски елементи се мере? „Државна мрежа за мониторинг квалитета ваздуха на територији Србије са 40 мерних станица стандардно мери суспендоване честице (мале честице које могу да оштећују дисајне канале) које се налазе у ваздуху као консеквенца сагоревања фосилних горива и прашине од грађевинских активности, и супстанце које произлазе из домаћих правилника хармонизованих с међународним стандардима, пре свега азотна и сумпорна једињења“, каже за „Печат“ Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине. Шта нам значе број и величина честица које се мере ако не знамо њихов комплетан хемијски састав? Ако Агенција мери број честица с одређеном величином, поставља се питање да ли се од честица Сунчевог ветра, поред елемената који на земљу долазе у атомском облику, стварају у хемијској реакцији са постојећим честицама ваздуха молекули већих размера, односно величине оних које се бројчано мере? Је ли увек с великим приливом честица Сунчевог ветра, у чијем саставу су сви хемијски елементи закључно са гвожђем, уређаји за мерење загађености ваздуха показују повећано загађење? Да ли у ваздуху, као што тврди Хелиоцентрична електромагнетна метеорологија, има честица бакра, има ли гвожђа, има ли честица тешких хемијских елемената: олова, јода, цинка, силицијума, или има само онога што се мери? Ако их има, да ли су онда хемијски елементи неопходни за живот и нас и биљака проглашени за загађиваче, јер је систем мерења недовољно прецизан? У једној анализи кишнице, коју је управо Агенција за заштиту животне средине урадила, показало се да у киши има и много других хемијских елемената који се рутински не мере. Ако их има у кишници, што је потврђено, да ли их има и у ваздуху?
„Када се на Сунцу догоди ерупција неког вулкана или короналне рупе, честице Сунчевог ветра продиру кроз магнетно поље Земље и улазе у атмосферу. У атмосфери Земље формирају атмосферску реку која плови по горњим слојевима тропосфере и тако врше дистрибуцију енергије која је еруптована на Сунцу. Атмосферска река има своје магнетно поље које не дозвољава расипање честица. Међутим, када се брзина тока атмосферске реке смањи, тада магнетно поље атмосферске реке не може да задржи честице и оне улазе у доње слојеве атмосфере и под дејством гравитационе силе падају на тло. Честице Сунчевог ветра су различитог хемијског састава.
„Хемијски састав честица Сунчевог ветра зависи од снаге магнетних поља на Сунцу и свака ерупција има посебан хемијски састав. Хемијски састав честица Сунчевог ветра није сталан већ се мења од године до године. Када су магнетна поља на Сунцу снажна, тада се у хемијском саставу налазе тешки хемијски елементи где доминира гвожђе. Уобичајено је да се у Сунчевом ветру нађу честице угљеника, азота и његових оксида, силицијум, магнезијум, сумпор итд. Загађеност ваздуха не одређује само број честица по јединици запремине већ и њихов хемијски састав и електрично оптерећење.
„У зимским месецима долази до појаве високог атмосферског притиска у коме су доминантне негативно поларисане честице (електрони) лаких хемијских елемената које под дејством електричног поља Земље продиру до тла.
„Главну масу биљака чине макроелементи као што су: угљеник, кисеоник, водоник, азот, сумпор, фосфор, калцијум, магнезијум, калијум, натријум и гвожђе. У малим количинама у биљкама се налазе микроелементи као што су: манган, молибден, кобалт, хлор, флуор, јод, силицијум, и цинк. Све су то хемијски елементи Сунчевог ветра који имају велики значај за развој биљног света а њихов недостатак има тешке последице за развој и родност биљака. Падавине честица Сунчевог ветра представљају у суштини природно ђубрење наших поља које зависи од положаја атмосферске реке.
„Велику улогу за биолошке процесе у земљишту и развој биљака има рН вредност кише. Када се погледа хемијска структура честица Сунчевог ветра у току једне календарске године у Србији, добија се сазнање да је наша земља у космичкој расподели природних ресурса светска житница јер има највише слабо киселих киша од Ђурђевдана до Преображења с вредностима рН 5 и рН 6 које су најпогодније за раст житарица. Због природног ’ђубрења’ српски парадаjз који се гаји на отвореном простору мирише. То се лако се може утврдити, треба само помирисати парадаjз увезен из било које друге земље у Европи. Међутим, када се изнад Балкана налази атмосферска река а честице Сунчевог ветра почну да ђубре наша поља, тада званични инструменти показују загађење ваздуха. Срећом, то није фактор ризика по здравље људи већ божански дар Природе“, каже Милан Т. Стеванчевић, ЕХ. Члан Студијске групе 1 Међународног консултативног комитета ИТУ специјализоване агенције Уједињених нација.
Дакле, када бисмо мерили хемијски састав и других честица ваздуха, поред оних које су стандардима прописане, можда бисмо видели да из Термоелектране „Обреновац“, из ауспуха аутомобила или пећи на дрва и угаљ не могу да изађу бакар или гвожђе јер су то хемијски елементи које угаљ не садржи, те који неће настати његовим сагоревањем. Тада би вероватно било јасно да те честице нису земаљског порекла, већ да долазе са Сунца и да не загађују већ хране Земљу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *