Случај службенице Михајловић

Пркосни селфи: Зорана Михајловић и Миодраг Поледица

У низу сукоба министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре са страначким и иним персонама последња афера с хапшењем високих руководилаца из њеног ресора увелико јој креше крила, ма колико она била вешта и умешна да се заштити

Jош од 2014. године, када је стала у ред потпредседника Владе Србије, Зорани Михајловић се из њене, владајуће, странке шаљу (ин)директне поруке да некоме смета, мада ни њена свадљивост за све то време није била ништа мања. Сетимо се, с председником Томиславом Николићем „ратовала“ је током целог његовог мандата; наводно, још тада је желела председничку функцију. Председница Скупштине Србије Маја Гојковић назвала ју је „икебаном“. Сукобљавала се и с министрима Зораном Ђорђевићем и Александром Вулином. Јавно је прозивала премијерку Ану Брнабић  због транскрипта интервјуа „Блумбергу“.

[restrict]

„ЛОПУЖА“ И „ЛАЖОВИ“ У СНС-у су је страначки првоборци, попут Владимира Ђукановића, од самог уласка у странку доживљавали као страно тело које морају да трпе јер иза ње наводно стоје светски моћници, да би врхунац ове нетрпељивости избио на видело пре неколико дана у Скупштини Србије, када је министарка била изложена салви увреда од стране посланика СРС-а; поред оптужби да је амерички и британски шпијун частили су је и епитетом „лопужа“, све пред очима јој машући розе женским доњим вешом, али је на те увреде и сама жестоко одговорила, одштампаном паролом да су радикали „лажови“.

ХИТАН ПОСТУПАК Управо је последња афера – хапшење државног секретара у Министарству грађевинарства Миодрага Поледице – поново отворила питање регуларности великих тендера у Србији, али и подршке владајуће странке министарки Зорани Михајловић.

Државни секретар министарства Миодраг Поледица приведен је, подсећамо, због сумњи за злоупотребу службеног положаја у вези с јавном набавком „Инфраструктуре железнице“, баш као и други њен сарадник Мирољуб Јевтић, коме су лисице стављене прошлог месеца због мита од „само 10.000 евра“, јер се сматра да је „дил“ вредео више милиона, а не више хиљада евра.

Док министарка тврди да је реч о политичком обрачуну у коме је главна мета она, тужилаштво сматра да је кривична пријава МУП-а довољан основ за покретање истраге у случају три хитне набавке за санацију пруга.

Три посла на санацији од државних железница добила је приватна фирма ЗГОП. Све три набавке спроведене су по хитном поступку, односно без јавног позива. Према документацији коју је обелоданио „Инсајдер“, а на основу које је покренута истрага, сваки пут позив је стизао на адресе две приватне фирме – ЗГОП и „Инграп-Омни“. С њима је руководство државног предузећа „Инфраструктура железнице“ директно преговарало.

Сумња се, указује „Инсајдер“, да су директор државног предузећа „Инфраструктура железнице“ Мирољуб Јевтић и двојица његових сарадника унапред обавестили директора ЗГОП-а да ће добити посао, да су му помагали да припреми понуде, а да је фирма „Инграп-Омни“ намерно достављала неприхватљиве понуде да би се створио привид конкуренције. У документацији се наводи да је укупна уговорена вредност за све три набавке око 390 милиона динара, и да је „Инфраструктура железница“ у послу санације тунела на деоници Рашка–Краљево оштећена за 31,5 милиона динара, у случају деонице Каћ–Тител за 22,7 милиона динара, док штета у послу санације инфраструктуре на Панчевачком мосту није наведена.

И док за понашање директора Јевтића и све што му се ставља на терет Зорана Михајловић и не покушава да пронађе оправдање – напротив, министарка поздравља рад државних органа у расветљавању свих чињеница везаних за овај случај – у случају државног секретара Поледице она је потпуно стала иза њега, изјављујући да нема ниједан разлог да поверује да је он умешан у поступке у вези са злоупотребама. Иначе, од свих приведених Тужилаштво једино за Поледицу није тражило одређивање притвора, те је он после саслушања пуштен.

МОРАЛНА ОДГОВОРНОСТ Акцију хапшења треба посматрати вишедимензионално, из призме актуелног политичког тренутка. Да ли је посреди правовремено загревање за предизборну и постизборну комбинаторику, тако да прљав веш, преко ноћи, може да исплива на видело? Упућени ће оценити да Александар Вучић, као шеф владајуће странке и координатор служби безбедности, на овај начин шаље сигнале првом ешелону својих сарадника који су се отргли контроли и који мисле да су чланови Владе зато што су сами за то заслужни. По овом рецепту може да „падне“ сваки члан Владе, без обзира да ли иза њега стоје Американци, Немци, Енглези или Руси.

Државни секретар је први сарадник, или боље речено асистент министра. Надлежан је само за оне ресорне послове који су му делегирани писаним овлашћењем министра. Шта нам то говори? Да не може, тамо неки, чиновник Миодраг Поледица да доноси одлуке, даје мишљења и потписује уговоре без знања министарке. Иста ситуација је и с директором јавног предузећа Мирољубом Јевтићем, који је по природи посла био продужена рука министарке Михајловић. За ту функцију кандидовала га је ресорна министарка, она га надзире и у најмању руку треба да покаже бар моралну одговорност за избор неморалног и проблематичног сарадника.

ЗАПАДНА ВЕЗА Лако се може уочити и да министарка Михајловић има осећај за тајминг, јер се само дан пошто је ухапшен још један њен блиски сарадник у јавности појавила заједно са америчким амбасадором у Београду Ентонијем Годфријем. Тешко да је могла добити јачу јавну подршку у борби за опстанак у СНС-у и Влади Србије.

У јавности је створена фама да иза Михајловићеве стоји Запад, али и даље није јасно да ли је то мит или стварност. Шта год да је тачно, она евентуално странцима може да буде од користи само док је члан Владе и системски играч.

Упркос томе што је кумулацију политичке и економске моћи доживела захваљујући СНС-у, злобни посматрачи политичких прилика код нас запажају да на министаркиној слави, Аранђеловдану, међу гостима у „Хајату“ нема напредњака, али да су ту амбасадори и стране дипломате. Њој се у СНС-у не верује, јер није ту изворно поникла, није „органски напредњак“ већ је прелетачица из Г17 и у најмутнијим временима после 5. октобра била је сарадница Мирољуба Лабуса.

У даљој елаборацији њеног политичког профила, упућени закључују да њена снага тренутно лежи у интензитету штете коју може да направи напредњацима, па чак и у вештачки индукованим симпатијама код „друге Србије“ и дела опозиције. Наравно, не зато што ужива поверење овог дела јавности већ зато што би иступала као „дисидент“. Не треба заборавити да је у ресору енергетике формирала Антикорупцијски тим, чији рад је усмеравала према појединцима којима је требало „сасећи крила“. Потом је у вези с пословањем „Коридора Србије“ иницирала писање извештаја који је на волшебан начин завршио у рукама Веље Илића. Дакле, у том стратегијском и тактичком смислу зна одлично шта и у ком тренутку ради, али је мало вероватно да тако лако може да надмудри и Вучића.

Рецимо, и поред велике умешности, измакао јој је ресор у који је највише желела, ресор енергетике, а да јавност никада није сазнала како се то закулисно заиста догодило и ко је „спустио рампу“. Додуше, не може јој се оспорити ни да у континуитету од 2012. године добро „плива“ у политичким водама, што се тумачи њеном интелигенцијом и карактером јер је, наводно, сваки њен потез претходно дубоко промишљен и срачунат у светлу властите користи и промоције.

ПИТАЊЕ НОВЦА Тек, имајући у виду ове догађаје, намеће се важно питање којим то новцем министарка обезбеђује сав луксуз и раскош у коме нескривено ужива? Министарка грађевинарства често је на мети јавности јер воли добар шопинг, скупе торбе и ципеле, за које, како кажу људи из њеног окружења, не жали новац. И ништа од овога не би било чудно, и пристајало би јој као министарки да од свог тешко зарађеног новца приушти себи скупе комаде гардеробе, да у извештају Агенције за борбу против корупције не стоји да министарка има месечне приходе 0 динара.

Наиме, у последњем извештају од 26. фебруара 2019. године, министарка има два ангажмана, и то као потпредседник Владе и министар у Влади Републике Србије, и као члан управног одбора Фонда за развој Републике Србије. За ове послове прима 0 динара.

Можда она одбија да прима плату од владе у којој ради јер више новца може да заради предајући на „Мегатренду“, али не зна се о којој цифри је реч. Да апсурд буде већи, многе њене колеге на том универзитету тврде да месецима не примају плате, а симптоматично је да уопште не даје јавну подршку колегама, студентима и свом послодавцу Мићи Јовановићу у периоду када је „Мегатренд“ у фокусу афера.

МЕТЕ И АМБИЦИЈЕ У сваком случају, ако је судити по јавним наступима, она себе види на много вишој функцији од министарске, само што у актуелним политичким околностима није позната рецептура по којој такве амбиције може да реализује. Месни и општински страначки одбори су нуклеус сваке политичке организације у српској политици. Међутим, Зорана нема упориште у бази, не може да повуче део чланства и да окрњи страначку машинерију. Зато нема и не може да изнедри своју фракцију која би краткорочно „окрњила“ СНС, као што је то пошло за руком Чедомиру Јовановићу када је напуштао ДС.

Поред сликања са америчким амбасадором, у правом тренутку по њу даје интервју „Недељнику“ у коме привођење Поледице описује као напад на њу, односно тврди да није мета он већ она.

„Ја сам мета! И ту сам. Не идем никуд. Ако сам ја било шта у овом министарству урадила а да није у складу са законом, па дајте то. Покажите то! Само не желим да мој државни секретар буде колатерална штета. Као што ни ја сутра не желим да неком другом будем колатерална штета. Препознајем обрисе ко стоји иза тога и верујем да ће се врло брзо све видети…!“, изјавила је министарка.

Иако министарка Михајловић није прецизирала чије обрисе препознаје, чињеница је да је истрага у овим случајевима покренута на основу кривичне пријаве Министарства унутрашњих послова на чијем је челу Небојша Стефановић.

Наравно да министарка храбро „гађа“ Небојшу Стефановића, мада је и политичком аматеру јасно да је стрела усмерена (и) према Вучићу. Најбољи доказ за то је организована фото и видео активност промоције блиског сусрета са секретаром Поледицом испред зграде Владе, након што је он пуштен из притвора. Да ли ико озбиљан заиста може да поверује да је то порука пркоса упућена само Небојши Стефановићу?

Баш зато у први план избија енигма шта ће се с њом, у политичком смислу, догодити након избора, да ли ће и на који начин бити развлашћена? Актуелни кривични поступци против министаркиних најближих сарадника су вероватно први жути картон због прекомерног солирања и наводне склоности ка закулисним радњама.

МЕРЕ ТАЈНОГ НАДЗОРА У шуми информација јавност је олако пренебрегла веома важну чињеницу – а то је сазнање да је на предлог Тужилаштва за организовани криминал и наредбом суда комплетан политички врх једног министарства у Влади Србије стављен „на мере“ тајног надзора ради откривања и доказивања сумње да се баве криминалним активностима. То значи да је, индиректно, месецима уназад надзирана и комуникација Зоране Михајловић, јер је она морала бити у контакту са Јевтићем и Поледицом. А њих двојица су морали бити у контакту с низом других лица блиских министарки. Кључно је питање шта је полиција у тој акцији све открила, а што није процурило у јавност. Да ли ће све „комбинације“ из транскрипата које сада поседује тужилац бити предмет кривичног гоњења, или страначког дисциплиновања? Поставља се питање у ком капацитету, после овога, Михајловићева уопште може да обавља било коју функцију.

Стиче се утисак да је овим хапшењима постигнута и нека врста циљаног психолошког ефекта. Створено је неповерење најближих сарадника у Михајловићеву, којима је послата порука да им она, у блиској будућности, не може обезбедити заштиту и сигурно напредовање у каријери. Као ни себи, уосталом.

[/restrict]

Један коментар

  1. Angela Djuric

    Zgadila mi se “ministarka” Mihajilović za sva vremena. Toliku narcisoidnost ne upoznah do sada.
    Ne simpatišem SRS ali mnogo štošta su u pravu ,pa čak iznervirani ,ne kontrolišući svoje reči rekođe istinu. Lopurda je belosvetska.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *