Почетна / Дух времена / Јуриш ревизиониста на историјску истину

Јуриш ревизиониста на историјску истину

Невил Чемберлен и Адолф Хитлер у Минхену 1938. године

Нове митолошке магле и пропагандни димови атакују на очување памћења: Од пада Берлинског зида на делу је ново ишчитавање прошлости према матрици која „објашњава” да све што се догодило – није се догодило, а све што смо знали – не знамо више

Средином фебруара, приликом сусрета српских и руских парламентараца у Москви, покренута је иницијатива за оснивање института за очување историјског памћења, не би ли тако престали да будемо неми сведоци свеколиког прекрајања најзначајнијих догађаја из 20. столећа. Да се заједничким снагама, говором чињеница и докумената, супротставимо новом ишчитавању прошлости које се своди на то да се све што се догодило – није догодило, да све што смо знали – не знамо више.
Обе земље, у последњих тридесетак година, нашле су се на „менију“ званичних верзија држава Европске уније о догађајима који су увукли Стару даму и читав свет у Први и Други светски рат. А давно смо научили да онај ко контролише прошлост – контролише и будућност.
То одмотавање клупка уназад и покушаји искривљавања историјских истина започели су још касних 80-их година прошлог века, испочетка стидљиво и тихо, а после пада Берлинског зида већ бучније и наметљивије и прерасли су у процес који траје до ових дана с јасним назнакама да се неће зауставити.
На размеђи два века, Европа, или боље речено Европска унија, обавијена новом митолошком маглом и пропагандним димом, потпуно је почела да губи представу о оном што јој се дешавало у прошлости. Ту и тамо, с времена на време, могу да се назру праве намере савременог тумачења „учитељице живота“ – скривање непријатне и болне истине и порицање злочина.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar
    Crna jutra nad Srbijom svicu

    Problem je sto fasisti nisu kaznjani. Oni jesu izgubili rat ali nisu platili kaznu za svoja zlodela. Zloin ce da se ponavlja sve dok zlocinci ne budu kaznjeni i zbog toga se istorija ponavlja. Zbog te ogromne greske danas se pobednici, Srbi koji izgubili preko jednog miliona ljudi i Rusi koji su izgubili sedamnaest miliona ljudi, proglasavaju za krivce.

    Sta drugo da ocekujemo od onih koji su Hitlera docekivali cvecem?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *