Покради ближњег свог

Како је пандемија вируса корона разоткрила морални суноврат Европске уније и САД

Пандемија вируса корона није само заразила и зауставила практично целу планету. У делу света коме стремимо, а који се зове Европска унија, пандемија је истовремено разоткрила огромну несолидарност између чланица ЕУ, али и других земаља Запада. Све то су искусили и грађани Србије на сопственој кожи, јер су када им је било најтеже помоћ могли да добију само од Кине и Русије.

ЕВРОПСКИ „НЕСПОРАЗУМИ“ Европа на почетку пандемије „није желела ни српске паре“, с горчином је тада обзнанио председник Србије, описавши солидарност у Европи као „бајку“. ЕУ је тада забранила чак и извоз медицинских потрепштина ван међа Уније, па су тако државе кандидати за чланство, да невоља буде комплетна, остале без помоћи која живот значи. Свет је био сведок незапамћеног грабежа и ружне отимачине заштитне опреме не само између држава унутар ЕУ него и од стране САД, земаља које су иначе партнери и у НАТО-у.
У Пољској су, на пример, тамошњи државни службеници отели око 23.000 заштитних маски намењених Италији. Иако је требало да „допутују“ у Пизано, маске су „ишчезле“ на пољској царини. „Молим да врате незаконито украдене маске назад у Лацио. Заиста је апсурдно да је више од 23.000 маски ФФП2 које је купила регија Лацио одузето од стране пољске царине“, упозорио је тада власти у Пољској локални комесар италијанске цивилне заштите. У решавање спора укључило се и министарство спољних послова. Из Варшаве је на крају стигла вест да је „неспоразум“ решен; пошиљка наводно „није имала посебну дозволу министра за транспорт ка Италији“, и стога је министарство спољних послова Пољске оптужбе италијанских медија да су Пољаци украли маске окарактерисало као – лажну вест.
Међусобица између Рима и Варшаве није усамљен случај између држава ЕУ. Слично се поновило у Чешкој, где су тамошњи државни органи такође присвојили 680.000 маски у транзиту ка Италији. Поново се дигла медијска и политичка галама, а случај је проглашен „грешком“, јер је део кинеске донације наводно био намењен и Чешкој, а онда је невероватном „игром случаја“ цела пошиљка расподељена чешким болницама уместо италијанским лекарима, иако је на кутијама јасно писало да су намењене Италији, а на то су указивале и налепнице с кинеским и италијанским заставама…

[restrict]

ТРАНСАТЛАНТСКА ОТИМАЧИНА Тако је несолидарност и грабежљивост између дојучерашњих партнера у европској заједници народа показала своје најгоре лице.
У то доба је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен (која се прошле седмице у име ЕУ напокон извинила Италији због несолидарности) пред камерама демонстрирала „како на правилан начин опрати руке“. И ништа више. Отуда и не чуди што истраживања јавног мњења показују да чак 88 одсто Италијана сматра да их је ЕУ током пандемије оставила на цедилу.
Али брутална отимачина је тек уследила када је пандемија ударила на потпуно неспремне Сједињене Америчке Државе; врхунац се догодио када је један од авиона са купљеном заштитном опремом за Француску већ био на писти, спреман да полети ка Паризу, а онда је пилот добио нове координате лета – исту робу су по вишој цени преотели Американци и наредили да се авион преусмери ка САД. Остало је непознато ко је у име САД у последњи час „откупио“ драгоцену опрему, али политичари из Француске се отада жале да „Американци отимају већ купљену робу“ тако што је плате по два или три пута вишој цени и онда преусмере ка САД.
И Немачку је задесила иста судбина када је, на запрепашћење Берлина, заштитна опрема из фабрика 3М у Кини, купљена од стране немачких власти, напрасно завршила у САД. Око 200.000 маски произвођача 3М стигло је некако до Бангкока, али су тамо, уместо да оду пут Берлина, преусмерене у САД. Члан савезног савета Немачке Андреас Гајсел је тада љутито обзнанио да су маске биле „конфисковане“ и да се ту ради о „модерном пиратству“ којим диригује Вашингтон. Маске с високим степеном заштите (ФФП2 ин ФФП3) биле су намењене немачкој полицији. „Ово разумемо као чин гусарства нашег доба. Овако се не поступа са северноатлантским савезницима“, разочарано је рекао Гајсел.
Никоме није донела утеху ни вест да је сличан усуд убрзо задесио и Канаду. Око 10.000 маски које је Отава пазарила у Кини такође је напрасно „преусмерено“ у САД, а кап је прелила чашу када је Вашингтон забранио извоз медицинске опреме у Канаду.
Многи у Канади су тада с доста горчине подсетили на то како су септембра 2001. године Канађани збринули на хиљаде Американаца када авиони, у којима су путовали кући, због терористичких напада нису могли да слете на америчке аеродроме. Двадесет година касније Америка је заборавила своје пријатеље.
Америка је демонстрирала крајњи егоизам и када се разоткрило да је председник САД учествовао у преговорима током којих је покушао да испослује да америчке фармацеутске компаније откупе немачки „CureVac“, предузеће које је тврдило да је близу открића вакцине против вируса ЦОВИД-19.
Покушај преузимања компаније „CureVac“ можда и не би био толико споран да Трамп није тражио да вакцина буде „искључиво за Американце“, што је према писању листа „Велт ам зонтаг“ разгневило немачку канцеларку и јавност.

ДИВЉИ ЗАКОНИ СЛОБОДНОГ ТРЖИШТА Да на тржишту заштитних средстава владају „ненормални услови“ и да ништа не помажу чак ни потписани уговори, потврдио је недавно и председник Србије Александар Вучић. Разоткрио је да произвођачи више не желе да потпишу клаузулу којом им следују пенали уколико уговор прекрше; у случају да после утаначеног посла и потписаног уговора нађу бољег купца – радије (пре)продају робу бољем „понуђачу“, а превареном остаје слаба утеха ако му продавац врати паре.
Од почетка пандемије короне светом харају правила Дивљег запада. Дојучерашњи пријатељи понашају се као канибали према мањим и слабијим државама, што су на својој кожи осетиле и неке минорније државе ЕУ.

ШОФЕРСКЕ МУКЕ Словенију је усред свега овога задесила и смена владе, па је после оставке премијера Марјана Шареца нову владајућу коалицију саставио Јанез Јанша. Јаншина влада је потом кренула у паничну набавку медицинске опреме и при томе упадала из једног у други проблем. Због Јаншине одбојности према свему што мирише на комунизам, његова влада је покушала да тражену робу набави преко посредника, одбијајући да директно замоли за помоћ „комунистичко руководство Кине“.
Набавка опреме је поверена министру одбране и министру привреде. Министар одбране Матеј Тонин убрзо се похвалио да је успео да набави заштитне маске (којих није било на словеначком тржишту) и да је за пошиљку плаћено десет милиона евра. Сви су са зебњом очекивали када ће се камион с маскама појавити на словеначкој граници. После неколико дана неизвесности покуњени Тонин је признао да је „изгубио контакт са шофером“, јер му се он више не јавља на телефон.
После првобитне неверице уследио је бес јавности. Тада у причу ускаче министар привреде Здравко Почивалшек, брзо мења плочу и негира да је ишта било (унапред) плаћено. Медији су убрзо проникнули до дна приче која је све више личила на трилер – испоставило се да су двојица кључних словеначких министара робу наручила преко „посредника“ из Босне и Херцеговине, а тај је у послић укључио још једног јарана. Та двојица су оптуживала један другог – први је тврдио да је другом платио „аванс“, а овај је то негирао речима да је новац одмах вратио и да нема ништа с маскама. Разлике у набавним и продајним ценама биле су велике, па су новинари закључили да су само провизије у том бизнису за босанске предузетнике (а вероватно и словеначке министре) биле тешке више стотина хиљада евра.

ПОРОДИЧНИ ПОСЛОВИ Ни ту није био крај невољама. Највећи посао с државом, вредан 30 милиона евра, успело је да склопи до тада непознато предузеће „Acron“. Задатак? Куповина маски у Кини. Убрзо је, међутим, процурело да је у том предузећу као шефица запослена Јожица Тонин, мајка министра одбране. Сазнало се да је исто предузеће пре тога склопило уносан посао и око снабдевања партије Нова Словенија (НСи), чији је председник Јожичин син – Матеј Тонин.
И док се чекало да стигну „кинеске маске“, кренула је производња домаћих. Али ни ту није ишло све по плану: откривено је да је једна друга домаћа компанија којој је поверен посао вредан 900.000 евра – у власништву блиског рођака министра привреде Здравка Почивалшека. Да брука буде већа, та фирма (која иначе производи доњи веш) израдила је маске од обичног папира за салвете. Као држаче за уши искористила је обичне кухињске гумице (за тегле). Јасно, маске нису имале потребне сертификате, а продаване су становништву по папреним ценама од скоро евра за комад.

ДРЖАВНА ПЉАЧКА И као да све то није било већ превише, на сцену ступа локални тајкун, иначе произвођач апарата за коцкарнице Јоц Печечник. У време када Словенија држи неславни рекорд у региону по броју мртвих од вируса корона у односу на број становника, стиже срећна вест да је Печечник за државу „завршио посао са маскама и набавио седам авиона из Кине“.
Када је стигао први авион, раздрагани министар одбране Матеј Тонин својим мобилним телефоном, наочиглед јавности, слика озареног Јоца Печечника на писти љубљанског аеродрома испред авиона пуног пристигле робе. Весеље није дуго трајало, уследио је шок: ошамућен од толике пажње, у жижи рефлектора свих могућих камера, Печечник на питање новинара како му је успело да у недоба дође до дефицитарне робе, поносно одговара: „Уз помоћ мојих познаника, кинеских милијардера из света коцке који имају добре политичке везе.“ У истом даху се похвалио да је „робу, иначе намењену другим државама, украо“. Док су га сви забезекнуто гледали, истиче: „Украли смо је, буквално.“
Расправа која је потом уследила убрзо је добила неочекиван обрт – анализа докумената о транспорту Печечникове робе раскринкала је нове детаље. Иако је довитљиви предузетник тврдио да „није ништа зарадио“, испоставило се да је „добротвор Печечник“ само за превоз робе из Кине у домовину касирао око два милиона евра, а да је успут кроз разне прикривене трошкове и марже зарадио чак 18 милиона евра!
Опозиција у словеначком парламенту сада захтева оснивање комисије са задатком да истражи позадину набавки медицинске опреме за Словенију. Колумнисти проблематизују дилему је ли „покради ближњег свог“ порука коју Јанез Јанша, који се често позива на Бога и Свето писмо, у име Словеније шаље у свет…

РАТНО ПРОФИТЕРСТВО А то је подсетило и на чињеницу да је председник актуелне словеначке владе био дубоко умешан у трговину оружјем током ратова на тлу некадашње Југославије 1990-их година, када су се оружјем из Словеније, упркос ембаргу, по засољеним ценама снабдевале снаге Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића. Милиони тадашњих немачких марака ишчезли су из словеначке државне касе, па су критичари закључили да се и током „рата против короне“ у Словенији обновило и наставило ратно профитерство.
„Сваки рат има своје оружје. А сваки рат има и своју трговину оружјем“, упозориле су словеначке социјалдемократе (СД) уз плакат на коме су пушка (као симбол шверца 1991) и заштитна маска. Посланици СД обећавају да ће по окончању пандемије разоткрити све прљаве послове садашње владе која се хвали изузетним успесима „у борби против короне“, иако је са око 40 жртава на милион становника далеко гора од свих држава у регији, дакле и од Србије, која је према тој статистици бар три пута у бољем положају од Словеније.
Наведена отимачина медицинских потрепштина и својеврсно ратно профитерство које се размахало откако се епидемија вируса ЦОВИД-19 проширила на Европу и САД у оштрој су супротности с поступањем Кине, Русије и многих других држава које су, и саме погођене пандемијом, солидарно помагале другим народима света. Тако је човечанство у прилици да види ко у најтежој кризи модерног доба представља и брани највише стандарде људских права.

[/restrict] срочный займ на карту займ под птс новосибирсксправедливый займвзять займ у частного лица

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *