Битка за живот

Србија овог пута, попут неких европских земаља, није следила постепене и споре мере у приступу опасној зарази која је напала цео свет већ је прибегла ригидним и консеквентним мерама које би требало да дају и адекватне резултате

Срби и Србија су по ко зна који пут у историји пред великим изазовом у којем се наново преиспитује позната крилатица да су у муци најсложнији. Сада нису у питању рат, уобичајеније природне пошасти попут земљотреса и поплава, већ невидљиви непријатељ који је напао читав свет. Било је само питање времена када ће вирус корона, са својим изданком ЦОВИД-19 који тренутно хара планетом, стићи и код нас и ставити цело друштво пред досад непозната искушења од којих зависи наше бити или не бити. У тренутку смо када морамо да се вежбамо и навикавамо на понашање у складу с претњом, док је ризик још увек мањи него што ускоро може бити, јер не ради се о некој врсти грипа који је у Кини, а богами и нашој ближој и даљој околини, однео или још увек односи животе многих па и читавих породица.

ВАНРЕДНО СТАЊЕ А „ко-га змија уједе и гуштера се плаши“, с тим што је овај пут та змија жестоко ујела друге, а Србија реаговала опрезно и превентивно. У недељу увече, 15. марта 2020. године, председник Србије Александар Вучић је у нашој земљи прогласио ванредно стање због епидемије вируса корона.
„Борба која је пред нама је борба за оне који су стварали ову земљу, за наше родитеље, за наше старије, али и за будућност наше Србије. Наши родитељи, они су изградили наше градове, села, путеве и пруге, направили све што у нашој земљи имамо. Данас су они нападнути пре свега и морамо да урадимо све што можемо да тим дивним људима помогнемо… После искустава, али и свега што смо заједнички прошли, недовољне дисциплине у разумевању порука које смо слали, на основу писма коју су Влади и мени, а на основу Устава коју је упутио министар одбране и у складу са одредбама члана 200, проглашавам ванредно стање на територији читаве земље. Ову одлуку нисмо донели лако“, поручио је председник Србије Александар Вучић.
Подсетимо, председник је у суботу увече примио процену Министарства одбране да ризици и претње поводом пандемије вируса корона захтевају доношење хитних мера из надлежности председника Србије.
Према члану 200 Устава Србије, када јавна опасност угрожава опстанак државе или грађана, Народна скупштина проглашава ванредно стање. Устав, у члану 105, прописује да Скупштина доноси одлуке, међу којима је и проглашавање и укидање ванредног стања, већином гласова народних посланика на седници на којој је присутна већина народних посланика.
Кад Скупштина није у могућности да се састане (као у овом случају, јер је већ било забрањено окупљање у обиму већем од 100 људи), одлуку о проглашењу ванредног стања доносе заједно председник Републике, председник Скупштине и председник Владе, под истим условима као и Народна скупштина.
Уколико Народна скупштина није у могућности да се састане (а није), мере којима се одступа од људских и мањинских права може прописати Влада, уредбом, уз супотпис председника Републике.
По Уставу Србије, мере одступања од људских и мањинских права које пропишу Народна скупштина или Влада важе најдуже 90 дана, а по истеку овог рока могу се обновити под истим условима.
Члан 202 Устава Србије прописује и да су по проглашењу ванредног или ратног стања дозвољена одступања од људских и мањинских права зајемчених Уставом, и то само у обиму у којем је то неопходно.

СИТУАЦИЈА И КРИТИКЕ Није било тешко предвидети да ће одлука о ванредном стању наићи и на одређене критике, нарочито од стране опозиције, односно да је пре размишљања о увођењу ванредног стања већ требало прогласити ванредну ситуацију на територији целе државе и ангажовати Републички штаб за ванредне ситуације са одговарајућим стручно-оперативним тимовима, како је то навео потпредседник Народне странке и бивши начелник Генералштаба Војске Србије Здравко Понош.
Многи мешају ванредну ситуацију и ванредно стање. Ванредна ситуација је стање када су ризици и претње или настале последице по становништво, животну средину и материјална и културна добра таквог обима и интензитета да њихов настанак или последице није могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних органа и служби, због чега је за њихово ублажавање и отклањање неопходно употребити посебне мере, снаге и средства уз појачан режим рада. Ванредно стање је стање јавне опасности у којем је угрожен опстанак државе или грађана, а последица је војних или невојних изазова, ризика и претњи безбедности. Ова два појма су прописана различитим законима.

ЗАКАСНЕЛЕ РЕАКЦИЈЕ Елем, ако се осврнемо на примере земаља у којима је ширењем вируса ЦОВИД-19 дошло до катастрофалних размера епидемије, попут Италије, Шпаније, Француске, лако се да закључити да је до тога дошло због изостанка оштрих и свеобухватних мера, односно да је ванредно стање уведено доста (исувише) касно.
Тако у Италији, упркос превентивним мерама заштите од епидемије изазване вирусом корона које су из основе промениле навике и свакодневни живот Италијана, резултати су попримили алармантне размере јер се вирус вртоглаво раширио: 5. марта регистровано је 3.296 оболелих, 6. марта 3.916, 7. марта 5.883, а 8. марта постигнут је рекорд: 1.500 нових заражених и 133 смртна случаја. До 17. марта, кад настаје овај текст, број се попео на чак 27.980 заражених, уз 2.158 смртних случајева до сада.

ЕПИДЕМИЈА У СРБИЈИ Први случај у Србији појавио се тачно пре две недеље у Суботици (6. марта), а већ после 72 сата Министарство здравља саопштило је да је регистрован и други заражени пацијент – кинески држављанин. Ускоро су откривена још два случаја, да би, у тренутку закључења овог броја „Печата“, оболелих било 65.
И код нас су у почетку, у складу с појавом и ширењем вируса, предузимане мере које су се огледале у препорукама за заштиту од инфекције, одлагању ђачких екскурзија, увођењу ограничења за улазак лица у Србију из угрожених подручја… Настава није прекидана. Било је и несналажења, немуштих и комичних изјава и свега што прати прво сучељавање с непознатом опасношћу. То је, на неки начин, предупредило панику и омогућило да се здравствени радници припреме за услове рада у посебним околностима.
Додуше, било је појединачних случајева изазивања панике, попут непознатог лица из Новог Сада и његове тврдње да је, уместо превентивног карантина ученика због контакта са особама које су заражене вирусом корона, забележено чак девет нових случајева у Медицинској школи у Новом Саду.
Србија на добар начин држи ствари у вези с вирусом корона под контролом, рећи ће председник Србије Александар Вучић, наглашавајући да се све одлуке усмерене на борбу против вируса корона доносе на основу ставова најстручнијих људи, а не политичара.
Убрзо су формирана и два кризна штаба – један за сузбијање новог вируса корона, с премијерком Аном Брнабић на челу, и други за отклањање последица по привреду који ће водити председник Вучић.
Додатно је уведена забрана јавних окупљања у затвореним просторима, појачан надзор на граничним прелазима уз већи ангажман санитарних инспектора на терену, а донета је и одлука о привременом затварању 44 мања гранична прелаза.
Као подстрек и стимулација здравственим радницима, на које пада и највећи терет садашње кризе, одлучено је да им се плата повећа 10 одсто од 1. априла, те да ће се инфективне клинике у Београду, Нишу и Новом Саду бавити само лечењем оболелих од новог вируса корона. Уједно је пензионерима, као најугроженијој популацији вирусом корона, одређена једнократна помоћ од најмање 4.000 динара за куповину додатних дезинфекционих средстава.

СУСПЕНЗИЈА ПРЕДИЗБОРНИХ АКТИВНОСТИ Србија се нашла у специфичној ситуацији, јер су се здравствени проблеми због вируса корона поклопили с почетком предизборне кампање, што је био разлог да већина странака обустави предизборне активности.
Владајућа Српска напредна странка (СНС) тако је саопштила да отказује све предизборне скупове до 1. априла, како би се избегло ширење вируса корона.
Опозициони Савез за Србију (СЗС) такође је обавестио јавност да су све политичке организације које га чине донеле одлуку да до даљег откажу све скупове планиране у кампањи бојкота. Покрет слободних грађана (ПСГ) саопштио је да неће учествовати у јавним окупљањима, протестима и сличним дешавањима док траје опасност од даљег ширења вируса корона у Србији. То подразумева трибине, протесте и остале јавне активности у оквиру самосталне кампање ПСГ по Србији.
Мимо ових разумних одлука, на друштвеним мрежама је ипак било неодговорних коментара лидера СзС и њихових симпатизера да би било добро да се у Србији рашири вирус корона и да нико не изађе на изборе. Подалеко је отишао и председник „Двери“ и један од лидера Савеза за Србију Бошко Обрадовић. Он је на твитеру устврдио да су на Авали постављени шатори за оболеле од вируса корона, пошто се, наводно, очекује нагли скок броја болесника. Убрзо је, међутим, утврђено да то није тачно и да фотографија коју је поставио није направљена у Србији већ у Италији.
Иако расписани избори могу бити одложени због проглашења ванредног стање, председник Вучић није одустао од заказаног састанка с представницима странака које учествују на изборима. Тај састанак тешко да ће бити посвећен детаљима везаним за изборе, већ највероватније њиховом одлагању за време по престанку ванредног стања, што ће многе обрадовати.

ПООШТРЕНЕ МЕРЕ Ако се вратимо ванредном стању, уосталом и проглашеном зато што се, очигледно, низ дотадашњих мера и препорука нису показали као адекватни и довољни, те да се сутра не бисмо учили на властитим грешкама када већ имамо толико страних примера који упозоравају, чак ни одлука о ванредном стању сама по себи није решила све проблеме јер се у старту није најозбиљније схватила. Најпре у кршењу дисциплине грађана, те је штаб Владе Србије био принуђен да уведе и ригорозне мере које ће пратити новчане али и затворске казне. То се, пре свега, односи на потпуну забрану кретање старијих од 65 година који су широм Србије опседали банке, шалтере и продавнице.
Зато је уведена забрана рада свих шалтера јавних служби, додатно ограничен број људи по кафићима и јавном просторима, за многе наложен рад код куће, одложена обавезна плаћања комуналија, ограничена куповина маски и рукавица, забрањен извоз свих лекова у наредних 30 дана…

МАЊАК СОЛИДАРНОСТИ Обелодањене су и неке чињенице о питању залихе медицинских средства, пре свега респиратора за дисање, маски и друге опреме. Иако их за тренутне потребе има довољно (1008 + 500 + набавка нових количина респиратора), као шок је деловало саопштење председника Вучића да је Брисел одлучио да забрани извоз медицинске опреме ван Европске уније, уз његов закључак да у овом тренутку не постоји велика међународна нити европска солидарност, назвавши то бајком на папиру. Вадиће се Брисел накнадно да није мислио оно што је рекао, али безуспешно.
Ништа чудно, с обзиром на то да ни у самој ЕУ солидарност није актуелна реч. Најпре су то осетили Италијани када су за 4. март захтевали хитну ванредну седница ЕУ парламента и Еврогрупе како би се дозволило да влада премијера Ђузепеа Контеа прекорачи дозвољени ЕУ лимит јавне потрошње због ванредне ситуације. Из Брисела су добили одговор који су с неверицом дочекали чак и највећи евроентузијасти: италијански захтев се одбија јер је у агенди европске врхушке 4. марта заказано гостовање Грете Тунберг и дебата о екологији (о овоме је у прошлом броју „Печат“ опширно писао).
Ако томе додамо на „Спутњику“ већ презентовани твит колумнисткиње Вашингтон поста и магазина Атлантик Ен Еплбаум – „Кина је на појаву вируса корона у Италији одреаговала одашиљањем помоћи. САД су реаговале суспензијом летова“ – долазимо до закључка о краху фаме о супериорности западне либералне демократије која, наводно, почива на индивидуалним правима и хуманости.
Влада Србије јавност умирује да су средства којима држава располаже за сада довољна да подмире потребе становништва, мада су последице по економију очигледно неминовне, само је питање колике могу бити. Ту је позиција државе врло осетљива, јер у случају кризе, када падне привредна активност, падају и порески приходи државе, а њене потребе се повећавају. Како кажу стручњаци, ми немамо механизме које имају моћне земље па се, стога, и наше мере могу кретати у разумним размерама. Ипак, наглашавају да је структура привреде много боља него у време економске кризе 2008. године, мада су пред Србијом многи нови изазови попут трговинских ратова, поремећаја на тржишту нафте, слабости европског банкарског система…
Помоћ је затражена од, како је то председник Вучић навео, братског кинеског народа и – управо стиже, како у материјалним средствима, тако у људству. Наравно, у мери у којој се то покаже неопходним. То делује умирујуће, у нади да ће у догледно време и наши лекари почети да скидају маске, као кинески који су се изборили с највећом досадашњом пошасти 21. века…

2 коментара

  1. Avatar
    Драган

    Председниче, замолите Кинезе да нам помогну – технички и кадровски – обнављање
    рада Инстиут Торлак, у свету познат по производњи вакцина и серума, све до
    онога дана док није продат странцима.
    Ако су Кинези могли за недељу дана да саграде велику болницу, потпуно је опреме и
    пусте у употребу, обнова нашег Института Торлак ће за њих бити – “играчка“!
    Наравно, потребно је да их замолите, јер би то, гледано дугорочно, био најбољи,
    најхуманији, најпатриотскији чин са Ваше стране.
    Није поклон права помоћ, већ научити поклонопримца да нешто ради, и од тог
    рада има користи, за себе и за оне око себе – грађане Србије.

    Драган Славнић

    5
    2
  2. Avatar

    Ja bih volero da neko objavi koliko u Srbiji dnevno ljudi umire bez korone.Ili u svetu koliko dnevnbo umre bez paqndemije.Tada bih mogao da sudim o razmeraqma Bozije ili ljudske volje.Imunitet prevashodno stvara SUNCE,Sunce,sve drugo je sporedno.Da li nase mere to postuju.NE.Postujem ja nauku ali zdravog razuma ne bi bilo na odmet.Naravno kop ce citati tamo neke diletante.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *