Европска будућност Србије

Какве везе пандемија вируса корона има с ЕУ интеграцијама наше земље

Можда је то само жеља. Можда и није ништа више од баналне прогнозе пошто обећање засигурно није. Или је тек нешто што, ето, треба да буде изговорено јер смо тако навикнути, али, богами, почиње то све више да делује и као претња. „Србија иде ка Европској унији и тај правац се не мења“, обавестио нас је шеф ЕУ делегације у Србији Сем Фабрици овог понедељка.

ПРОМЕЊЕНЕ ОКОЛНОСТИ Овакве и њима сличне речи – најаве светле и уз то безбрижне и надасве просперитетне будућности, која ће нам наступити чим је заслужимо тако што ћемо покорно учинити све што се од нас у њено име затражи, чак и када је то супротно нагону за самоодржање какав ваљда поседују и амебе а камоли интелигентна бића – овакве дакле поруке да са т(в)ога пута не скрећемо слушамо још од оног самита у Солуну 2003. године, и ево докле нас је то довело.
Сада, међутим, због вируса после кога више ништа неће бити исто, читава ситуација у којој смо заглављени већ више од 17 година, а амбасадор Фабрици онако лаконски подразумева да у таквом стању треба да останемо и убудуће, мора да буде поново размотрена. Из једноставног разлога што су се околности темељно промениле, при томе с тенденцијом да се у блиској будућности промене још више. Па већ и зато није нормално да се понашамо као да је све исто као што је било.
У најкраћем, кључних питања – такорећи животно значајних, и није ово неоригинално песничко претеривање, погледајте болнице и мртвачнице по Италији, Шпанији, Белгији… – има барем неколико.
Прво: шта ће остати од Европске уније кад све ово прође? Друго: шта ће она моћи да нам понуди? Треће: шта ће нама значити оно што ће она можда имати да нам понуди? И четврто: постоје ли и боље алтернативе?

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *