Почетна / Колумне / Светионик – Најмириснији Бокељ и Дрво чедности

Светионик – Најмириснији Бокељ и Дрво чедности

Дрво чедности: Vitex agnus castus илити конопљика, Фото Н.М.

И те како сам се изненадио – рекао ми је у фризерском огледалу Најмириснији Бокељ док га је мештар шишао – када су ми са Запада први пут наручили етерично уље које спушта ону ствар умјесто да је диже!

Ријетки су они међу нама који фразу по којој паре леже свуда око нас само их треба покупити – доказују у пракси.
Да би паре које леже свуда око нас неко заиста покупио, потребна му је посебна оптика за читање стварности, и образовање. Без образовања онај ко купи паре што леже свуда – зове се или криминалац, или корумпиран чиновник, или пак политичар који држи дизгине и криминалцима и корумпираним чиновницима.
Најмириснији Бокељ до свог богатства није дошао ни криминалом, ни корупцијом, ни уз помоћ политике него технолошком иновацијом на пољу дестиловања медитеранских етеричних уља, за што га је директор фирме у којој је пред крај СФРЈ радио, хтио да награди тек једном мјесечном платом.
Најмириснији Бокељ се на ту понуду грохотом насмијао, отишао и осамосталио се, и у властитом постројењу за производњу етеричних уља почео да примјењује иновацију до које је дошао зналачким ишчитавањем стварности.
Најмириснији Бокељ нема нити жељу нити потребу да се помиње именом.
А Најмириснији је Бокељ у овом тексту зато што стално мирише на концентрате етеричних уља добијених ода ловора, лаванде, оригана, рузмарина, руже, кантариона, мајчине душице, пелина, камилице, нане…
Када уђе у фризерску бутигу да се ошиша, више мирише од свих салонских помада. Ваља га замислити као човјека кога вазда прате пчеле и жене.
Жене зато што је Најмириснији Бокељ веома богат, и зато што му афродизијачне тајне неких етеричних уља нису непознате.
За њега раде небројени сакупљачи мирисног смиља и ковиља из цијелог региона. С њим сарађују узгајивачи лаванде, и осталих биљака. Он сарађује пак са највећим европским фармацеутским и козметичким кућама, јер им обезбјеђује производ првокласан, у коме станује есенција чије цвјетове обилазе пчеле. Зато Најмириснији Бокељ вазда има пчелу на реверу – као хералдички симбол.
И тако … срели смо се по ко зна који пут и попричали у фризерској бутиги, на тему етеричних уља – испарљивијих мирисних материја које имају широку примјену. Скоро све што око нас мирише има везе са етеричним уљима: сапуни, шампони, пасте за зубе, дезодоранси, колоњске воде, парфеми…
И те како сам се изненадио – рекао ми је у фризерском огледалу Најмириснији Бокељ док га је мештар шишао – када су ми са Запада први пут наручили етерично уље које спушта ону ствар умјесто да је диже!
Мештар и ја смо подигли обрве! И тако упитали мимиком: Како може бити да неко има тако апсурдно потраживање, да ону ствар спушта умјесто да је диже?!
Онда је Најмириснији – који је на шишање дошао најновијим мерцедесом што га је на поклон добио од такође мирисног албанског, сасвим легалног партнера којега је учинио богатим – казао да постоји Дрво чедности, по Боки посвуда, и широм нашег дијела Медитерана, које се на латинском зове Vitex agnus castus.
Конопљика! – повикао сам, као зналац латинских назива свега медитеранског биља. То је биљка која расте уз потоке, па пак и уз морску обалу на мјестима гдје бар до жарког љета цури неки изворчић.
Браво!, похвалио ме Најмириснији Бокељ, и наставио да казује из фризерске столице како се дестилацијом тоне конопљике у цвату добија тек литар етеричног уља. Пожелио сам у једном тренутку да ми партнери кажу – открио је – ко су купци овог уља, и сазнао да се масовно продаје римокатоличким самостанима, не од јуче, како би дејство конопљике снизило либидо свима фратрима. Уз њихово сазнање и дозволу, разумије се.
Али – додао је овај Бокељ – морао сам да будем довитљив код фактурисања, да се ни на једној граници не појави прокажена ријеч конопља, него само латински назив ове љековите врсте: Vitex agnus castus! Литар кошта од хиљаду евра, па навише…
И дуго је Најмириснији Бокељ са пчелама изнад главе у фризерској столици причао о специфичним искуствима са другим иним специфичним уљима, што ме је инспирисало да у мислима скокнем поново до Хиландара.
Доказа немам, али никад не бих рекао да монаси у чај сипају капи тинктуре добијене од конопљике Vitex agnus castus да би се чулно сузбили, да би еротски отупили. Они то, као такође људи од крви и меса но ортодоксни, постижу на суво. Молитвом. Да ли пак и међу многопомињаним владикама Српске православне цркве има потенцијалних муштерија етеричног уља добијеног од биљке Vitex agnus castus ја не знам. Најмириснији Бокељ ми их није потказао.

Програмски формат Светионика јесте да бљеска с управо бококоторске нулте надморске. С једине географије на свијету на којој наш народ и даље живи уз море

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *