Топла атмосфера у Минску

Александар Лукашенко потеже америчку карту и тражи све више јефтине нафте и гаса у замену за „лојалност“, али нико не зна које је обавезе преузео протеклих година у контактима с Американцима

Минск би поздравио активнију улогу САД у Белорусији, укључујући економску сферу, рекао је у суботу, 1. фебруара, белоруски министар иностраних послова Владимир Макеј. Том приликом био је у друштву америчког колеге, шефа Стејт департмента Мајка Помпеа, који је први гост тог ранга из САД у Минску после више од четврт века. Како је у присуству америчког функционера објаснио Макеј, погледи и интереси Минска и Вашингтона се поклапају и преплићу „у низу праваца“. Према речима белоруског министра, стране су размениле мишљења „о ситуацији у региону и перспективама сарадње Белорусије с блоком НАТО“, да би након тога позвао Вашингтон на активнију улогу у његовој земљи.
Наравно, Помпеа је примио и белоруски председник Александар Лукашенко, а тамошњи медији пренели су да је сусрет протекао у „топлој атмосфери“. „Веома је добро што сте ви, после различитих неспоразума у односима Белорусије и САД, апсолутно неоснованих неспоразума претходне власти, ризиковали да дођете у Минск и погледате ову земљу: какав је овде народ, какви су људи, каква је то диктатура, каква демократија, да ли је има много или мало и тако даље“, поручио је белоруски председник Помпеу. Председник се мало и нашалио, опустио атмосферу у присуству високог госта из Америке: „Диктатура се одликује тиме што се сви одмарају суботом и недељом, а председник ради.“

[restrict]

„ЗАШТИТА” ОД „РУСКОГ НЕОИМПЕРИЈАЛИЗМА” Већ ових неколико уводних реченица показују основни правац белоруско-америчких односа, оптерећених оптужбама за кршење људских права и диктатуру, као и санкцијама које су САД и ЕУ увели Минску, због чега је и Лукашенко имао забрану уласка у западне земље. Осим неславне титуле „последњег европског диктатора“, ове персоналне санкције – никада сасвим и до краја укинуте – уведене због оптужби за репресије над политичким противницима, кључни су разлог Лукашенковог незадовољства односом Запада према њему. С тог аспекта, посета Помпеа му и те како годи.
Државни секретар није први амерички званичник у посети Минску од како се у Белу кућу уселио Доналд Трамп. Још крајем октобра 2018. долазио је Вес Мичел, тадашњи помоћник државног секретара за Европу и Евроазију. Две недеље раније, подсећа „Раша тудеј“, он је на седници Атлантског савета (чији је рад забрањен на територији Русије у јулу 2019. године) Белорусију изједначио с Украјином и Грузијом, нагласивши да је њихов национални суверенитет „најпоузданија заштита од руског неоимперијализма“. У августу 2019. Минск је посетио и бивши Трампов саветник за националну безбедност Џон Болтон и тада је Лукашенко предложио да се у односима две земље окрене „нови лист“. Месец касније код Лукашенка долази и заменик државног секретара за политичка питања Дејвид Хејл.
За разлику од Русије која је последњих година практично прекинула односе са западном алијансом, Минск их је значајно унапредио. Дошло је до тога да је 9. децембра 2019. Олег Белокоњев, који је само четири дана раније напустио дужност начелника белоруског Генералштаба, изјавио да је „Белорусија спремна за заједничке војне маневре са НАТО-ом, и да иду преговори о могућим форматима“. Крајем децембра руски медији преносе информацију из Министарства одбране Белорусије да су у току преговори с НАТО-ом о заједничким мировним мисијама. У Минску тврде да сарадња с НАТО-ом није на штету односима с Руском Федерацијом. То је прилично чудна оцена ако се зна да су Русија и Белорусија дугогодишње савезнице у оквиру другог војног блока – ОДКБ – и имају тесну интеграцију у оквиру Савезне државе и Евроазијске уније, као и Заједнице независних држава. Било би занимљиво чути шта о томе кажу у Кремљу, да ли и они сматрају да су заједничке војне вежбе Белорусије, САД и других западних земаља „океј“. Москва се о овим питањима до сада званично није оглашавала – што је већ сигнал само по себи.

БЕЛОРУСИЈА И БАЛТИЧКО КРИЛО НАТО-а Шеф Стејт департмента оценио је у Минску да се САД и Белорусија приближавају укидању санкција, али да оне за сада остају на снази. Навео је и да ће САД ускоро послати свог амбасадора у Минск, повученог 2008, након што је Вашингтон увео санкције Белорусији због стања људских права. Помпео је изнео понуду да САД снабдевају Белорусију нафтом. То је у складу с ранијом изјавом Лукашенка да планира смањење учешћа Русије у овом снабдевању на 30 до 40 одсто. „Разговарали смо о економским питањима. Господин Лукашенко је рекао да Белоруси имају своју земљу, суверену и независну, и да они не могу да буду део било које друге државе. САД желе да помогну Белорусији да буде суверена држава. Наши произвођачи енергената спремни су да вас снабдеју нафтом 100 одсто, по конкурентним ценама. Ми смо највећи произвођачи енергената у свету. За све што вам је потребно, обратите се нама“, поручио је Помпео и додао да Вашингтон неће стављати Белорусе пред избор да ли да развијају односе са САД или с Русијом.
Ова политичка гимнастика Лукашенка, Макеја и Помпеа можда постаје јаснија ако се узме у обзир прошлогодишњи извештај РАНД корпорације, подсећају руски медији. Овај истраживачки центар, који припрема извештаје и савете Пентагону и другим институцијама, оценио је да покушаји промене режима у Белорусији путем подршке и спонзорисања опозиције и изазивањем немира носе значајне ризике и вероватно воде погоршању безбедносне ситуације у Европи. „Белорусија је једини прави савезник Русије. Успешна подршка смени режима и промена оријентације земље на страну Запада представљали би прави ударац за Москву“, наводи се у извештају и додаје да за достизање ових циљева САД „могу да изаберу супротни приступ и покушају да искористе недавне немире да изграде тешње односе са Лукашенковим режимом, нудећи му економску помоћ“.
РТ подсећа и на извештај од септембра 2019. „Џејмстаун фондације“, коју је основала ЦИА, под називом „Пораст значаја Белорусије на балтичком крилу НАТО-а“. У извештају који потписује председник фонда Глен Хауард, наводи се да у садашњој ситуацији Минск „не дозвољава размештање на својој територији руских копнених и ваздушних снага, што већ само по себи, чак и без ступања Белорусије у чланство Северноатлантске алијансе, задовољава интересе НАТО-а“. Хауард истиче да ће, јачањем сарадње Минска с НАТО-ом, бити могуће извући га из савеза с Москвом. „Радећи заједно с Белорусијом, НАТО у стварности може помоћи овој малој држави да постане истурена караула на путу руског неоимперијализма“, истиче се у извештају. Како се види, исте речи – „руски неоимперијализам“ – помињу Вес Мичел на седници Атлантског савета, и „Џејмстаун фондација“ у свом извештају.

ПРЕВАРА НА НАЈГРУБЉИ НАЧИН Геополитичка позиција Белорусије почиње веома да се компликује. Како сматра руски експерт Валериј Коровин, активизација Вашингтона у Минску изазвана је „реалном перспективом стварању нове савезне државе Русије и Белорусије“. Коровин додаје да су у Вашингтону могли управо на тај начин да тумаче и уставне промене о којима је у руском парламенту говорио председник Владимир Путин. „Као резултат уставних промена, у Русији може да настане прилично уравнотежен, разуђен систем власти, што отвара могућност за равноправан савез Русије и Белорусије. Формирање таквог новог геополитичког субјекта САД доживљавају као претњу“, поручује Коровин и упозорава Белорусију да украјински пример показује да би наде у јачање свог суверенитета уз помоћ САД могле да доведу до управо супротног резултата. „Лукашенко ће бити преварен, при томе преварен на најгрубљи начин. Не само да неће добити нафту по ценама које жели већ они неће добити ништа“, истиче овај стручњак и понавља да би споразуми Минска с Вашингтоном значили „ликвидацију Белорусије као суверене државе“.
Као узрок незадовољства Лукашенко већ годинама углавном износи енергетска питања, односно цене нафте и гаса по којима набавља ову робу из Русије. У последње време, међутим, све чешће потеже питање своје политичке будућности, наводећи да би „утапање“ Белорусије у заједничку државу с Москвом њега лишило политичке каријере и будућности. Наводно, „остао би без посла“. Идући супротном логиком, неко би онда рекао да би савез с Вашингтоном и НАТО-ом одржао његову политичку каријеру и продужио његов посао на челу државе. Лукашенко, по свему судећи, потеже америчку карту и покреће трговину: тражи све више јефтине нафте и гаса у замену за своју „лојалност“. Нико не зна које је обавезе преузео протеклих година у својим контактима с Американцима, мада је очигледно смањен опозициони талас који се подиже против њега. Ако је Лукашенко и поред свих упозорења претерао и направио погрешну рачуницу у својим комбинацијама, атмосфера у Минску, која је почела да буде „топла“ доласком Помпеа, доливањем америчке нафте може постати веома врућа.

[/restrict]