Скупо плаћене европске слободе

Како је пропала бајка о солидарности Европске уније и зашто је настрадала Словенија

Да ли је ефикасна влада важна за државу и друштво у целини? И ако јесте – колико је то уистину важно и какве би могле да буду последице лошег владања?
Иако је одговор на прво од ова два питања сасвим сигурно „да“, важност ефикасног деловања у многим друштвима често остаје нејасна због чињенице да су савремене државе организоване тако да релативно добро функционишу и у време безвлашћа, или у тренутку када власт прелази из руку једне у руке следеће владе.

ВЛАДАВИНА (НЕ)СПОСОБНИХ У многим државама Европске уније је честа појава да се владе састављају болно дуго; Италија и Белгија су најпознатији примери. Међутим, чак и тада држава добро функционише. Тај постулат је почео да губи битку у тренутку када је свет задесила криза коју је изазвала пандемија вируса корона. ЦОВИД-19 је открио рањивост многих (неспособних) влада, односно колико је важно да државна управа ефикасно делује.
Док су се после првих недоумица и грешака у Кини, Јужној Кореји, Сингапуру, Тајвану и Хонгконгу власти брзо снашле, у Европи, тачније Европској унији, смртоносни вирус је изазвао, благо речено, хаос. Италија, на чијем северу живе многи Кинези, закаснила је с мерама превенције, па је убрзо била приморана да стави у карантин северне регије, а потом и целу државу. Број заражених и мртвих се брзо повећава, јер Италијани мере своје владе – испрва нису поштовали.

НОВА ВЛАДА СЛОВЕНИЈЕ Баш у то време је њихове источне комшије, Словенце, задесила оставка премијера Марјана Шареца, који је „због све тежег владања са својом мањинском владом“ изнебуха дао оставку, рачунајући да ће тако изнудити превремене изборе на којима би (како су у то време показивала мерења пулса јавног мнења) освојио највише гласова – на рачун својих дотадашњих коалиционих партнера.
Убрзо се показало да се преварио, јер му је комбинаторика пропала. Две омање партије (СМЦ, коју је основао и некада водио донедавни министар спољни Миро Церар, као и пензионерска ДеСУС), којима су анкете показивале „ликвидацију“ на наредним изборима, обрнуле су ћурак, не марећи што тиме издају своје гласаче (којима су на претходним изборима обећале да неће ићи у коалицију са Јаншом) и преко ноћи одлучиле да са опозиционом СДС (коју предводи Јанез Јанша) формирају нову, десничарску коалицију.
Док су текла партијска преигравања око поделе ресора у новој влади, словеначка влада у оставци, још под Шарецовим вођством, обављала је текуће послове. Већина министара је немо посматрала дешавања у Италији где се све више назирала потпуна катастрофа; нису учинили ништа да ефикасније спрече ширење вируса ЦОВИД-19 иако Словенија с Италијом дели границу, која од уласка Словеније у зону Шенгена заправо више не постоји.
Позиве грађана, који су на друштвеним мрежама тражили да влада што пре затвори границу с Италијом и тестира све који на њу стигну како би спречила ширење епидемије у Словенији, власт с премијером у оставци на челу осуђивала је као „паничарење“, убеђујући јавност да „нема места за бригу“. Ускоро се показало да је оставка премијера дошла у зло доба и да је била велика политичка грешка, али било је касно. Држава је остала обезглављена у најсудбоноснијем тренутку.

ЗАКАСНЕЛА РЕАКЦИЈА Највећа грешка је учињена, како сада оцењују епидемиолози, јер влада по окончању зимског распуста (23. фебруара) није издала упутство да сви који су се враћали са скијања у Италији (а којих није било мало!) морају по повратку у Словенију у обавезан карантин. И онда се одвио најгори могући сценарио. Не само да су у Словенију болест унели домаћи туристи који су се у земљу вратили с одмора проведеног у Италији него су у државу и даље надирали италијански туристи, многи бежећи из градова у Ломбардији који су се нашли у карантину. Нико од њих није био тестиран и већина је, и не знајући, заразила многе око себе.
Нулти заражени у Словенији био је пасионирани мотоциклиста који се вратио с путовања по Мароку, преко Италије. Затим је уследио још шокантнији случај – лекар из Метлике, варошице надомак словеначке међе с Хрватском, прећутао је надређенима, када се вратио с одмора на посао у локалну амбуланту – да је био на скијању у Италији. Угрозио је своје колеге и пацијенте, а да све буде још горе, био је задужен и за малишане у оближњем вртићу и станаре у дому за старе. Касније је утврђено да је у кратком року имао контакте с преко 120 људи. Све то је избило на светло дана када се разболео; многе је заразио, а из тог круга заражених је протеклих дана проистекла и прва жртва вируса ЦОВИД-19 у Словенији. Старац из старачког дома у Метлики.
Слично се догодило и у мариборском, а убрзо и у Љубљанском клиничком центру. Министар за здравље у оставци, апаратчик који је пре тога управљао продајом семена у „Семенарни“, касније је признао да се Словенији десио „најгори сценарио“ који „не сме да се понови“.
Све је остало на речима, а нове, фаталне грешке су се само ређале. Неспособност власти је била најочитија на сајту словеначког министарства спољних послова где је још 23. фебруара, дакле у време када се северна Италија нашла у блокади, писало да „за путовања у Италију нема препрека“ и да се саветује „уобичајена пажња“.
Влада у оставци је наредних десетак дана само смиривала народ тврдњама да „нема места за панику“, иако се број нових оболелих, почевши од 4. марта када се појавио први пример, рапидно увећавао. Тек када је суседна Аустрија затворила своју границу ка Италији, то се усудила да учини и Словенија. Али за разлику од Аустрије, Словенија није имала петљу да колико-толико херметички затвори своје међе већ је допустила рупе у поступку које су остале незапушене све до данас.
На пример: у посебној уредби, којом је словеначка влада затворила границу, ипак је допуштен неометан транзит теретног саобраћаја. Што су огорчени бирачи на друштвеним мрежама прокоментарисали речима да је „влади важнији интерес капитала него здравље народа“. Истовремено, путници из Италије могу да уђу у Словенију уз „лекарску потврду да нису позитивни на вирус корона“, уз услов да та није старија од три дана. Ни то није све – у следећем пасусу исте уредбе пише да у Словенију из правца Италије може да уђе сваки путник који има телесну температуру „нижу од 37,5 степени Целзијуса“ ако „не кашље и нема јако изражену упалу горњег дела дисајних путева“. О самоизолацији или обавезном карантину – ни речи.

МОДЕЛ ЈУЖНЕ КОРЕЈЕ Грађани Словеније преплавили су друштвене мреже примедбама да уредба у пракси не функционише јер је западни и централни део Словеније препун италијанских „туриста“, од којих су многи побегли баш из жаришта вируса на северу Италије.
Мандатар за састав нове владе Јанез Јанша тада је оштро критиковао владу у оставци. Тражио је да Шарец спроведе затварање границе и као позитиван пример навео „модел Јужне Кореје“, која је показала да је болест могуће зауставити уколико се упорно траже контакти оболелих са околином и врше тестирања свих за које се сумња да су заражени. Шарец је, међутим, одбијао да затвори школе и вртиће, да би на крају наредио затварање свих образовних и других установа тик уочи примопредаје послова новој Јаншиној влади.
Уочи преузимања власти, Јанша је као први задатак своје владе најављивао „борбу против вируса корона“. У драматичним околностима, усред ноћи 13. на 14. март, преузео је владу од Шареца и најавио „низ нових мера“.
Прве мере уследиле су исте ноћи, а медији су објавили шокантну слику са првог заседања, на којој су нови премијер и сви министри наденули на лице беле заштитне маске. Маске којих већ недељама нема у продаји за „обичне смртнике“.
Огорчење је изазвала и чињеница да нема довољно маски ни за лекаре и здравствено особље које се „на првој линији фронта“ бори против ЦОВИДА-19, а Јанша је одредио употребу хај-тек (или, како су их у Словенији назвали – „патрицијских“, дакле за највиши слој) маски само за потребе фото-сеансе, да би потом биле бачене у смеће. Тада је постало јасно да долазак Јанше на власт, уместо неодлучног Марјана Шареца, не обећава да ће доћи до битних промена у сузбијању епидемије ЦОВИДА-19 на тлу Словеније.
Јанша, некадашњи каплар који се у бројним мемоарима хвали како је 1991. године „победио ЈНА“, а касније био осуђен у корупционашкој „афери Патрија“ и одлежао неколико месеци у затвору, до тада је био виђен од стране десног дела словеначке јавности као „најбољи кадар да ’одлучно води’ Словенију у доба корона кризе“. Али већ прве ноћи се исказало да је театрално преузимање вођења нове владе била само представа за наивну јавност. Нови министар одбране је признао да су маске „навукли само за фото-сеансу, како би јавности ’послали поруку’“.
Још већи гнев јавности изазвала је информација да Словенија има само 168 респиратора, од којих је већина већ заузета за болеснике који болују од других болести, док је за бој против ЦОВИДА-19 слободно само 20-30. Најгоре је тек следило – на својој првој седници нова влада није заоштрила ниједну меру своје претходнице, нити је ставила на снагу раније хваљени „корејски модел тестирања“, а и границу ка Италији је и даље оставила затвореном само на папиру, а практично је широко отворена.
На крају је влади у Љубљани запретила чак и Аустрија, преко амбасадора, да ће затворити своју границу према Словенији ако не почне одмах да шаље све путнике из Италије у обавезан карантин.

НЕЧУЈНИ ГЛАС СТРУЧЊАКА Такво необично, чак неразумљиво понашање словеначких власти можда објашњава чињеница да је Словенија, коју су у Италији дуго ниподаштавали, од 2004. године (када је ушла у ЕУ) третирана много боље од стране службеног Рима, па и самих Италијана, те зато није смогла снаге да узврати комшијама затварањем своје границе како то не би било протумачено као „акт непријатељства“. Иако то не би био, што доказују бројна друга затварања граница између држава ЕУ које у кризи делују у складу с девизом „свако за се и у своје кљусе“ уз потпуно одсуство солидарности. Како год – све то је Словенију скупо стајало. Један од најпознатијих словеначких економиста Јоже Дамијан математички је доказао да само један дан кашњења с мерама „социјалне изолације“ може имати за последицу чак и до 40 одсто више заражених!
Узалуд су стручњаци дигли свој глас – Јаншина влада их је избрисала из видног поља. На својој првој седници се уопште није бавила вирусом корона већ „кадровским питањима, спроводећи кадровску чистку“, како извештавају словеначки медији. Смењени су челни људи у врху војске, полиције, војне обавештајне службе… На све важније позиције у држави инсталирани су лојални чланови Јаншине СДС. Потом је основан кризни штаб за борбу против вируса корона, а с хоризонта су нестали сви стручњаци Националног института за јавно здравље (НИЈЗ) који су претходних седмица обавештавали народ о броју заражених и мерама предострожности…

ПОВРАТАК ЈЕЛКА КАЦИНА Из нафталина је Јаншина влада извукла чак и Јелка Кацина, некадашњег гласноговорника прве словеначке владе, који је 1991. хушкао домаћу и светску јавност о непостојећим злочинима ЈНА. Кацин је постављен на чело новог кризног штаба за борбу против вируса ЦОВИД-19, иако је у једном интервјуу 2005. године признао да је у доба „десетодневног рата са ЈНА“ лагао и пропагандним порукама окретао расположење јавности против Југославије… Зато многи у Словенији верују да је и сада његов задатак да обмањује народ о размерама епидемије, посебно што је обавештавање јавности о вирусу корона уместо стручњака из НИЈЗ преузела лекарка, дугогодишња чланица Јаншине партије СДС…
Словеначка јавност је протеклих дана почела да се пита и где се деде председник државе Борут Пахор. Он је напослетку, после готово месец дана тишине, послао преко друштвених мрежа фотографију на којој, заваљен у фотељи, шаље следбеницима „срце“ начињено прстима уз поруку да му недостаје „заједничко грљење и дружење“ са људима, уз веру да ће се ти тренуци ипак вратити. Све се свело на то да је на крају очајна Јаншина влада одустала од увођења ванредних мера и херметичког затварања границе, изговарајући се да је „за то сад касно“. Јесте забранила јавна окупљања (дозвољена су до пет особа), јавни и авионски превоз, уз затварање већине радњи изузев оних с прехрамбеном робом, а уместо да упорно тражи заражене и спроводи стална тестирања, што препоручује и Светска здравствена организација, одлучила је да „промени начин“ тестирања, па сада на ЦОВИД-19 тестира само оне који већ показују знаке болести.

ИТАЛИЈАНСКИ СЦЕНАРИО Све то има свој данак – број заражених се муњевито попео на 253. Имунолог Алојз Ихан оцењује да је то тек почетак кризе и „врх леденог брега“, јер је прави број заражених заправо пет до десет пута већи. А последица је да грађани и даље слабо поштују „друштвену изолацију“ јер у самоуслугама, тржним центрима, парковима и познатим излетиштима и даље све врви од људи. Словенија зато, а пре свега због лоших, спорих одлука обе владе и безвлашћа, све више клизи у „италијански сценарио“.
А где то води, јављају Словенци који живе у северној Италији. На интернету је објављен снимак Ђованија Локателија, који је преко локалних новина из Бергама открио како су читуље 9. фебруара заузимале свега страницу и по, а месец дана касније – више од десет страна. „Сваког дана бројимо 100 мртвих и 2.000 заражених. Већ је око 40 одсто заражених лекара, два хотела су преуређена у болнице, помаже војска, имамо шаторе испред болница. Наше велико гробље је затворено јер су све мртвачнице пуне. У болници немамо више простора, лекова, ни маски, јуче сам радила 12 сати“, пожалила се својој пријатељици у Словенији нека Словенка из Бергама. Бранко Цестник који живи у Бергаму записао је на свом блогу да на кремацију чека 250 лешева и да се сахране организују на сваких пола сата, уз присуство максимално пет ожалошћених. У Бергаму је наиме 2,31 одсто од хиљаду становника позитивно на ЦОВИД-19, док је најгоре у крају Нембро са 11,97 позитивних на хиљаду становника. У крају Алзано Ломбардо таквих има 6,37 на хиљаду.
„Санитарна инфраструктура Бергама се налази пред колапсом. На удару је пре свега главна болница Папа Ђовани XXIII (био је пореклом из околине Бергама), која је забележила доста заражених међу својим особљем. На подручју Бергама је заражено 50 лекара, један је умро. Смртност је велика… Мртвачнице у Бергаму не могу да приме све покојне, крематоријум је преоптерећен, зато сандуке са покојницима привремено складиште у Цркву Свих светих код гробља, у цркви има и до 40 ковчега који чекају на кремацију или на сахрану“, преноси Цестник речи градоначелника Ђорђа Горија.
Колико се зараза брзо шири, показује и пример групе студената који су се крајем фебруара окупили на дружењу у Љубљани. Знали су за опаки вирус, били веома пажљиви, свако је пио из своје чаше, нико од њих није имао никакав симптом, седели су један поред другог и причали. Убрзо се 21 од 24 присутних разболео; заражени нису само троје који су касно дошли или брзо отишли. Све то упозорава на чињеницу да су и сви кафићи и ресторани – велика потенцијална места заразе. Али и колико су брзе и ефикасне мере – а ту је Србија поступила исправно – веома важне.
На крају, криза са вирусом корона показује да од европске солидарности нема ништа, да је најважније ослонити се на своје снаге и на истинске савезнике и пријатеље. У случају Србије, али и других земаља, то је свакако Кина, док с друге стране Словенија из ЕУ, иако у њеној Европској комисији као комесар за ванредне ситуације седи Словенац Јанез Ленарчич, није добила баш ништа.
Некада је боље знати да си „сам“, него се ослањати на „ширу заједницу“ која нуди само празна обећања. Зато су Словенија, Италија и многе друге земље ЕУ закасниле и чиниле грешку за грешком, а сада њихови грађани плаћају „данак у крви“ за одбрану највећег идеала ЕУ – „слободе кретања људи, робе и капитала“. И све то у време очигледне пропасти бајке о „европској солидарности и јединству“. hairy girls займ через контактчто будет если не платить займнародная казна займ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *