ТУЂЕ НЕЋЕМО, СВОЈЕ НЕ ДАМО!

Љубав против мржње. Молитва Господња против овоземаљске силе. Песмом против злога. Миром Божјим против неразумних пљачкаша и отимача. Моле се Српкиње и Срби да своје сачувају

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ОД ИСТОГ СОЈА Срби и Српкиње, Крста носе, Бога моле. Господе помилуј. Крста носе, Богу се моле за спас своје браће и сестара у Црној Гори; за спас својих светиња. Моле се Господу да сачува Српску православну цркву.
Љубав против мржње. Молитва Господња против овоземаљске силе. Песмом против злога. Миром Божјим против неразумних пљачкаша и отимача. Моле се Српкиње и Срби да своје сачувају. Неће туђе, али ни своје не дају. Од давнина су дарове наследили, да их користе, да их чувају и потомцима у наслеђе пренесу.
Жене, мушкарци, стари и млади носе иконе Пресвете Богородице. У миру иду планинским стазама, асфалтираним путевима, градским улицама са жељом да разум призове памети неразумне; да умишљене силнике ослободи гордости и да се сви заједно окрену Творцу и са благошћу погледају у очи брата свог. И сестру своју. Јер ми смо једни другима браћа и сестре, као што су и наши ђедови и прадедови то једни другима били. Од истог смо соја. Истог смо рода. У истог Бога верујемо.
Бог ђедова наших, Бог је и унука, записао је Свети владика Николај. Зато оканите се писаног папира који назвасте „закон“, одуприте се онима који вам тај папир потурише и придружите се народу свом. Ваља знати да онај који од оружја има веру и икону Пресвете Богородице, има најмоћније оружје овога света. Од вере и иконе јачег нема. Безброј је доказа, ако су икоме докази потребни, о снази овога оружја.

ИКОНА ПРЕСВЕТЕ Давних времена монголски ратник, неки тврде да већег и јачег у људској историји није било, крену 6903/1395. из Самарканда да освоји Москву. Знајући да ће се тешко од велике силе одбранити, кнез Василије одлучи да из града Владимира пренесе икону Пресвете Богородице. Док су икону преносили, народ је излазио да је сачека и молио се. Икона је дуго путовала, а војска Тамерланова напредовала. И онда се деси чудо. Тамерлан, коме је пут ка Москви био отворен, изненада се повуче. Зашто? Војни аналитичари, историчари и други стручњаци ни данас не умеју да објасне његово одустајање. Икона уђе у Москву, а Тамерлан оде у нека друга освајања.
Ваља знати да није све дато човеку да разуме, али оно што је остало записано ваља прочитати и понекад се замислити. Није прошлост ни мит ни измишљотина. Има се из ње, ко хоће, много научити. Биће да је ово разлог што назовинови владари планете желе да нас убеде да прошлост није важна. Да модеран човек, потрошач, за њих је ово исто, мора живети и трошити данас, јер, по њима, само је јединка важна и само један живот имамо. Трт Милојка, рекли би у Књажевцу.

ПУТЕМ ПРАВДЕ Монах Тадеј је у Прологу, за 11. август, записао следеће расуђивање: „Ако човек пође путем правде, нека иде само путем правде обема ногама, и нека не гази једном ногом по путу правде а другом по путу неправде.
Влашки кнез Радул беше човек праведан и чињаше многа добра дела. Он изведе Св. Нифонта из ропства у Једрену и доведе га за архиепископа у Букурешт. Но наједанпут учини страшно безакоње: поквареном кнезу Молдавском Богдану даде своју сестру за жену код још живе жене Богданове. И не хте Радул чути протесте Нифонтове. Нифонт му прорече зао крај. Ускоро у Влашкој наста суша и велика глад, а Радул паде у неизлечиву болест, и покрише ране цело тело његово. И кад га сахранише гроб му се тресао три дана као негда гроб царице Евдоксије, гонитељке Св. Јована Златоустог.“
Данас је дан посвећен Светом Григорију Богослову, ученом и образованом човеку. Био је велики беседник. Мошти су му у Риму, а глава у Храму Успенског сабора у Москви. У среду, 12. фебруара, славимо Три јерарха. Слава Српске радикалне странке. Честитам.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Сетимо се Милана Мартића и његовог мучеништва. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Његове муке су као Танталове. Муче га, а само је истину обзнанио. То НАТО не прашта. Не заборавимо дечака, српског страдалника Слободана Стојановића. Памтимо злочине и злочинце да нам се не понове. Помогнимо Арно Гујона. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *