Мали вирус – велика паника

Будимо захвални лекарима, болничаркама, болничарима, чистачицама и свима који раде у болницама, амбулантама, хитној помоћи. Молимо се за њихово здравље

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.
Стиже и код нас Срба малени, невидљиви али смртоносно опасан вирус. Наденуше му много имена, званична су као и обично под шифром, али назив корона се одомаћио. Због невидљивог уведено је ванредно стање са препоруком да особе старије од 65 година не напуштају своја кућишта; и дворишта ако их имају. Спадам у угрожену врсту. Седећу у стану док власт не нареди другачије. Ванредно стање се мора поштовати. Није време за јуначење.
Јуначење је у људској природи. Код многих карактерна особина, али увек ваља имати на уму: да ли наше јуначење угрожава друге? Лако је бити јунак ако све буде како смо у сопственим сновима замислили, али шта ако се нешто поремети и од јунака постанемо страдалници или не дај Боже неком ко се није јуначио болест пренесемо, зло учинимо. Будимо мудри. Држимо се прописаних правила понашања, мада се с правилима и не слагали. Ко се чува и Бог га чува.
Окренуо сам се књигама, кад већ морам да седим у стану. Потражио сам у њима тумачења за речи и појаве које су данас свуда присутне.
Паника је именица женског рода којом се назива безразложни страх који обухвата било једног човека било читаву масу људи. У речницима пише да реч води порекло од античког бога Пана који је волео да ноћу прави трке које су плашиле народ. У књигама је записана прича: „Док је Хермес чувао у Аркадији стада неког смртника, угледао је лепу нимфу и пожелео је њену љубав. Плод љубави било је чудесно дете, дворого и козјих ногу, бучно и насмејано.“ Мајка се уплашила кад је видела шта је родила, али му се отац силно обрадовао; он је свог сина повио у крзно планинског зеца, а затим га однео на Олимп и поносно показао боговима. Сви су се обрадовали дечаку, посебно Дионис. Богови су Хермесовом сину дали име Пан (сав,све), јер је свима развеселио срца.
Епидемија, именица женског рода, од грчке речи епи која значи на, по и демос, димос – народ. У буквалном преводу би значило на народ или по народу.
Зашто су именице паника и епидемија женског рода, ја вам не умем одговорити. Немам довољно знања о овом, лингвистичком, питању, али знам да су наше, српске речи: зараза, пошаст, редња.
Латини су старе варалице, давно је у српску паметарницу уписано. Пошаст која нас је снашла дошла нам је из евроунијатског света. Непобитно је утврђено порекло појаве короне у Србији. Хвала им. Кад смо се евроунијатама, бриселским комесарима обратили за помоћ, погледали су нас као смрдљив сир. Српска народна пословица каже да у сваком злу има нечег доброг. Ваљало би да евроунијатско понашање према Србима и Србији призове памети власт и све друге који, зарад личне добити, не би с пута у пропаст скренули.
Није ником лако, верујте. Лично, најтеже ми пада одвојеност од унука. Научио сам да с њима будем свакодневно; да се дружим, играм, причам, надгорњавам. Свестан сам, ма колико ми тешко пало, да зарад њихове и моје безбедности ваља поступити како је препоручено. Пошаст звана корона ће сигурно проћи. Кад? То не знамо. Будимо стрпљиви. Ко је у прилици нека прочита приче владике Николаја Велимировића о нестрпљењу. Важно је бити смирен. Смиреност морамо сами пронаћи. Да ли се она налази у читању, писању (пишите дневник), сликању, распремању полица, ормана, или нечем другом – сами откријте. Немојте се јогунити. Чика Јова Змај је написао Јогуницу. Стихови гласе:
Нити хоће десно / нити хоће лево, / нит хоће да каже, / ко шта би захтево.
Нит хоће да једе, / нит хоће да спава, / ово вам је браћо, / јогуница права.
Немилим погледом помркује косо / Шта велите на то?
Не ваља му посо!
У Светом јеванђељу по Матеју (4, 24) пише: И отиде глас о њему по свој Сирији; и приведоше му све болеснике, разним болестима и мукама обузете… и исцијели их.
Данас будимо захвални нашим лекарима, болничаркама, болничарима, чистачицама и свима који раде у болницама, амбулантама, хитној помоћи, геронтолошким центрима. Молимо се за њихово здравље.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Не заборавимо мученике Милана Мартића и генерала Павковића. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Сећајмо се дечака, српског страдалника Слободана Стојановића. Одбранимо светиње у Црној Гори. Помозимо Србима који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *