ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

ОДЛАЗАК ВЛАДИКЕ МИЛУТИНА

Владика Милутин, епископ ваљевски, преминуо је у Клиничко-болничком центру „Драгиша Мишовић“ у Београду, где се налазио на лечењу од вируса корона. Током столовања епископа Милутина у овој епархији саграђено је и обновљено више храмова, веронаука је у највећем проценту била заступљена у школама, а у време поплава 2014. свештенство епархије несебично је помагало угроженим домаћинствима.
„Источник“ Епархије ваљевске, у специјалној емисији посвећеној свом духовном оцу, подсетио је да је владика Милутин увек био окренут ка Царству Божјем, стојећи на земљи, очима окренут ка Небу. „Његова прва архипастирска проповед изговорена на устоличењу 2006. године била је надахнута непролазном славом Божјом. И четрнаест година касније, његова, испоставиће се нажалост, последња беседа изречена 15. марта 2020. године у Храму Васкрсења Христовог, на почетку епидемије вируса корона у Србији, инспирисана је вечном Божанском љубављу.“

КАПЕТАН НА СЛОБОДИ

После 13 и по година Драган Васиљковић, познатији као капетан Драган, изашао је из затвора Лепоглава у Хрватској, где је одслужио казну на коју је осуђен због наводних ратних злочина у Хрватској. Пре него што је изручен Хрватској ради суђења, капетан Драган је годинама био у екстрадиционим притвору у Аустралији.
У интервјуу за „Новости“ Васиљковић је испричао како је напустио Хрватску: „Чувари су ме пробудили јутрос у зору, у четири сата, рекли да се обучем, дали ми папир да сам слободан, а онда ми везали руке лисицама и утрпали у полицијско возило. Лепо сам их питао има ли грејања у комбију, питао да ли да се обучем боље… Наравно, грејање нису укључили и више од пет сати сам се смрзавао до граничног прелаза Бајаково–Батровци. Ту су ме буквално избацили из марице…“
Био је оснивач и вођа јединице „Книнџе“ или „Црвене беретке“. У време када је тренирао јединице на крајишком Голубићу постао је нека врста народног хероја. Оснивач је и фонда „Капетан Драган“, који је помагао жртвама рата. Хашки трибунал је навео Васиљковића као „учесника у удруженом злочиначком подухвату“ над Хрватима и другим несрбима у одлуци против Милана Мартића.

ЖРТВЕНО ЈАГЊЕ НА ХРАМОВНОЈ ГОРИ?

Синедрион је ове године поднео молбу израелској влади за дозволу да се изврши обред жртвовања Пасхе на привременом олтару, који би био уклоњен одмах након церемоније. То би била прва храмовна служба по обичајима Старог завета после 2.000 година од рушења Соломоновог храма, који је био централно религијско место Јевреја. Портпарол Синедриона рабин Вајс изјавио је да су Јевреји и даље у могућности да принесу пасхалну жртву иако немају високо свештенство. Пре неколико година рабин Јосеф Бергер у ексклузивном интервјуу за „Брејкинг Израел њуз“ напоменуо је да су учињени невероватни напори да се обнови Трећи храм, чак су и сви потребни прибори за услуге спремни.

План економских мера против последица короне

Комплетан програм мера за помоћ привреди Србије погођеној последицама епидемије вируса корона саопштио је у уторак министар финансија Синиша Мали. Пакет мера је вредан 5,1 милијарди евра, а то је, како каже Мали, половина нашег годишњег буџета, или 11 одсто БДП-а, и има два циља: очување запослености и помоћ предузећима која су највише погођена кризом.
Први сет мера махом чини одлагање плаћања доспелих пореских обавеза, уз каснију отплату на рате, најраније од почетка 2021. године.
Други сет мера односи се на директна давања предузећима, исплату помоћи у висини минималне зараде за предузетнике, микро, мала и средња предузећа, односно субвенције 50 одсто минималне зараде великим предузећима, чији су запослени послати на принудни одмор због смањеног обима пословања или потпуне обуставе рада. Под условом да није отпуштено више од 19 одсто запослених.
Циљ трећег сета мера је очување ликвидности привредних субјеката у условима економске кризе очекиване током ванредне ситуације проузроковане пандемијом вируса ЦОВИД-19, као и по њеном окончању, и за то је предвиђен износ од 264 милијарде динара (око 2,2 милијарде евра).
Четврти сет мера се односи на уплату директне помоћи у износу од 100 евра у динарској противвредности свим пунолетним грађанима Републике Србије.
И Народна банка Србије је донела привремене мере у циљу очувања финансијског система и то: застој у отплати (мораторијум) дужницима на отплату кредита, као и обавеза по основу финансијског лизинга, не краћи од 90 дана, или од трајања ванредног стања, за које време банка не обрачунава затезну камату на доспело а неизмирено потраживање и не покреће поступак извршења…

ЗАХАРОВА: ЗЛАТОМ СТЕ ПЛАТИЛИ СВОЈУ ПРОПАСТ

Портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова оштро је одговорила „врло богатим људима који зову МИП и нуде да пошаљу у Лондон приватни авион за своје дете“. На својој фејсбук страници она је објавила поруку једног богатог Руса који живи у Лондону: „Каква цивилизација! У Енглеској поништавају здравствено осигурање! Немају никаквих обавеза. Тест кошта 450 фунти. Хоћемо у Русију, само у Русију“, а затим својим сународницима у Великој Британији предложила да и даље остану у држави која је „стуб цивилизације“.
Написала је да су те људе много година правили будалама за њихов новац. Руси који су одлазили, сматра, „златом су платили своју пропаст, илузију“, уместо да подрже своју земљу.
„Дакле, у многим државама којима сте донели новац, куповали некретнине и градили бизнис, вама су показали врата“, написала је Захарова и додала да се на аеродромима праве редови руских држављана који желе да се врате кући.
У елитним деловима Лондона живе бројни руски олигарси који су износили свој новац из Русије, куповали најлуксузније виле и дворце. Мало ко од њих се одазвао Путиновом апелу да врати свој новац у земљу.
Захарова им је сада поручила: „Молим вас, почните од основе ствари – поштујте своју земљу и њен народ.“

Зеленкасто светло за Скопље и Тирану

У паузи жестоке свађе око „корона обвезница“ и осталих манифестација дубоког нејединства које је ескалирало заједно с пандемијом, лидери чланица Европске уније покушали су прошлог четвртка да демонстрирају своје јединство и коначно су, након вишеструког одлагања и кршења дате речи, одобрили почетак приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом.
Али пословични ђаво се, као и увек, крије у детаљима. Јер иако је шеф ЕУ дипломатије Жозеп Борел честитао Скопљу и Тирани уз тврдњу да „зелено светло за почетак приступних преговора представља добру вест за ове земље… Срећан сам што своју радост могу да поделим са својим западнобалканским пријатељима! Честитам!“, пре ће бити да то светло – које је заменило досадашње црвено на семафору ЕУ интеграција Северне Македоније и Албаније – и није сасвим зелено. Већ је, у најбољем случају, зеленкасто…
Ова разлика у поимању нијанси није ствар уметничког дојма већ је суштинске природе. Ни Скопљу ни Тирани, наиме, овом одлуком Савета Европске уније приступни преговори нису заиста отворени, већ је то остављено за неку неодређену будућност.
„Прве међувладине конференције“ – којима преговори формално започињу – „биће одржане што је пре могуће након што Савет усвоји преговарачке оквире“, наводи се у одлуци, без прецизирања рока у коме Европска комисија треба да формулише преговарачке оквире, и потоњег рока у коме Савет ЕУ треба да их усвоји, што су нужни предуслови за одржавање међувладиних конференција, то јест за почетак преговора о приступању Европској унији.
Штавише, како је открио портал „Политико“ на основу увида у радне документе, у првобитном нацрту одлуке било је наведено да Европска комисија треба да поднесе преговарачке оквире „без одлагања и не после јуна“, али је у усвојеном документу ова одредба изостављена. Више од било чега другог та промена јасно говори у прилог оцени да су Европска унија и њене чланице поново урадилe оно што и иначе раде најбоље – прибегли су бирократском спиновању уместо конкретном потезу који би произвео јасан резултат.
Ова врста успеха, у виду стварања илузије да процес европских интеграција и даљег ширења ЕУ није мртав као што изгледа, Европској унији сада је била потребна како би демонстрирала своје јединство, кредибилитет и ефикасност, у покушају да одржи оно што је још остало од њеног утицаја на Западном Балкану.
Ипак, у ситуацији у којој је четврт века Шенгенског споразума о отвореним границама – као једног од њених најважнијих достигнућа – Европска унија дочекала са својим унутрашњим и спољним границама чврсто затвореним, овај покушај санирања штете отварањем преговора са Северном Македонијом и Албанијом без стварног отварања тих преговора унапред је осуђен на тотални бесмисао.
А Скопљу и Тирани остаје да се задовоље поновљеним уверавањем Брисела да имају европску перспективу. Која је, подсећамо, читавом региону Западног Балкана обећана још 2003. године у Солуну…

3 коментара

  1. “Преосвећени епископ ваљевски Г. Милутин упокојио се након краће болести
    изазване корона вирусом“
    Од које је болести преминуо, не говори се, а наглашава да је “изазвано корона
    вирусом“?!
    Дошао дан да човек умре, и готово: умро човек од старости и, свакако,
    са дијагнозом коју је одавно знао и ко зна колико времена се лечио.
    Још мало па ће сви који буду умрли током ове “пандемије“ , све бити, без
    изузетка, искључиво умрли од – “изазвано“ корона вирусом.
    Свакако, умро је, пре свега, од стреса и притиска који је имао од локалних
    власти због потапања Манастира Ваљевска Грачаница, приморан да
    се са тим сложи , и да прихвати цркву/храм на новој локацији коју је
    Држава изградила.
    Разлог је више и због чињенице да је наш Свети Владика Николај био велики
    добротвор тог манстира, јер је својим средствима изградио/донирао градњу
    манстирске/цеквене куполе.
    Уз Манастир је било и велико гробље, са више стотина покопаних, а сви нису
    ексхумирани, и они су потопљени заједно са Манстиром.
    Није човеку било лако да се носи са тим сазнањем!
    Тим пре, јер је био у Епархији Шабачковаљевској на чијем трону је био Епископ
    Јован Велимировић – брат Владике Николаја Велимировића, потоњим
    /а још и за живота, од народа проглашеним/ СРБским Светитељем.
    Узео Га је Господ Себи, у тренутку када је то за Његову душу било добро,
    добрије, најдобрије, боље, најбоље!
    Бог душу да му прости!
    Вечан му спомен!
    Пошто Његовм опелу и сахрани нико није могао да присуствује и молитвено
    Га испрати, хор младих Му поје – ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ:
    /www.youtube.com/watch?v=b45sFlZfMQs

  2. Vaso Petković

    Bravo Dragane,tako treba komentar pisati sa dosta nepoznatih činjenica koje pokazuju razmjere zle namjere da se potopi manastir.To se isto odnosi na sječu zavjetnog hrasta,kao da se nije mogla korigovati osa puta a hrast da se sačuva kao svetinja i posebna atrakcija.Sada se neuki čude otkud stiže kazna,zaborvljaju da se sa Bogom i svetinjama nije igrati !!

  3. postovani vaso. vi ste u pravu

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *