Новак Ђоковић и глобална пандемија неслободе

Иако је говорио искључиво у своје име и оградио се да није стручњак, изјаве најбољег српског и светског тенисера изазвале су прави медијски земљотрес, преко ноћи су се нашле на удару бројних критичара у земљи и у свету

Да је којим случајем говорио о томе како верује у постојање ванземаљаца, малих зелених створења из далеког свемира који киднапују Земљане и спроводе експерименте над њима у својим летећим тањирима, сигуран сам да би Новак Ђоковић наишао на више разумевања и подршке у водећим светским медијима него што је то био случај када је прошле недеље проговорио о својим резервама у вези с потенцијалном вакцинацијом од вируса корона. У једном необавезном видео-разговору с неколико тенисера, Ђоковић је изјавио да није за вакцину и како не би волео када би га условљавали да је прими ради могућности путовања и наступања по тениским турнирима. Додао је да верује да је вирус опасан, и да у супротном не би пола света било затворено, али и да постоји нека врста цензуре медицинских стручњака. Истакао је да би волео да постоји више дебата и да се више чују одређене разлике у мишљењима, односно да би било добро и да се прича о подизању природног имунитета.

[restrict]

ПРАВО И СЛОБОДА ДА СЕ МИСЛИ И ГОВОРИ Иако је говорио искључиво у своје име и оградио се да није стручњак, Ђоковићеве изјаве изазвале су прави медијски земљотрес, а светски тенисер број један нашао се, преко ноћи, на удару бројних критичара, како у земљи, тако и у свету. Многи, укључујући ту и водеће домаће епидемиологе, замерили су му, додуше другарско-навијачки и „у рукавицама“, што се меша у ствари у које се не разуме и за које није школован, и препоручили му да убудуће не износи своје мишљење у вези с вакцинама. Било је ту и оних, с крајњих, наизглед непомирљивих полова политичког спектра, који су се привремено ујединили у осуди Ђоковића и непримерено тешким речима га отписали као примитивца који нема појма о чему говори. Исти они који су га до јуче проглашавали најбољим амбасадором Србије, и по друштвеним мрежама га ковали у звезде због милионских донација болницама у Србији и Италији и набавке неопходних респиратора, сада су одједном решили да га неповратно гурну у антиваксерско блато. Замерало му се што своју популарност и видљивост користи на начин који урушава поверење у званичну медицину, а читава афера смештена је у жанр „глупих спортиста који се, уместо да само тапкају и пребацују лоптицу, петљају у ствари које их превазилазе“.
Чини се да је прави тренутак да се одређене појаве рашчлане и потом подвргну анализи. Као прво, треба се подсетити да је, барем на локалном нивоу, поверење у нове, сезонске вакцине (не треба мешати с календаром обавезне вакцинације) на врло ниском нивоу, али не због деловања Новака Ђоковића него пре свега због афере у вези с набавком увозне вакцине за свињски грип из 2009. која се показала као непотребна и чији је највећи део уништен. Та вакцина такође је изазвала бројне случајеве појаве нежељених дејстава који су документовани. Ако бисмо желели да будемо злонамерни, могли бисмо да се присетимо и да су истакнуте улоге у тој афери имали баш неки стручњаци који данас Ђоковићу поручују да гледа своја посла. С друге стране, иако Ђоковић није завршио медицински факултет са специјализацијом из епидемиологије, он се никако не може третирати као потпуни лаик. Ради се, наиме, о једном од физички најбоље припремљених спортиста на свету који улаже огромна средства и бригу у своје здравље и који има приступ најеминентнијим светским лекарима с којима се свакодневно саветује. Али чак и да то није случај, ваљда се подразумева да свако, па и Ђоковић, има неприкосновено право и слободу да наглас размишља и одлучује о томе шта ће чинити или неће чинити са својим телом. Тај апсолутни телесни интегритет, као и право да се одбије лечење, данас је део свих светских конвенција о људским правима и медицинских закона о правима пацијената. Импутира са да Ђоковић својим наводним агитовањем против вакцине против вируса корона угрожава здравље других, јер деловањем на друге умањује потенцијални број вакцинисаних и на тај начин слаби колективни имунитет. Та оптужба никако не стоји, јер Ђоковић ниједног тренутка није делио савете другима већ је говорио искључиво у своје име, и то крајње хипотетички, остављајући простор да своје мишљење промени ако околности буду тако налагале. Чињеница је да је он, као врхунски спортиста и дугогодишњи шампион, узор многима и да има велики утицај на најширу популацију, нарочито на младе, али то је, истовремено, и велика привилегија и велико бреме које свака јавна личност мора да научи да носи. Било би крајње лицемерно очекивати од Ђоковића и других јавних личности да ту своју моћ користе када треба афирмисати одређене позитивне вредности као што је учешће у хуманитарним акцијама, а онда им ставити брњицу када нам се не допада како размишљају и говоре.

ТРАГАЈУЋИ ЗА „ЗАМОРЧИЋИМА“ Уосталом, чини се да сви колективно „правимо ражањ, док је зец још увек у шуми“ јер вакцина против вируса ЦОВИД-19 не постоји, а сва је прилика да неће постојати барем још најмање годину или годину и по дана колико је потребно да се обаве најбржи тестови и провере. Кад смо већ код тестирања безбедности вакцине, недавно се у европској јавности подигла велика бура након изјаве неколико славних фудбалера афричког порекла (Дидије Дрогба и Самјуел Ето) који су се оштро успротивили најавама еминентних француских лекара Камија Лохта и Жан-Пола Миреа да би се тестови за вакцину против короне могли обављати на Црном континенту. Те најаве назвали су дубоко расистичким и упозорили да Африканци не смеју бити коришћени као покусни кунићи за тестирање непроверених лекова великих фармацеутских компанија, што је у прошлости често био случај. Знајући колико западњаци „високо“ вреднују животе и здравље словенских народа, није тешко замислити неки сценарио у коме би, уместо Африке, баш Балкан послужио као алтернативна лабораторија за проверу нове вакцине, а сви ми, због веће генетске сличности са западњацима, као идеални заморчићи за пелцовање. Управо због тога изузетно је значајно развијање капацитета националних стратешких институција које би производиле домаће вакцине, и за обавезну вакцинацију и за сезонске вирусе. Хистеричне и необично агресивне реакције широм света на Ђоковићеву изјаву такође упућују на закључак да је он, вероватно несвесно, ударио у неко глобално осиње гнездо интереса и да је пореметио процесе сондирања, односно „производње пристанка“ који одређене структуре спроводе у светском јавном мњењу.
Према Ђоковићу су ту нарочито сурови британски медији, који одавно имају пик на нашег тенисера (од када је одбио да се натурализује и наступа за Уједињено Краљевство), и који му поручују да може да се поздрави с каријером, првим местом АТП листе и јурењем статуса најтрофејнијег тенисера свих времена, јер ће му због одбијања вакцинисања бити забрањено да путује и учествује на турнирима. Ту већ, lupus in fabula, долазимо до Била Гејтса, оснивача софтверске фирме Мајкрософт и филантропа-милијардера, који је на себе преузео улогу „главног светског вакцинатора“ (Ђуро Билбија), и који отворено упозорава да путовања неће бити могућа уколико се не прими вакцина против короне. Гејтс тренутно, преко своје фондације, финансира изградњу фабрика за чак седам потенцијалних вакцина против овог вируса, од којих планира да изабере две најефектније и најбезбедније за масовну производњу и примену. Гејтсова фондација је иначе највећи приватни финансијер Светске здравствене организације којој покрива нешто преко десет одсто буџета (у питање су милијарде долара), а након што је амерички председник Трамп најавио повлачење САД као главног донатора из СЗО, сва је прилика да ће Гејтсов утицај још више расти, до неслућених размера.
Очигледно да је ова пандемија постала, поред теме миграната, једно од главних поља на коме се води борба и одмеравање снага између глобалиста и суверениста, а људска слобода и право на аутономно мишљење и одлучивање пречесто бивају стигматизовани и жртвовани у име таборског, интересног сврставања, предрасуда и политике двоструких стандарда. У том смислу Новак је својим иступом храбро ишао против струје и на томе му свакако треба честитати и одбранити га од напада недостојних.

СПРЕГА ГЛОБАЛНО УМРЕЖЕНЕ ТЕХОНОЛОГИЈЕ И ПЛАЋЕНЕ „СТРУКЕ“ Да ли је могуће да нико не види сукоб интереса у томе да неко ко пласира уносан и, на крају крајева, потенцијално опасан производ има значајан уплив у међународном телу које треба да регулише механизме за његову примену? То није никаква теорија завере већ званичан податак о финансирању СЗО који се може лако проверити и здраворазумски проценити. Како примећује филозоф и новинар Јово Вукелић, Гејтсова огромна моћ лежи у спрези глобално умрежене дигиталне технологије и плаћене „струке“ коју контролише преко СЗО и због тога му се жури да први пронађе вакцину која ће га додатно обогатити, али и дати му огромну, политичку и економску контролу над највећим делом светске популације. У свакој земљи у којој се налази филијала Мајкрософта постоји и добро обучен и плаћен пи-ар лоби који брине да се о Гејтсу не каже ништа лоше и да се, ако се то већ деси, Гејтс брани из свих оруђа. Занимљиво је да многи, којима боде оче Ђоковићева „нестручност“ у погледу вакцина и њихове примене, не виде ништа спорно у томе да један компјутерски програмер (такође без високе стручне спреме) говори нон-стоп о вакцинама (у које се, по дефиницији, не разуме), организује симулације пандемија, финансира израду вакцина за пандемије које је претходно најавио и, преко Међународног здравственог правилника који доноси СЗО, прописује начин на који ће се те вакцине примењивати и рестриктивне мере које ће их пратити. Дакле, проблем је ако нестручни, али богати и утицајни Ђоковић каже своје мишљење о нечему што се тиче само њега и његовог тела, али није проблем ако подједнако нестручни, а далеко богатији и утицајнији Бил Гејтс има амбиције да понашање и здравље читаве планете уређује према својим наумима, као и потребну моћ да те своје амбиције реализује. Различита виђења улоге Фондације „Бил и Мелинда Гејтс“ у финансирању и реализацији пројекта вакцинације девојчица против папилома вируса, који изазива рак материце, у Индији 2009, када се, неколико месеци након вакцинације много девојчица разболело а њих пет преминуло, показује нам да се, у законском, етичком и стручном смислу, налазимо на врло осетљивом терену и да је веома тешко доћи до праве истине у мору медијских спинова и манипулација.

[/restrict]