Печат недеље / Људи, послови и дани

Три одсто

Сходно најавама, Скупштина Србије изгласала је измене закона о републичким и локалним изборима којима је цензус за улазак у парламент, са пет, снижен на три одсто.

Како је образложио Александар Мартиновић, шеф посланичке групе владајуће Српске напредне странке која је и предложила ове законске измене, циљ смањења изборног цензуса је већа заступљеност странака у републичкој скупштини и локалним скупштинама и додатно снажење улоге парламента у политичком животу Србије.

Иако ће смањење цензуса највише погодити странку која на изборима добија највише гласова – зато што ће јој се, сходно Д’Онтовом систему обрачуна посланичких мандата, „прелити“ мањи број гласова оних странака које су остале испод цензуса – сва је прилика да се СНС на ову врсту политичког маневра и укалкулисане жртве одлучио како би додатно обесмислио идеју бојкота избора, будући да ће се цензус од три уместо пет одсто показати као неодољив мамац за учешће на изборима и за оне који су размишљали о њиховом бојкоту. Како ће (још) шаренији састав наредне Скупштине Србије допринети политичком животу у нашој земљи, друго је питање.

Истовремено, у духу политичке коректности која је завладала светом попут коронавируса, усвојени су и амандмани посланица Демократске странке Гордане Чомић и СНС-а Марије Обрадовић, којима је одређено да најмање 40 одсто места на изборним листама буде осигурано за жене, као и да „међу сваких пет кандидата по редоследу на листи (првих пет места, других пет места и тако до краја) мора бити најмање по два кандидата припадника оног пола који је мање заступљен на листи“.

Цртица о „Црти“

На билбордима по Београду, али и широм интернета у форми плаћених огласа, осванула је кампања невладине организације „Црта“ „На страни демократије“ чија је намера, како је образложено, „да подстакне грађане да стану у одбрану посрнуле демократије“, уз кључну поруку кампање: „Демократија дрхти од страха. Не дај је!“

Шта се тачно очекује од подстакнутих грађана, није објашњено, а како је сасвим јасно и да НВО „Црта“ не располаже ама баш никаквим утицајем на грађанство с којим би да брани демократију, шта год то уопште подразумевало, поставља се логично питање због чега, и с којим циљем, ова НВО и њени донатори троше новац за рекламну кампању којом се, ако се ишта постиже, само повећавају видљивост и препознатљивост ове невладине организације, што само по себи не може да буде крајњи циљ овог подухвата јер то не служи ничему.

А међу донаторима „Црте“ истичу се уобичајени сумњивци, од Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша, преко Фонда браће Рокфелер и УСАИД-а, до Националне задужбине за демократију (НЕД), Националног (америчког) демократског института, Међународног републиканског института, немачког Маршал фонда…

И све се догађа у освит кампање за предстојеће парламентарне и локалне изборе у Србији. Тако да је тешко избећи закључак да ће прави циљ ове кампање унапређивања јавне препознатљивости НВО „Црта“ бити препознат кад дође време избора. И када „Црта“ уради оно за шта је и добила средства, разуме се, у сврху одбране оне демократије каква је по вољи Сорошу, НЕД-у и осталим, већ раскринканим, параванима америчке Централне обавештајне агенције…

Гренелова наредба

Док се нови премијер самопроглашеног Косова Аљбин Курти забавља идејом успостављања некаквог реципроцитета у односима са (централном) Србијом уместо стопроцентних такси које је увела влада његовог претходника Рамуша Харадинаја, из Беле куће стигао је (не)очекивани шамар у виду вести да се специјални изасланик америчког председника Доналда Трампа за дијалог Београда и Приштине, амбасадор САД у Немачкој Ричард Гренел „противи мерама реципроцитета“ које је најавио Курти у замену за укидање такси.

„Амбасадор не подржава идеју о реципроцитету“, рекао је албанском сервису америчког „Радија Слободна Европа“ Гренелов портпарол Дик Кустин. „Косово би требало да укине таксе на српску робу без узајамности. Не само да обустави порез већ да га у потпуности укине.“