Проф. др Ђорђе Ђукић – КОРОНА ОПАСНО РАЗБОЉЕВА СВЕТСКО ТРЖИШТЕ

Епидемија вируса KОВИД-19 генерише ризике за настајање светске економске кризе

Уважени монетариста проф. др Ђорђе Ђукић за „Печат“ објашњава могуће последице вируса корона на светску привреду и еврозону, али и привреде малих, о њима зависних земаља каква је Србија

Појаву новог хладног рата, мутираног у међувремену у хибридни рат, на релацији западни свет – Кина, председници Доналд Трамп и Си Ђинпинг покушали су да предупреде закључивањем прве фазе трговинског споразума између њихове две дубоко поларизоване земље. Случајно или не, с њиховим намерама коинцидира епидемија вируса корона у кинеском граду Вухану средином децембра 2019. године. Већ фебруара 2020. показало се да је КОВИД-19 значајно успорио високорастућу кинеску привреду и преко монетарне политике „прелио“ се на светско тржиште коме прети озбиљним „разбољевањем“. Тим пре што се оно већ нашло на удару бројних ризика као могућих генератора нове светске економске кризе. Ово потврђује тезу да је у свету високе политике све могуће, али да није све и предвидиво.

Док је, према извештајима из Кине, епидемија вируса корона у земљи домаћину већ прошла, а Светска здравствена организација објављује пандемију, светско тржиште је у „грозници“ од могућих ризика који би могли да генеришу нову економску кризу. Како то вирус корона може тешко да „разболи“ светску економију?
Познаваоци економске науке знају да „алхемија“ из наведених претпоставки има егзактно утемељење у економским показатељима, и да је зато сасвим логична. Јер епидемија вируса корона појавила се средином децембра 2019, а бруто друштвени производ (БДП) иначе пропулзивне кинеске економије с растом од шест процената годишње, а која чини 17 одсто светске привреде, почео је да пада већ у фебруару 2020. И сигурно ће имати негативне последице у првом кварталу, а можда и касније током године. Уверен сам да ће глобални шок изазван овим вирусом, осим у кинеској, изазвати и глобалне последице у великим економијама света какве су америчка, јапанска, економије еврозоне, па и малим земљама које од њих зависе, као што је наша. Уосталом, привреде Француске и Италије су већ у техничкој рецесији, а прекид у ланцу снабдевања репроматеријалом из Кине може озбиљно да угрози не само САД и Немачку, која је главни мотор развоја у Европи и великим делом је своју ауто-индустрију везала за Кину, него и мале земље у које је инвестирала да би производиле делове за њену ауто-индустрију, међу којима је и Србија. Проглашење пандемије од стране СЗО, зато, никако није добро, јер изазива додатну панику, због чега на светском тржишту дугорочне последице постају још израженије. 
Како светско тржиште тренутно реагује на збивања у Кини?
Подсетио бих, најпре, да су ризици избијања нове светске економске кризе уочени већ током 2019. године, и да је тржиште у тим условима реаговало на досад незабележен начин – једнога тренутка краткорочне државне хартије од вредности почеле су да доносе приносе веће од приноса на дугорочне хартије од вредности. То говори колико су са аспекта будућих догађаја у светској економији на тржишту присутне сумња и нервоза, које истраживачи сматрају поузданим индикатором да може доћи до велике економске кризе. Чињеница да су последњих неколико дана приноси везани за државне хартије од вредности додатно почели да опадају указује да је тржиште веома нестабилно и да вирус корона може још више да га дестабилизује. Цене сирове нафте у свету пале су за 31одсто, па је могућ рат ценама међу произвођачима.
Имате ли информација о томе шта на обуздавању негативних ефеката од вируса корона предузимају државне институције у САД као још увек водећој економској сили?
Поступци кључних људи, председника Доналда Трампа и првог човека централне банке САД (ФЕД – Федералне резерве) Џеремија Пауела говоре да је нервоза присутна и на највишем државном нивоу. Прво је реаговао председник, тиме што је поруком на твитеру претпрошлог петка почео да притиска Пауела да снижавањем каматних стопа ублажи негативне последице. Већ у понедељак, 2. марта, био је сасвим конкретан, и написао нову поруку на твитеру: „Као и обично, Џереми Пауел и Федералне резерве реагују споро. Немачка и друге земље упумпавају новац у њихове економије. Друге централне банке су много агресивније. Америка би требало, због свих правих разлога, да има најнижу (каматну) стопу.“ Свестан да о ово елегантно изречено упозорење не сме да се оглуши, Пауел је већ следећег дана, 3. марта, донео ванредну и незабележену одлуку у историји ФЕД-а, објавивши да је каматна стопа снижена за 50 базних поена (на циљаних 1–1,25 одсто). ФЕД то, свакако, ради због моћи долара и утицаја који његова политика има на светску привреду, али и у бојазни да ће се светски привредни раст много више смањити него што је то очекивано у фебруару. 
Јесу ли и централне банке еврозоне, чије чланице такође с Кином остварују значајну трговинску размену, предузеле такве или сличне мере?
Прилично немуштим саопштењем: „При датом потенцијалном ефекту ЦОВИД-19 на глобални раст, ми поново потврђујемо свој ангажман да користимо све одговарајуће алатке политике да постигнемо снажан одрживи раст и да се сачувамо од ризика да привредни раст крене низбрдо“, огласили су се представници земаља чланица Г7 после хитне и неуспешне телеконференције. Значи, и поред уобичајене праксе да сваки потез у америчкој монетарној политици имплицира усклађивање монетарних политика осталих централних банака, овога пута је то изостало. С обзиром на то да је таква неусклађеност политика неодржива, и да у монетарној историји досад није виђено такво разилажење сходно интересима одређених држава, јасно је да поремећаји осим на тржишту постоје и на нивоу државних институција, и да је и то додатни разлог за бригу. Све то упућује на очигледну некоординираност између европских и америчких банкарских институција. Међутим, очекујем да ће током марта и Европска централна банка, и Банка Канаде и Централна банка Енглеске морати исто то да ураде вођене логиком да не буду кочничари и да светска привреда претрпи што мање губитке. Додатну оперативну меру досад предузели су Американци тако што су у Светској банци по брзој процедури издејствовали 12 милијарди долара у фонд који треба да омогући земљама погођеним вирусом корона да под повољним условима проблеме решавају ад хок.
Трамп је доласком на власт обећао Американцима да ће се борити за националне интересе. Је ли ово што је учинио национални интерес и колико је то у супротности с глобалним циљевима новог светског поретка?
Трамп мерама које предузима показује да жели све да врати у оквире националног интереса и да поново подигне Америку. Истина, снижавање каматне стопе на које је навео Пауела је мера краткорочног домета, јер ће привремено омогућити компанијама да узму повољније кредите за лечење неликвидности или нове инвестиције. Погледајте колико је само међународних споразума Трамп суспендовао до сада да би одбранио америчке интересе. Што се тиче стопе раста реалног БДП-а (2,1 одсто у четвртом кварталу 2019) и стопе незапослености (3,6 одсто у јануару 2020), Америка је апсолутни лидер међу најразвијенијим земљама. И није тачно да је америчка привреда у рецесији, постоје само ризици да до рецесије дође због прекида у ланцу снабдевања компанија. Не заборавите да је у Америци кључна моторна снага привредног раста лична потрошња. Према томе, ако је стопа запослености тако висока, то значи да је и куповна моћ велика, а онда нема рецесије. Ризик постоји, али најмање је вероватно да ће америчка привреда прва ући у рецесију. Верујем да ће због свега тога Трамп бити победник и на предстојећим изборима.
Како се све то одражава на еврозону, где такође јачају суверенистички покрети који, без сумње, утичу на дезинтеграционе процесе, почев од брегзита?
Много је реалније да негативним последицама од вируса корона, али и других поремећаја, буде изложена привреда еврозоне која је већ уздрмана нејединственошћу интереса својих чланица, што потврђују дешавања у Италији и Француској. При томе, и Немачка је била пред техничком рецесијом јер је њена аутомобилска индустрија зависна од извоза, а потражња је смањена. Дакле, процес се окреће у супротном смеру, јер је глобализам узео данак. И оно чему не видим више лека, то је социјално раслојавање које у историји човечанства тешко да је било веће. Потпуно су несагледиви ефекти социјалне бомбе која вреба у контексту ове кризе на Блиском истоку одакле стижу стотине хиљада миграната. Актуелна власт у Србију доводи стране инвеститоре, јер нема другог избора и упошљава капацитете с ниже квалификованом радном снагом да би људи уопште могли да опстану. То је резултат одлука претходних влада и власти које су довеле до тога да кроз концепт приватизације српска привреда буде потпуно уништена. Они су показали шта је њихов домет, и свет иде према суверенистичким политикама баш због процеса којима су нас они до тога довели. Сада десничарске странке више воде рачуна о социјалној политици и онима који су сиромашни него левичари. Јер левичарске структуре су биле највише глобалистички оријентисане, а глобализам највише погађа радничке слојеве. Ни једно једино друштво није економски просперирало на дужи рок а да има тако драстичне социјалне разлике. То се никада неће ни десити. Не може шачица људи да контролише све. То је неодрживо. Узмите само нове чланице ЕУ, Пољску и Мађарску, које су одмах схватиле да банкарске системе већински треба да задрже у свом власништву јер ће тако бити мање рањиве на све ове економске шокове који нас очекују.  
Може ли се из овога што сте рекли закључити да су потези на глобалном економском плану, у ствари, огледало геополитичких интереса најмоћнијих земаља света? 
Нека то закључе ваши читаоци, ја у својству монетарног стручњака износим само економске аргументе и њихову могућу пројекцију на светско тржиште.
Какве су, на основу тих аргумената, перспективе српске привреде у условима њене зависности од страних компанија и у случају нове економске кризе?
Нас који смо везани за еврозону криза ће троструко погодити. Прво, видите да је пројектовани раст БДП-а у еврозони од 1,2 одсто ревидиран на 0,8 одсто, што значи да није био реалан. Поред тога, Немци, судећи по изјавама свог министра финансија, немају намеру да мењају нешто битно у фискалној политици. Па, ко ће то радити? Немачка привреда је окосница укупне привреде у еврозони. Њих то, једноставно, не интересује јер имају платно-билансни суфицит, суфицит у буџету. А уживају и додатну привилегију – принос на десетогодишње немачке државне обвезнице је негативан. Дакле, инвеститори плаћају Немачкој што држи њихове обвезнице и пуне њен буџет. Јер инвеститори више не траже прибежиште у приносу, него гледају како да сачувају новац који имају на бази чињенице да је земља економски моћна и стабилна. Ово све увећава ризике за избијање нове светске кризе зато што се појачава дејство неколико фактора – политика негативних камата с негативним последицама по штедише, затим, уколико се кинеска привреда не врати на своју путању раста, која је обично око шест процената, негативне последице ће бити врло велике. Колико су, само, Кинези покуповали компанија по Европи и у самој Немачкој! А немачки извозни сектор, на бази аутомобилске индустрије, чини зависним све земље, укључујући и Србију, где су они инвестирали у производњу ауто-делова, на коју је Трамп својевремено претио да ће увести царине. То, наравно, негативно утиче на стопу привредног раста, и из те чињенице проистиче моја сумња да Србија у окружењу какво јесте може да оствари раст реалног БДП-а већи од пожељна четири процента. И још један фактор – кроз негативне каматне стопе купује се време, све државе су енормно задужене и та темпирна бомба не може да не остави последице у некој блиској будућности јер неко то мора да плати. Или ће инфлација све збрисати, или ће терет и даље носити штедише које имају негативан или нулти принос на штедњу с тотално бесмисленим „економским“ објашњењем да је то нормално јер стари више штеде због сигурности. То је несувисло, јер већина штедиша не теже великом приносу, него штеде да се реална супстанца, куповна моћ те штедње одржи на дуги рок. И још један важан детаљ. Нико не гледа могуће ризике осигуравајућих компанија у делу животног осигурања и ризике пензионих фондова. Како ће они сутра исплаћивати своје обавезе, поготово ако имају фиксне обавезе у уговорима, јер немају могућност да зараде на тржишту капитала на бази улагања у хартије од вредности? Значи, потенцијални ризик виси над главом пензионера и купаца полиса животног осигурања.
Колико је рационално резоновање да је неко испланирао, произвео и пласирао вирус корона у Кину? 
Не желим да спекулишем, иако знам да је скоро фантастични технолошки и сваки други развој Кине забринуо пре свега САД, а онда и друге моћне државе. Са становишта економске науке морам да кажем да таква могућност није логична. Јер онај ко би то урадио сигурно зна за ефекат бумеранга, и сигурно има на уму да се такав вирус не може контролисати, те да би последице због тога могле да буду несагледиве. Уверен сам да ситуација коју је произвела епидемија вируса корона не одговара ни Кини, ни Америци, а још мање еврозони и малим земљама.
Сматрате ли блиским памети оцене да је вирус добродошао Кини јер је, наводно, акције својих предузећа на уздрманом тржишту откупила по драстично нижим ценама и тако зарадила невероватних 20 милијарди долара?
Видео сам у медијима неке написе с примислима да је Кина, наводно, свесно угрозила здравље своје нације да би у ситуацији економске кризе откупила своје акције од међународних корпорација за мале паре и тако дошла до огромног капитала. Одмах вам дајем контрааргумент на ове потпуно неутемељене оцене. Ако поремећаји и ломови на берзама укључују чињеницу да државне хартије доносе све мање прихода, онда исти ти Кинези у свом портфељу имају огромну количину државних хартија, попут америчких, по основу којих трпе велике губитке. Даље, бројне компаније чијим се акцијама активно тргује, такође су на губитку јер су драстично пале цене њихових акција због одсуства вере тржишних актера да ће координираним мерама негативне последице вируса корона на привреду бити сузбијене у кратком року. Наравно да неће. Неуспешни састанак Г7 такође потврђује такав мој став. И чињеница да се много компанија снабдева репроматеријалима из Кине или извози у Кину говори да таква ситуација никоме не одговара. Сматрам да је реч о феномену који се отргао контроли. Остаје чињеница да су они који су хтели да купе акције чије су цене пале и стратешки размишљали да то учине кроз перспективу кинеских инвеститора имали идеалну шансу. То је берза. Иначе, шта је лоше ако држава покупује акције неких великих компанија и дође до контролног пакета ако је то у националном интересу. Национални интерес имају крупне економије, ваљда је 2009. година доказала да је неолиберални концепт доживео тотални крах, и не знам коме више пада на памет да само тржишни механизми треба да управљају привредом. Држава треба да има моћ стратешког управљања. Мислим да Кина има ту моћ, и да с обзиром на своју конфучијанску филозофију и логику по којој све планира бар сто година унапред, ту нема ништа ново.

ФУЛБРАЈТОВ СТИПЕНДИСТА, А СВОЈ

Проф. др Ђорђе Ђукић двоструки је Фулбрајтов стипендиста. Прву стипендију добио је 1988/89. за постдокторска истраживања на Стенфорду на тему „Пројектовање монетарне политике у земљама са развијеним и неразвијеним финансијским тржиштима“. Тада је био један од четири кандидата из СФРЈ који је добио стипендију за друштвене науке. Ментор му је био чувени професор Роналд Макинон, а годишњи боравак на Стенфорду значио је тотални преокрет у његовом менталном склопу према професији и животу. Као стипендиста стекао је нова знања и слушао културу дијалога и полемике интелектуалаца, а у Србију се вратио доносећи главну поруку из програма стипендије у којој пише да су Фулбрајтови стипендисти после завршеног програма дужни да се вратите у своју земљу и учините оно што се зове – добро за своју земљу. Вођен логиком да је монетарна власт независна од политичког фактора, Ђукић је ту обавезу са задовољством испунио као члан Савета Народне банке Југославије у веома тешким временима када је земља била под санкцијама. Стипендију за напредна истраживања из тематике избора оптималне технике аукција на тржишту капитала добио је 2001, и научни ниво који је достигао отворио му је врата бројних институција САД. За „Печат“ каже да му никад и нико током боравка у САД није нудио да се укључи у било какве процесе осим научних.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *