САРДИНЕ У РАЉАМА АЈКУЛА

Победа Матеа Салвинија на регионалним изборима у малој, богатој и традиционално црвеној покрајини Умбрији, 27. октобра 2019, за многе италијанске левичаре била је хладан туш после којег је настала блага паника која је лагано расла како се приближавао 26. јануар – фатални дан избора у суседној, много богатијој и црвенијој Емилији Ромањи

Изгубити изборе у властитој кући за Демократску странку (ПД), наследницу ПЦИ-а (Комунистичке партије Италије) која је на овим просторима неприкосновено владала 70 година, значило би дефинитивно и крај политичке каријере. Истраживања јавног мњења показивала су да Салвинијева кандидаткиња Лучија Боргонзони убедљиво води у трци за гувернера и то са више од 20 процената у односу на кандидата левице за други гувернерски мандат Стефана Боначинија. Истовремено, стизале су и алармантне вести с терена – са Салвинијевих предизборних скупова на којима је на крцатим трговима широм Емилије Ромање еуфорично дочекиван као спаситељ. Сцене из овог „италијанског комунистичког раја“ деловале су нестварно, тако да је и највећим оптимистима из ПД врхушке постало јасно да су у последњих двадесетак година грдно згрешили чим им њихово сложно и верно бирачко тело сада тако масовно окреће леђа. И да им, уколико се под хитно нешто паметно и ефектно не смисли и не предузме, прети дефинитивни одлазак у политичку историју и нестанак с политичке сцене.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *