Епидемија подметнутог медијског наратива
Са ширењем новог вируса корона по америчким медијима главног тока ширило се и антикинеско расположење које је циљало кинеску државу: „Криза вируса корона открива пукотине на кинеској фасади јединства“, или сасвим орвеловски: „Вирус корона открива кључне недостатке и мало снаге у управљању Кином“
Део Балкана вероватно никада неће престати да верује у свемоћ завера и никада неће престати да сања брзу и лаку зараду. Томе у прилог говори порука коју је аутор ових редова добио прошле недеље. У поруци је било наведено да је Кина остварила чисту добит, од двадесетак милијарди долара, јер је вешто искористила, дакако нимало случајну, појаву новог вируса да намагарчи велике америчке и западноевропске играче на берзи. Којој берзи и које тачно играче, није било наведено.
Будући да помало пратим кинеску политику и економију, није ми било тешко да препознам извор те вести који нема много везе с њеном коначном реинтерпретацијом, и то није ништа чудно. У ери интернета информације и вести круже планетом муњевито, знатно брже од биолошких вируса, мењајући успут чињенична упоришта и значењску супстанцу. Али једно је када такву вест најпре не разуме у потпуности, па је још на друштвеним мрежама погрешно реинтерпретира неки отуђени медијски конзумент склон сензацији. Сасвим је друго када медији главног тока, пре свих они у САД, а које доживљавамо као узоре објективног извештавања, свесно стану у ред продаваца медијске магле, покушавајући да употребе епидемију у туђем дворишту у геополитичке сврхе.
КО ЈЕ ЗАИСТА БОЛЕСТАН? Узмимо за пример угледни „Волстрит џорнал“ који пише: „Кина је прави азијски болесник.“ Поменути наслов одсликава намеру да се Кина, као државни систем, прикаже у светлу битно другачијем него што је наведено у обимним и, зашто не истаћи, ласкавим извештајима Светске здравствене организације који се тичу кинеских напора да се нови вирус сузбије.
Део редакције се успротивио предоченој „политичкој некоректности“ у наслову и тексту, неко је вероватно потегао и медијску етику као аргумент, али то није било довољно. Наслов је штампан, а Кина је затражила извињење које није уследило. Зато је уследило ускраћивање гостопримства тројици новинара поменутог листа. Тај наслов пратило је и наметање фраза у америчким медијима као што је „кинески грип“ или „вирус Вухана“.
Наслови објављивани последњих месеци у „Њујорк тајмсу“ о Кини такође завређују пажњу. Премда кинески медији, попут листа „Чајна дејли“, подсећају да наслове у свим, па и америчким медијима одређује уредништво, а не нужно дописници с терена, „Њујорк тајмс“ је епидемију, како тврди коментатор Филип Џ. Канингем, читаоцима подастро као суштински кинеску ствар од самог почетка. Ево наслова које Канингем наводи: „Да бисте разумели Вухан вирус корона, погледајте епидемиолошки троугао“, или „Зашто је епидемија вируса корона почела у Кини?“.
Иако се тржнице морских плодова у Вухану за сада узимају само као могућа изворишта заразе новим вирусом корона, стереотипи о Кинезима који једу чудне ствари или спинови да Кинези за лечење вируса корона користе рогове бивола и сличне тврдње нису само доживеле експлозију по друштвеним мрежама, попут „вести“ о кинеској медицинско-економској завери која је прослеђена аутору ових редова, већ су продрле на странице најтиражнијих новина и најпосећенијих онлајн-издања. Шта рећи, на пример, о наслову који подражава исти ниподаштавајући контекст: „Како се вирус корона шири, старе кинеске навике одлажу борбу.“ Да не помињемо ничим аргументоване теорије завере да је вирус корона произведен у лабораторији.
Са ширењем новог вируса корона по америчким медијима шири се и антикинеско расположење које циља кинеску државу: „Криза вируса корона открива пукотине на кинеској фасади јединства“, или сасвим орвеловски: „Вирус корона открива кључне недостатке и мало снаге у управљању Кином.“
КИНА ЋЕ СЕ ЗАДУЖИТИ 143,6 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРАФискална политика има предности у поређењу с монетарном политиком зато што може да буде краткорочно усмерена и привремена. Дакле, фискална политика је погоднија и требало би да игра водећу улогу у суочавању с једнократним краткорочним утицајем епидемије – рекао је за лист „Чајна дејли“ Џанг Бин, водећи истраживач тинк-танк организације „Чајна фајнанс“. |
КИНЕСКИ И АМЕРИЧКИ ПАРАДОКС Кинески парадокс овог пролећа садржан је у чињеници да је с новим вирусом, на првој линији глобалне одбране, на најтежи начин суочена кинеска нација, а да вируси, при томе, не познају разлике међу нацијама, иако би се из наслова у америчким медијима дало закључити донекле супротно. Савршено организована акција изолације Вухана и провинције Хубеј, уз велику ефикасност и употребу најмодернијих средстава, није нешто што се очекује од „комунистичке деспотије“.
С друге стране, амерички парадокс је дубљи и по форми и по суштини. Најпре, ту је пад у расизам и ксенофобију изражену кроз медијске извештаје америчких медија усред глобалне претње, уместо инсистирања на професионалном приступу и солидарности. Потом, вреди приметити да се извештаји у америчким медијима, можда први пут, драстично разликују од онога што о епидемији новог вируса корона кажу лекари, односно Светска здравствена организација. Отуда толика полемика на друштвеним мрежама и отуда мутиране вести о заверама, тајним операцијама и програмираности новог вируса.
Посебан проблем представља видно другачији приступ у извештавању западних медија онда када се вирус проширио по осталим државама, пре свих Јапану, Јужној Кореји и Италији. Одједном то више није био кинески проблем, а показало се да статистичке манипулације, примећује Канингем, нису непознаница у демократским земљама, како би се очекивало.
Сличан, али медијски сценарио, погодио је и Србију, у распону од таблоидних наслова о будућих педесетак милиона жртава у свету, до тврдње да нови вирус не представља никакву претњу.
Многи у свету изражавају скепсу управо када је америчка спремност да се суочи са сваким, па и новим вирусом корона. Многи стручњаци тврде да се САД не би носиле тако успешно са обимом епидемије каква је забележена у Вухану, односно провинцији Хубеј, али таква предвиђања нису подстакла уреднике тамошњих најугледнијих новинских и онлајн издања да истраже предочену могућност. Њихова уређивачка пажња била је опседнута стереотипима о Кинезима који шире заразу и лече се бивољим роговима.
Ако је веровати Тедросу Адханому, Етиопљанину и осмом директору Светске здравствене организације, Кина се вирусу супротставила на најефикаснији могући начин. Адханом свакако познаје прескромне могућности афричких држава да се супротставе било којој, па и епидемији новог вируса корона. Још боље Адханом познаје дубине спремности Кине, САД и других земаља да помогну афричком континенту у случају пандемије. Тим пре његове оцене о Кини додатно треба разумети као објективне и искрене.
Мере кинеске владе код куће, међутим, не би биле успешне без великог одзива друштва. Сви смо на снимцима светских телевизија имали прилику да видимо празне станице метроа у вишемилионским кинеским градовима. Апсолутни одзив појединаца одраз је високог нивоа патриотизма који не морамо увек, по балканској навици, мерити етничким одређењима и историјским зађевицама.
Сви слојеви кинеског друштва одазвали су се позиву владе да пажљиво следе упутства за сузбијање ширења вируса. То је друштвена свест и ниво одговорности поступања на којој и Европа и САД Кини могу само да завиде. Наслови које смо поменули имамо право да читамо као део медијске манифестације те зависти.
Uvedeno je vanredno stanje u Srbiji zbog virusa korona. Podržavam imajući u vidu inertnost našeg sveta kada su epidemije u pitanju. Međutim, istovremeno ostaje utisak nedefinisane diskrepance između stanja na terenu u vezi virusa i stepena donete mere. Možda bi u ovaj “mozaik” trebalo ubacici i još ponešto. Odgovor na izbegličku krizu i ponašanje EU i odgovor na (verovatni) plan Zapada prema Srbiji i AV kada je u pitanju “brzo” rešenje pitanja “Kosova”. U narednom periodu, dok traje vanredno stanje, Srbija bi ostala “nedodirljiva”.