Почетна / Друштво / Освета „прекобројних синова“

Освета „прекобројних синова“

Природни прираштај представља релативно спор, а миграције брз начин за ефикасно и дугорочно освајање простора супституцијом једног народа другим. У том контексту требало би поставити питање зашто и како се Европа одједном (!?) суочила с популационом најездом која се шири из блискоисточног демографског и геополитичког „експрес лонца“?

Тек што смо се снашли пред корона кризом, уследила је још једна миграциона криза. Шта је следеће што ће нас држати у латентној колективној напетости? Криза постаје временски неограничено стање које само мења појавне облике, те стога престаје разлог да се тако зове. Хтели – не хтели, мораћемо да живимо са сталним смењивањем, надовезивањем и преклапањем природних катастрофа, еколошких акцидената, епидемија биљних, животињских и људских болести, политичких тензија, економско-финансијских сломова, терористичких напада, (нео)класичних, хибридних, мрежних и других облика ратовања… Тај процес, зависно како од сопствене природе, тако и од интересне артикулације, може бити глобални, али може се и задржати на неком регионалном нивоу. Проблем настаје када се отргне контроли и постане неуправљив. А дезоријентисано човечанство, нарочито његове размажене елите, понаша се као Скарлет О’Хара и уместо да о томе мисли јуче, мислиће сутра. Само, то сутра биће касно. Да се с експериментом отишло предалеко, упозорава нови талас миграција, и то где другде него на Балкану – „веригама света“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *