Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље / Људи, послови и дани

Печат недеље / Људи, послови и дани

Три одсто

Сходно најавама, Скупштина Србије изгласала је измене закона о републичким и локалним изборима којима је цензус за улазак у парламент, са пет, снижен на три одсто.

Како је образложио Александар Мартиновић, шеф посланичке групе владајуће Српске напредне странке која је и предложила ове законске измене, циљ смањења изборног цензуса је већа заступљеност странака у републичкој скупштини и локалним скупштинама и додатно снажење улоге парламента у политичком животу Србије.

Иако ће смањење цензуса највише погодити странку која на изборима добија највише гласова – зато што ће јој се, сходно Д’Онтовом систему обрачуна посланичких мандата, „прелити“ мањи број гласова оних странака које су остале испод цензуса – сва је прилика да се СНС на ову врсту политичког маневра и укалкулисане жртве одлучио како би додатно обесмислио идеју бојкота избора, будући да ће се цензус од три уместо пет одсто показати као неодољив мамац за учешће на изборима и за оне који су размишљали о њиховом бојкоту. Како ће (још) шаренији састав наредне Скупштине Србије допринети политичком животу у нашој земљи, друго је питање.

Истовремено, у духу политичке коректности која је завладала светом попут коронавируса, усвојени су и амандмани посланица Демократске странке Гордане Чомић и СНС-а Марије Обрадовић, којима је одређено да најмање 40 одсто места на изборним листама буде осигурано за жене, као и да „међу сваких пет кандидата по редоследу на листи (првих пет места, других пет места и тако до краја) мора бити најмање по два кандидата припадника оног пола који је мање заступљен на листи“.

Цртица о „Црти“

На билбордима по Београду, али и широм интернета у форми плаћених огласа, осванула је кампања невладине организације „Црта“ „На страни демократије“ чија је намера, како је образложено, „да подстакне грађане да стану у одбрану посрнуле демократије“, уз кључну поруку кампање: „Демократија дрхти од страха. Не дај је!“

Шта се тачно очекује од подстакнутих грађана, није објашњено, а како је сасвим јасно и да НВО „Црта“ не располаже ама баш никаквим утицајем на грађанство с којим би да брани демократију, шта год то уопште подразумевало, поставља се логично питање због чега, и с којим циљем, ова НВО и њени донатори троше новац за рекламну кампању којом се, ако се ишта постиже, само повећавају видљивост и препознатљивост ове невладине организације, што само по себи не може да буде крајњи циљ овог подухвата јер то не служи ничему.

А међу донаторима „Црте“ истичу се уобичајени сумњивци, од Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша, преко Фонда браће Рокфелер и УСАИД-а, до Националне задужбине за демократију (НЕД), Националног (америчког) демократског института, Међународног републиканског института, немачког Маршал фонда…

И све се догађа у освит кампање за предстојеће парламентарне и локалне изборе у Србији. Тако да је тешко избећи закључак да ће прави циљ ове кампање унапређивања јавне препознатљивости НВО „Црта“ бити препознат кад дође време избора. И када „Црта“ уради оно за шта је и добила средства, разуме се, у сврху одбране оне демократије каква је по вољи Сорошу, НЕД-у и осталим, већ раскринканим, параванима америчке Централне обавештајне агенције…

Гренелова наредба

Док се нови премијер самопроглашеног Косова Аљбин Курти забавља идејом успостављања некаквог реципроцитета у односима са (централном) Србијом уместо стопроцентних такси које је увела влада његовог претходника Рамуша Харадинаја, из Беле куће стигао је (не)очекивани шамар у виду вести да се специјални изасланик америчког председника Доналда Трампа за дијалог Београда и Приштине, амбасадор САД у Немачкој Ричард Гренел „противи мерама реципроцитета“ које је најавио Курти у замену за укидање такси.

„Амбасадор не подржава идеју о реципроцитету“, рекао је албанском сервису америчког „Радија Слободна Европа“ Гренелов портпарол Дик Кустин. „Косово би требало да укине таксе на српску робу без узајамности. Не само да обустави порез већ да га у потпуности укине.“             

 

2 коментара

  1. unutrašnji dijalog

    Skupština Srbije izglasala je izmene zakona o republičkim i lokalnim izborima, kojima je cenzus za ulazak u parlament, sa pet, snižen na tri odsto. Kako će koja strana tumačiti izmene zakona, u plusu ili minusu, pokazaće ishod izbora. Od simboličnog rizika vladajuća stranka je siguran pobednik, ali od toga opoziciji može da izmakne cenzus?

    U svakom slučaju, IZBORNI SISTEM kakav je od 80-tih godina do danas – štiti (vladajuće) stranačke interese od kojih zavise nacionalni interesi – a ne štiti derektno nacionalne interese, što bi trebalo i moralo, preko kosenzusa svih relevantnih faktora nacionalne države. To se u praksi pokazalo bez obzira ko je bio na vlasti: Teritorijalni integritet i suverenitet Srbije validno nezaštićen, Nacionalna Srpska demografska politika u zabrinjavajućem padu (bela kuga, neadekvatne podsticajne mere radjanja), Totalno nejedinstvo-razjedinjenost srpskog naroda, Blokada Srpske pravoslavne crkve da ramnopravno sudeluje sa državnim organima, politički i medijski, u rešavanju pitanja od nacionalnog značaja, itd. (Navodim primer Islamske džamije na Kosovu i Zapadnoj Makedoniji: Mi možemo da tumačimo da su džamije odvojene od države – ali su one na terenu STUB JEDINSTVA šiptarskog-albanskog naroda u koaliciji sa šiptarskim državnim organima).

    ZATO JE POTREBNO Izborni sistem Srbije re-definisati na novim osnovama koje će adekvatno štititi NACIONALNE INTERESE, i to:
    1). Pripadnici srpskog naroda (Srbi) sa pravom glasa, da izadju na izbore i glasaju u najmanjem broju od 80-90 posto glasača sa pozitivnim glasom za srpske interese. Ako je manji broj od 80 posto – izbori da se odlože do uspostavljanja utvrdjenih principa (da se statistički evidentira);
    2). Manjinske zajednice glasaju po svojoj volji (da se statistički evidentira);
    3). Da se u ličnim kartama i izbornim listama svig glasača naznači, pored ime i prezime, i „nacionalnost, manjinska pripadnost“, itd.

    NA UTVRDJENIM OSNOVAMA I PRINCIPIMA – obezbediće se statistički pregled glasača po etničkoj pripadnosti, i na osnovu toga dalje izborno delovanje, da ne bi došlo do zloupotrebe i manipulacija većinskih stranaka da koriste manjine za stranačke ciljeve (da dodju na vlast, po modelu Zorana Zajeva u Makedoniji, koji je u koaliciji sa dve Albanske stranke srušio aktuelnu makedonsku vlast), a ne nacionalne interese srpskog naroda.

    UPOZORENJA na opreznost zbog labilnog Izbornog sistema dolaze sa više strana. Primeri: Predsednik Albanije Iljir Meta je 10.02.2020. pozvao sve Albance koji žive u Srbiji da učestvuju na parlamentarnim izborima 26. aprila? S obzirom da je Kosovo Briselskim sporazumom dobilo sve atribute države očekuje se da će oni glasati za aktuelne pregovarače i potpisnike sporazuma Vučića-Dačića (aktuelnu SNS-SPS); Muamer Zukorlić je na predhodnim izborima za predsednika Srbije (Vučića) govorio, citiram: „Ako Vučić ispuni obećanja koja je meni dao u razgovorima – pozvaću sve Bošnjake iz Sandžaka da glasaju za Vučića (izjava na TV)?“. … i još nekih primera medijskog i političkog karaktera?
    DA GLASAMO za nacionalne interese Srpskog naroda i Srbije – a ne za stranačke interese!!!
    Hvala na prostoru i razumevanju.




    1



    0
  2. unutrašnji dijalog

    IZBORNI SISTEM Srbije: Cenzus za ulazak u parlament, sa pet, snižen na tri odsto. Faktički proširen je kriterijum da se da šansa za ulazak u parlament manjim strankama. Na ovaj način dominantna stranka SNS, u koaliciji sa SPS, skoro ništa ne gubi, u odnosu na prateće stranke koje su u neizvesnosti za poziciju. Postavlja se pitanje da li izborni sistemi Srbije garantuju zaštitu nacionalnih interesa, integritet i suverenitet Srbije?

    DA ANALIZIRAMO izbornu tabelu jednog izbornog procesa: Glasača šest miliona. Izašlo na birališta tri miliona. Vodeća stranka sa koalicijom i njen lider dobili ubedljivo 2 miliona glasača (iznad 50 posto): Koliki je broj glasača Srba u vodećoj-dominantnoj stranki? Predpostavlja se da je manji od milion i trista hiljada? To znači da od preko šest miliona Srba u Srbiji, milion i trista hiljada Srba, sa ostalim nacionalnostima i manjinama, donosi odluke za zaštitu nacionalnih interesa države? To nije dobro: Sa jedne strane daje se prostor nesrbima da utiču na sudbonosne odluke srpskih nacionalnih interesa, a sa druge strane utiče na ogroman broj Srba da bojkotuju izbore (kao da ne postoje)? Zašto nema srpskog nacionalnog jedinstva da se brane nacionalni interesi?
    Po važećem izbornom sistemu Srbije otvoren je prostor za osvajanje vlasti po modelu Zorana Zajeva u Makedoniji: On je sa svojom makedonskom strankom ušao u koaliciju sa dve najveće albanske stranke, srušio aktuelnog predsednika Ivanova i preuzeo vlast (nakon čega je aktivirana-prihvaćena Tiranska platforma i drugi neprimereni potezi…). Nije džabe albanski predsednik Iljir Meta 10.02.2020. uputio apel svim albancima-šiptarima u Srbiji da svi masovno izadju na parlamentarne izbore 26. aprila u Srbiji? Zna se za koga će oni glasati… (da Vučić i Tači smisle kompromis da Kosovo udje u UN, Unesko, Interpol…, Kosovo za na vek predato Albancima-Šiptarima).
    Zbog toga je potrebno da se Izborni sistem prilagodi nacionalnim interesima Srbije: Zaštita suvereniteta, integritets, adekvatne-pozitivne demografske politike kod Srba sa belom kugom, zaštita nacionalnog, duhovnog i pravoslavnog identiteta i svetinja itd?
    Za predstojeće izbore, za početak, bilo bi vrlo važno da se na ličnim kartama i glasačkim lističima naznači, pored ime i prezime, i nacionalna, manjinska pripaadnost glasača, da se obezbedi statistička preglednost glasača po etničkoj-nacionlnoj pripadnosti. Važno je da se zna, od ukupnog broja birača, koliki je procenat birača Srba (koji bi uvek trebao da bude dvotrećinski)? …




    1



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *