Почетна / Друштво / Ратни циљеви Америке

Ратни циљеви Америке

Да ли је Ђукановићева одбрана грађанске Црне Горе од великосрпског национализма само добро осмишљен план Вашингтона?

Удар на последњи азил

Да ли администрација САД може да буде непристрасни судија у било ком спору у којем се с једне стране налазе српски народ и његова црква?

Диктаторски режим у Црној Гори својим бруталним приступом помогао је више од било чега да се разобличе интереси и крајњи циљ одавно започетог рата НАТО-а против српског народа. Ако је до сада активна улога САД у верским питањима на православном простору била анализа тенденција које су се тек наслућивале, после победе народа на литијском референдуму у Црној Гори ствари су постале очигледне. О америчким плановима највише говоре амерички званичници.

ПРОБЛЕМ ЈЕСТЕ ЕТНИЧКИ, А НЕ ЦРКВЕНИ У интервјуу за „Глас Америке“ специјални изасланик Стејт департмента за Балкан Метју Палмер недавно је указао да је Закон о слободи вероисповести, сам по себи, у складу са црногорским обавезама, као кандидата за чланство у Европској унији.
„Било је много дезинформација око закона и спора између владе и СПЦ. Јако смо забринути када чујемо шта долази из руских извора који често користе српске посреднике. Многи извештаји које су урадиле компетентне, професионалне и озбиљне институције у ЦГ, идентификовали су огроман број дезинформација, лажних вести емитованих са намером подизања тензија, да се ово претвори у етничко питање између Срба и Црногораца, када га не треба гледати као етничко питање. То је намерна провокација и сматрам да одговорност за то највише лежи на Москви.“
Да ли су литије на којима учествује више од половине грађана Црне Горе тек одговор на угрожавање верских слобода, као што тврди Палмер, или су израз најдубљег народног бунта због терора над свиме што је српско у Црној Гори? Да ли високи амерички службеник намерно не види проблем дискриминације Срба у Црној Гори већ све своди на евентуална угрожавања појединачних људских права некаквих анационалних црногорских грађана? Да ли овакав приступ показује да је Ђукановићева одбрана грађанске Црне Горе од такозваног великосрпског национализма само добро осмишљен план Вашингтона за монтенегринске Србе у Црној Гори? Треба подсетити да Закон о слободи вероисповести није уперен против свих верских заједница у Црној Гори већ је чланом 62 уперен против Српске цркве. Пошто су епархије у Црној Гори последњи српски азил под чијим кровом Црногорци суочени с насилним ударом на идентитет могу да кажу да су Срби, овај проблем, на жалост Америке, јесте етнички а не црквени.
Протести у Црној Гори, подсетимо, нису апстрактно црквени у истој мери у којој ни Закон о слободи вероисповести није донет тек са циљем отимања црквене имовине већ насилне атлантизације идентитета некадашње српске Спарте. Да би САД себе наметнуле као арбитра у решавању спора између СПЦ и режима Мила Ђукановића, неопходно је да уклоне сваки елемент националног с протеста и да све сведу на одбрану слободе вероисповести, јер као што није природно да Американци буду заступници Срба код решавања српског питања у Црној Гори, тако је разумљиво да Америка, као и 1990-их, буде тамо где су угрожена људска права.

САД КАО АРБИТАР Литије у Црној Гори дакле треба да се сведу на људско правашки спор у којем ће САД, у складу са, речима Мајка Помпеа, „посвећености Америке верским слободама“, донети своју пресуду. При томе, пожељно је не помињати да је спорни Закон писан не искључиво вољом председника Црне Горе, да је његовом доношењу претходила посета специјалног америчког амбасадора за питања међународних верских слобода Сема Браунбека, те да се иза оваквог правног дивљаштва крије рукопис озбиљне дипломатске активности САД, Цариградске патријаршије и самог Ватикана, чији ангажман има своје вишевековно геополитичко објашњење на просторима Црне Горе и Боке.
Руски православни публициста Игор Друз приметио је да је Помпео „у свакој амбасади САД у православним државама формирао тимове сарадника који треба да се баве питањима уништења православља помоћу раскола и његове замене једном политичко-окултном сектом која треба да оправда светску владавину олигархије и најодвратније пороке“. За право му даје озбиљан рад америчке администрације о питању обезбеђивања подршке неканонском томосу аутокефалности тзв. Православне цркве Украјине. Подсетимо да су одлуке александријског патријарха Теодора II, некадашњег ђака Универзитета у Одеси, као и Сабора Грчке цркве да признају за канонског митрополита расколника Епифанија Думенка, донете под америчким притисцима и уценама. Речима Помпеа, ова признања су охрабрујућа. „Русија никада не би требало да је препрека заштити фундаменталних права Украјинаца.“ Приликом сусрета с Помпеом крајем јанура Епифаније Думенко је, како преноси „Би-Би-Си њуз Украјина“, истакао да је за Сједињене Државе важно да комуницирају с поглаваром „ПЦУ“ како, „утицај Русије у Украјини не би био толико јак“. „Одавно је јасно да су САД руководећи центар свих антиправославних снага у свету. И, наравно, посету Мајка Помпеа Епифанију треба посматрати као маркер америчке политике на оне снаге уз чију помоћ се они боре против православља у нашој земљи“, прокоментарисао је митрополит запарошки и мелитопољски Лука. Он се с правом пита да ли народ у Украјини не може сам да размотри питања вере у својој земљи?

ИЗ СРПСКОГ УГЛА Када знамо резултате посредништва службеника САД, онда је забрињавајуће из српског угла интересовање које ових дана показује амерички Стејт департмент о црквеном питању у Црној Гори. Уз то треба знати да не само случај Украјине и ангажовање у Црној Гори већ и друге чињенице показују да је Трампова администрација изградила низ механизама да по основу заштите верских слобода интервенише у унутрашње ствари држава и њихових помесних цркава. Оно што је демократска администрација радила преко наранџастих револуција позивајући се на људска права, Трампова ради преко верских слобода. С тим циљем су Мајк Помпео и Сем Браунбек организовали Међународну алијансу за заштиту верске слободе која је, уочи Националног молитвеног доручка, у Вашингтону окупила представнике око 40 земаља. Интересантно је да су у ову организацију, која треба да буде попут Амнести интернешенела у погледу верских права, примљене тзв. Република Косово и Украјина, у којима православни хришћани доживљавају незабележене прогоне. Све ово се тешко може оправдати залагањем за поштовање верских слобода, док су политички мотиви видљиви на први поглед. Коначно, ако је верско питање у Украјини део спољне политике САД, како се у тај оквир уклапа Црна Гора?
У Закону који је донет са циљем да онемогући деловање СПЦ у Црној Гори, Помпео не види ништа спорно – тек усаглашавање са европским законодавством. Такође, чињеница је да Запад инсистира да се, као у Украјини, надлежност Цркве поклопи с границама новонастале НАТО творевине. Тешко објашњиво залагањем за поштовање људских и верских слобода.
Зато делује лицемерно „изненађење“ званичника Стејт департмента, Конгреса и Хелсиншког одбора у Вашингтону аргументацијом о угрожавању верских права у Црној Гори од стране црногорског режима о чему су их известили изасланици Епископског савјета Српске православне цркве у Црној Гори, епископ Методије и протојереј-ставрофор Радомир Никчевић.
„Причали смо дуго, уместо предвиђених пола сата, разговор би потрајао сат и по и углавном се сводио на то да су они тражили информације о много ствари и детаља о којима нису били добро обавештени. Очигледно, да су до сада добијали информације само са једне адресе, од представника црногорског режима из Подгорице, тако да је и за њих било изненађење све оно што се догађало и претходило доношењу Закона о слободи вероисповести, а о чему смо их потанко обавестили“, каже у интервјуу за Сербиан тајмс отац Никчевић. Званичнике из Вашингтона посебно је интересовало то да ли протестују само Срби и да ли су окупљања једнонационална. Да ли администрација САД може да буде непристрасни судија у било ком спору у којем се с једне стране налазе српски народ и његова црква?

2 коментара

  1. SAD će biti i te kako „nepristrasni sudija“ u ovom sporu ukoliko drugi „nepristrasni sudija „za pregovaračkim stolom bude RUSIJA !!!!! Ova „nepristrasnost“ vazi i za KiM i sve ostalo………………..,!!!




    4



    0
  2. Sve je OK.Tekst je pogodio sustinu.No po meni nije problem amerika.Ako sagledamo istoriju.Nas Srbiju su kroz celu istoriju od Trojanskog rata,preko Rima,preko Otomanske imperije,Preko austro ugarske,preko hitlera,preko eu i sada amerike napadale i nama pokusavale,sa manje ili vise uspeha,da vladaju naj vece sile svoga vremena.To ne moze biti slucajno.Na nama je da odgovorimo koja je to sila iz senke koja diktira politiku prema Srbima i zasto se ta kva politika sprovodi samo prema nama.Ja mislim da znam odgovor.A on se krije u cinjenici da mi nermamo nasu istoriju.Da mi ne smemo da kazemo ni A izvan zvanicne i zacrtane nam istorije.Naj stariji narod evrope je izbrisan iz evropske istorije.Dok to ne resimo,ako resimo, nemozemo napred.Sve drugo je luk i voda.




    2



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *