Почетна / Колумне / Парање џемпера

Парање џемпера

Нема сумње да ће Албион све учинити да на домаћем терену остане Горди, не секирајући се претерано што ће га европски континенталци још отвореније сматрати за Перфидног. Међутим, хоће ли „бегунац“ који се измигољио из „златног кавеза“ ЕУ, упркос несумњивим државним способностима, успети да превазиђе многе изазове који га чекају?

Чим је Хрватска преузела председавање, одмах је једна држава, главом без обзира, побегла из ЕУ и она почела да се дезинтегрише. Шалу на страну, Уједињено Краљевство је одвезало свој брод који је готово пола века био привезан за европски док и заузело нови курс. Неоправдано су се бриселске бирократе и лондонске елите надале да ће се поданици ипак предомислити, на неком новом референдуму одлучити другачије и показати смисао за прагматичност, те да ће неко чудо ипак спречити брегзит. Посебно разочарани били су ЕУ ентузијасти у Србији, који су очекивали да ће се 1. фебруара 2020. пробудити из кошмарног сна и да ће прве јутарње вести почети с „европска двадесетосморица…“. Узалуд! Будући да је Уједињено Краљевство иступило, на који сувисао начин они и даље да убеђују тврдоглаве Србе да је ЕУ „рајска башта“ и да би за приступање њој требало да жртвују све (наравно, и Косово и Метохију). Реаговали су нагоном за преживљавање – правећи се да се ништа није догодило, растрчали су се по медијима још агресивније настављајући с пропагирањем нашег „безалтернативног европског пута“. Брже-боље су им се придружили новопостављени ЕУ функционери, хитајући у Београд и панично промовишући иновирано замајавање – нову методологију проширења.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *