Почетна / Свет / Пандемија дезинформација

Пандемија дезинформација

Уместо класичних ратова велике силе данас воде оне информативне, психолошке, високотехнолошке и економске, а приче о „27 руских батаљона“ на Балтику само су део информативних кампања

Последице пандемије вируса корона, осим здравствених, економских, политичких, остаће свакако присутне и на војном плану. Не говорећи само о томе да је присуство вируса ЦОВИД-19 откривено у готово свим армијама света, укључујући и највећу америчку базу на Балкану – Бондстил – зараза је несумњиво ушла у многе војне објекте широм планете. Друга је ствар колико су војне власти спремне да о томе јавно говоре, имајући у виду осетљивост ових информација. Не би било згодно да се испостави да нека моћна армија „седи у карантину“ и не може да извршава чак ни своје дневне и рутинске задатке и послове. О учествовању у неким борбеним операцијама да се и не говори. Како је војничка професија уско скопчана с тесном интеракцијом између људи, провођењем скоро читавог дана у непосредној близини једних с другима – што се посебно односи на посаде тенкова, авиона, подморница или свакодневни живот у касарнама – долази се до закључка да пандемија вируса који се лако шири и преноси може значајно утицати на стање борбене готовости војних групација.

„НАЈВЕЋИ“ МАНЕВРИ И НАЈВЕЋА БЛАМАЖА У таквој ситуацији чак и традиционална ривалства и геополитичка попришта – какав је однос НАТО-а и Русије на Балтику – добијају сасвим другачију форму и изазивају страх за живот и здравље. А противник нити је наоружан, нити видљив. Овом темом се прошле недеље позабавио и немачки „Велт“, констатујући да је пандемија наводно ослабила борбену готовост НАТО-а, али да је на Русију много мање утицала. У том контексту не треба заборавити и на одлуку команде Алијансе да откаже раније помпезно најављиване маневре „Заштитник Европе 2020“, који су у медијима називани „највећим после Хладног рата“ и томе слично. Највећа је, изгледа, била само бламажа, јер су се десетине хиљада америчких војника – уместо да импресионирају Европу и „застраше“ Русију – тихо и без много буке вратиле у домовину. Штета која је због тога настала мери се милионима долара, али је најмање финансијска. Догађаји су делимично дали за право критичарима који се годинама подсмевају на рачун НАТО савезника, пребацујући им да су „свилене бубе“ и да се боље сналазе с ајфонима и ноутбуковима, него с пушкама и минобацачима. О форсираним маршевима под пуном ратном опремом и спавању по блатњавим рововима и земуницама да се и не говори.
Наравно да су ове оцене преувеличане, али је само тешка невоља натерала Американце да одустану од дефилеа својих трупа широм (источне) Европе, на пропутовању из немачких лука до непосредних одредишта где је требало да буду одржане војне вежбе. Ово шпартање Европом, које је већ постало традиционално неколико година уназад, овог пролећа је требало да буде посебно масовно, са учешћем преко 40.000 америчких трупа и хиљада комада војне технике, а само за ту сврху је из САД пристигло 20.000 војника. Интернет је био преплављен апокалиптичним снимцима масовних покрета америчке војске европским железницама, али нико није појаснио да су то, заправо, биле трупе које брже-боље одлазе с нашег континента. Тако је, амбициозно замишљена, америчка епизода с демонстрацијом заставе збуњеним грађанима источне Европе – остала само „лепа“ замисао. Цех војнотуристичког пропутовања, наравно, платиће амерички порески обвезници. Али они су на то навикли.

ПРЕЛИВАЊЕ НАРОДНИХ ПАРА У ВОЈНУ ИНДУСТРИЈУ Како пише немачки „Велт“, пандемија короне првенствено се одразила на ниво борбене готовости НАТО снага у региону Балтика. Иако није много заражених војника, ипак је програм војних вежби знатно редукован. Већ из ових уводних реченица види се суштина НАТО схватања „војне доктрине“. Главна сврха постојања Алијансе своди се на одржавање вежби, као да ће њима заиста застрашити противника, у овом случају Русију. Пре ће бити ипак да се „тајна“ ових маневара крије у неким другим циљевима. Пре свега, обезбедити веће војне буџете, не само у Вашингтону већ и у другим НАТО престоницама, а затим њихов велики део прелити у касе произвођача наоружања и војне опреме. А добро се зна која држава је највећи војни фабрикант на свету, мада и мање чланице Алијансе могу у томе да пронађу свој интерес. Јер без оружја и ратне технике нема ни војних маневара – зато њихово често одржавање најбоље поспешује преливање „народних“ средстава у џепове индустријалаца и њихових лобиста.
Други циљ, не мање важан, јесте одржавање сталног војног присуства највеће војне силе света, САД, у Европи. Тако грађани Старог континента имају прилике да виде америчке тенкове, оклопне транспортере и џипове, са све заставама „звезде и пруге“, непосредно на својим улицама. Неко је због тога радостан, неко баш и није, али то не мења суштину – вољно или невољно, сви они хране, или прихрањују, туђу војну силу на свом тлу. Да ли та сила доноси људска права и благостање, или их пак држи у режиму мање-више меке окупације, то ће се тек видети када наиђу нека „тврђа времена“. До тада стране чизме газиће Европом у својству промотора слободе и демократије, као нека врста Холивуда уживо. Војни и политички планери у Вашингтону знају како се ова врста присуства на терену лако конвертује у реалан утицај на дешавања у тим земљама. Па нек проба неко да се побуни.
Осим тога, постоји и значајан геополитички аспект, кроз својеврсно опкољавање Русије, чиме се обуздава велики ривал, и на краћи и средњи рок спречава сарадња Москве са европским центрима. Тешко је, међутим, војно опколити државу која има границу дугачку 36.000 километара, мада НАТО промотори желе то да прикажу управо на такав начин – и као свој велики успех. Не може се, наравно, Русија опколити војним присуством на Балтику, Балкану и у Малој Азији, али се може формирати неки „санитарни кордон“, где грађани ових држава, укључујући и Пољску, на себе преузимају терет одбране „истурених америчких караула“ на руским границама. Пример Турске је у том смислу довољно поучан, као земље која је одлучила да „затражи више“ за своје услуге. Председник Реџеп Тајип Ердоган за сада нема превише успеха у овим наумима, али то не значи да ће од њих одустати.

НАЈОПАСНИЈИ БАТАЉОНИ РАТУЈУ ИЗ ФОТЕЉЕ Међутим, ако су поједине вести лажне, руска војна моћ у балтичком региону је права, поручује „Велт“. Они наводе да руски ракетни системи С-400 и „Искандер“ у Калињинграду, као и крстареће ракете новог типа, дају Русији могућност да затвори „НАТО простор“ и тиме му значајно умањи маневарске могућности. И додају да Москва, ако крене у инвазију на Балтику, може да ангажује 27 батаљона свог Западног војног округа који се налазе у стању високе бојеве готовости. Ове поруке добар су пример како се олако изричу крупне речи – које опет некога могу да уведу у стање забринутости, панике, па и ратне психозе. Пре свега, Москва из Калињинграда не „затвара НАТО простор“, него брани свој сопствени, имајући у виду већ отворене аспирације околних чланица Западне војне алијансе да се овај део територије одвоји од РФ.
Ако и крене у „копнену инвазију“ на Балтик, руска армија засигурно не би то учинила са „27 батаљона“, већ би употребила много веће снаге. На крају крајева, према савременим војним доктринама какве данас примењују глобалне силе, Москва вероватно не би одмах ни користила класичне копнене снаге, јер се данашњи ратови воде на другачији начин. И обично, када се коначно појаве војници у чизмама и у униформама, то значи да је све већ завршено. Велике силе данас воде информативне, психолошке, високотехнолошке и економске ратове, а приче о „27 руских батаљона“ само су део кампање дезинформација и најчешће служе само за пуњење новинских стубаца и програма „озбиљних аналитичких емисија“. Најопаснији батаљони данашњице и њихови војници сада ратују из фотеља својих канцеларија, наоружани компјутерима и специјалним системима комуникација. Могуће је чак да, као одговорни људи, у доба пандемије раде – код куће.

НАТО ЗАБРИНУТ ЗБОГ „ДЕЗИНФОРМАТИВНИХ КАМПАЊА“

За разлику од НАТО-а, Русија маневре у свом Западном војном округу наставља у пређашњем обиму, констатују немачки новинари. Указују и на скандал с наводном изјавом генералног секретара Алијансе Јенса Столтенберга, да ће у мају 2020. НАТО извести своју војску из Литваније. Разлог је пораст броја оболелих војника од вируса корона, а ова мера – када би се десила – утицала би не само на Литванију него и на цео војни савез, па су се многи већ запитали да ли је ова прибалтичка земља остала сама с Москвом која „показује мишиће“. То је био разлог и за подсећање да се Литванија од 2014. осећа као потенцијална мета „агресивне политике“ Русије. И све у том стилу. Када је вест већ добрано узнемирила Литванце и дежурне душебрижнике, објављено је да је ипак била лажна. И одмах је започела следећа фаза обраде: подсећање да у ери пандемије има све више лажних вести, уз неизговорену оптужбу да иза свега стоје Москва и Пекинг. „Велт“ цитира и неименованог НАТО дипломату који упозорава на знатно више „дезинформативних кампања“ усмерених против Западне алијансе на Балтику.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *