Коме штети пад цене црног злата?

РАТ ЦЕНОМ НАФТЕ

На први поглед делује као да су око цене нафте заратиле Русија и Саудијска Арабија, али када се загребе испод површине, види се да ће највећу штету од овог сукоба (ако сукоба уопште и има) имати Вашингтон

У 10.16 часова тог влажног и суморног јутра, у петак 6. марта, руски министар енергетике ушетао је у седиште ОПЕК-а у центру Беча знајући да је његов шеф спреман да светско тржиште нафте окрене наглавачке. Александар Новак рекао је свом саудијском колеги принцу Абдулазизу бин Салману да Русија није спремна на додатно смањивање производње нафте. Кремљ је одлучио да би подупирање цена нафте док вирус корона уништава потражњу био поклон америчкој индустрији нафтних шкриљаца (фрекинг). „Фрекери“ су додали милионе барела нафте на глобално тржиште, док су изворишта руских компанија била беспослена. Сада је време да се Американци притисну – почетак је извештаја америчке агенције „Блумберг“ о састанку који је резултирао прекидом споразума у оквиру савеза названог ОПЕК Плус, под насловом „Путин одбацио Мухамеда бин Салмана како би започео рат против америчке индустрије нафте из шкриљаца“.
„После пет сати учтивих, али јалових преговора током којих је Русија јасно изнела своју стратегију, разговори су пропали. Цена нафте пала је за више од 10 посто. Нису затечени били само трговци: и министри су били шокирани. Нису знали шта да кажу, рекла је једна особа која је присуствовала састанку. Окупљање је изненада попримило атмосферу посмртног бдења, рекла је једна друга“, наводи „Блумберг“.

ЗАЛУТАЛИ МЕТАК Поглед агенције „Блумберг“ на ова дешавања је, мора се признати, једностран и у складу са америчким интересима. Не заборавите да је власник агенције Мајкл Блумберг, човек који је пре свега две недеље одустао од трке за кандидатуру Демократске странке за председника САД и подржао Џозефа Бајдена. Русија је дуже од три године била у оквиру савеза ОПЕК Плус сарађујући са Саудијском Арабијом и другим произвођачима нафте у смањењу производње овог енергента и одржавању одређеног нивоа цене. Иако је извоз нафте највећи извор прихода руске државе, Москва је обуздавала своју производњу чиме је јачала савезништво с Ријадом, али и одржавала у животу иначе крхку америчку индустрију „фрекинга“. Све то време Вашингтон је енергетику користио као политичко и економско оружје, пре свега управо против Русије, између осталог увођењем санкција како би се спречио завршетак пројекта „Северни ток 2“. Вашингтон се према Москви односио као према ривалу, најблаже речено, док је Кремљ упорно говорио о „партнерским“ односима. Сада је томе, очито, дошао крај. Москва не жели више да на своју штету индиректно протежира америчку нафтну индустрију.
Ствар је, наиме, у томе да је америчка нафта произведена из шкриљаца знатно скупља од нафте добијене из других извора којим располажу Русија, Саудијска Арабија, Венецуела и други велики произвођачи овог енергента. Производња нафте „фрекингом“ постаје неисплатива уколико цена тог енергента на светском тржишту падне испод 50 долара. Управо то се десило услед пада потражње изазваног вирусом корона, пошто је цена нафте почетком марта пала на 45,27 долара по барелу, а циљ састанка у Бечу био је враћање цене на изнад Вашингтону прихватљивих 50 долара тако што би чланице ОПЕК-а и Русија додатно смањиле своју већ пригушену производњу. То Москва није могла да прихвати – да смањи своју производњу да би „партнер“, који чини све да јефтин руски гас потисне са европског тржишта како би га заменио својим, знатно скупљим, могао да настави да продаје своју, такође скупљу, нафту.
„Кремљ је одлучио да жртвује ОПЕК Плус како би уништио америчке произвођаче нафте из шкриљаца и казнио САД због угрожавања ’Северног тока 2’“, рекао је за „Блумберг“ председник Института за светску економију и међународне односе из Москве Александар Динкин, додајући да је „би узнемиравање Саудијске Арабије могло бити ризично, али је руска стратегија тренутно таква – флексибилна геометрија интереса“. Ова процена, рекло би се, само је делимично тачна. Пре свега Русија је одбила да додатно смањи своју производњу, а не да је још повећа – то је учинила Саудијска Арабија најавивши да би до априла производњу могла повећати са садашњих 9,7 милиона барела дневно на десет милиона, а потом и на рекордних 12 милиона, што би тржиште нафте гурнуло у до сада невиђени хаос, с обзиром на то да је од 6. до 17. марта само са овим најавама цена нафте пала са поменутих 45 долара за барел на испод 30 долара. Дакле, метак у срце америчке нафтне индустрије није испалила Русија својим несмањивањем производње него Саудијска Арабија најавом да ће због тога производњу повећати. Ако следимо Динкинову логику, ситуација с нафтом сада је слична са оном у вези с председником Турске и избеглицама – наљутио се на Москву па казнио ЕУ. Сада је Москва наљутила Ријад који се свети Америци…

СТВАР ИЗДРЖЉИВОСТИ Питање над питањима сада није ко је испалио који метак у чијем правцу, и где је тај метак рикошетирао, него ко колико дуго и са каквим последицама може да издржи актуелну ситуацију. „Голдман Сакс“, који процењује да би цена нафте у наредном периоду могла да падне и на 20 долара по барелу, упозорава да се ради о „повратку на правила ’новог нафтног поретка’ (створеног америчком револуцијом ’фрекинга’) у којем произвођачи јефтине нафте повећавају производњу како би приморали оне са скупљом производњом да смање своју“. Што се Русије тиче, тамошње министарство финансија саопштило је 9. марта да би држава могла пребродити између шест и десет година са ценама нафте од 25 до 30 долара по барелу и могла очувати макроекономску стабилност захваљујући Националном фонду богатства, који је 1. марта располагао са више од 150 милијарди долара, или 9,2 посто бруто домаћег производа. Ово је остварено захваљујући продаји америчких обвезница и гомилању злата у које се руска држава упустила пре две године обезбеђујући тако ликвидност и током црних времена.
Упитно је пак шта ће се десити с америчком „фрекинг“ индустријом. Како наводи сајт специјализован за тржиште нафте „Оилпрајс“, „америчка нафтна индустрија налази се у историјској кризи“ која „садржи састојке за много већи колапс од оног из 2008“. „У то време снажна рецесија у глобалној економији направила је рупу на тржишту (нафте), али је ОПЕК одговорио смањењем производње. Овога пута постоји исти потенцијал за економски крах, али се истовремено води рат око цена нафте“, наводи се у анализи и додаје: „Пре десет година индустрија ’фрекинга’ једва да је и постојала, а пад цена нафте ублажио је удар на америчку економију чинећи енергенте јефтинијим. Данас би пропаст тржишта нафте могла врло брзо да Тексас, Северну Дакоту и Апалачки регион (исток САД) као и друга места баци у дубоку рецесију.“ „Ниједна од компанија с којима сарађујемо не може да издржи више од неколико месеци са ценом од 35 долара за барел“, рекао је за „Блумберг“ Џон Мид из инвестиционе банке „Џонсон, Рајс енд Ко“, док је главни новинар „Блумберга“ за питања енергетике Хавијер Блас оценио да амерички сектор нафтних шкриљаца пролази кроз „комплетно крвопролиће“ и бива „тотално уништен“. Сличног је мишљења и Амрита Џен, главни аналитичар консултантске куће „Енерџи аспектс“: „САД ће овде бити колатерална штета. Овдашњи произвођачи ће веома пропатити. За њих тренутно нема новца. Ово ће их заиста уништити.“ Доиста, док Русија јасно и недвосмислено стоји иза своје нафтне индустрије са унапред припремљеним фондовима, велико је питање хоће ли Доналд Трамп притрчати у помоћ својим „фрекерима“. „Вашингтон пост“ наводи да Бела кућа разматра пакет помоћи за америчку индустрију нафтних шкриљаца, али да се та „идеја суочава са бројним препрекама и да има мале шансе да прерасте у закон“.
Економски, позиција Саудијске Арабије је у овом моменту најлагоднија и она се кроз турбулентни период који предстоји може извући без већих губитака иако ће свакако имати губитака због ниже цене нафте, јер упркос повећању производње, она има озбиљна ограничења у извозу своје нафте која се највећим делом транспортује танкерима којих има толико колико их има.
Извесно је да ће из садашњег „енергетског рата“ највише штете извући САД, које ће поново морати да улажу огромне своте новца да би рехабилитовале своју индустрију нафте из шкриљаца, ако она уопште преживи. Захваљујући огромним резервама злата и новца остављеног највероватније управо за овакве „црне дане“, Русија ће лако обновити свој привредни раст, док се њени сада наизглед угрожени односи са Саудијском Арабијом у будућности могу лако поправити и додатно побољшати, посебно ако се узме у обзир све већи утицај Москве на Блиском истоку, док се амерички све више смањује, као и чињеница да једино Москва може обуздати највећег саудијског ривала – Иран.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *